Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

РАТ И ДУХОВНОСТ

Сажетак

Суочен са тенденцијом изразито негативног вредновања рата, која у нашој средини под утицајем прозападне идеологије потхрањује дефетистичко расположење, аутор тематизује како рат као такав тако и однос рата и духовности. Користећи компаративни и херменеутички метод, он разматра различита гледишта о рату у филозофији, далекоисточним религијама и хришћанству. Након што је указао да Хегел и Ниче позитивно вреднују рат, а Кант га осуђује као извор свег зла, аутор истиче да далекоисточне религије, упркос неговању духовног става ahimse, немају изразито негативан однос према рату. Разматрање Bhagavad Gite и зен будизма показује да се духовност и ратовање не искључују. Став хришћана према рату није јединствен. Дијапазон могућих ставова креће се од позивања на свети рат, преко оправдавања праведног рата, дозволе одбрамбеног рата до пацифистичког одбијања сваког облика ратовања. Између крајности римокатоличког позивања на свети рат и залагања за апсолутни пацифизам појединих протестантских верских заједница налази се православни став. По светим оцима, хришћанин има право да се не супротставља оном ко њега лично тлачи, али ако се ради о заједници која је угрожена дужан је да пружи отпор. Након поређења далекоисточног и хришћанског гледишта о рату аутор закључује да исправно учествовање у рату, мотивисано пожртвованом љубављу према ближњима, може бити позитивније од млаког, а поготово егоистичног учествовања у мировним акцијама. Већи допринос миру дају они који у својим душама успоставе мир од оних који се само споља, политички залажу за њега. Прави миротворци су само духовни људи, чак и када су принуђени да ратују.

кључне речи:

Референце

    1. Атанасијевић, Ксенија, Етика храбрости (прир. Љиљана Вулетић), Жене у црном – Реконструкција Женски фонд – Центар за женске студије, Београд, 2011.
    2. Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    3. Баинтон, Роланд, Хришћански ставови о рату и миру, Алфа и Омега, Београд, 1995.
    4. Baudler, Georg, Gewalt in den Weltreligionen, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 2005.
    5. Вивекананда, Свами, Карма јога & Бакти јога, Metaphysica, Београд, 2004.
    6. Walzer, Michael, Arguing Abaout War, Yale University Press, New Hawen – London, 2006.
    7. Ганди, Махатма, Борба ненасиљем : избор текстова, Комунист, Београд, 1970.
    8. Гроздић, Борислав Д., „Номоканон Светог Саве о убиству и рату“, у: Theoria, бр. 4/2010.
    9. Diels, Hermann, Predsokratovci : fragmenti, I, Naprijed, Zagreb, 1983.
    10. Елијаде, Мирча, Јога: бесмртност и слобода, БИГЗ, Београд, 1984.
    11. Јогананда, Парамаханса, Аутобиографија једног јогија, Бабун, Београд, 2009.
    12. Јустин Поповић, Житија Светих за мај, Манастир св. Ћелије код Ваљева, 1996.
    13. Кант, Имануел, Ум и слобода, Велика едиција Идеја, Београд, 1974.
    14. Кант, Имануел, Критика моћи суђења, БИГЗ, Београд, 1975.
    15. Kojève, Alexandre, Kako čitati Hegela, Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo, 1990.
    16. Kostić, Slaviša, „Pro-pace consensus of the Orthodox Church“, у: Religion and violence (ed. Z. Kindjić – M. Blagojević), Filozofska komuna, Beograd – Ars, Smederevska Palanka, 2015.
    17. Монтефјоре, Сајмон Сибаг, Јерусалим: биографија, Evro-Giunti, Београд, 2012.
    18. Ниче, Фридрих, Тако је говорио Заратустра, Графос, Београд, 1980.
    19. Ниче, Фридрих, Весела наука, Графос, Београд, 1989.
    20. Ниче, Фридрих, Филозофија у трагичном раздобљу Грка, Графос, Београд, 1981.
    21. Osho, Moj put, put belih oblaka, Esotheria, Beograd, 1994.
    22. Основи социјалне концепције Руске православне цркве, Беседа, Нови Сад, 2007.
    23. Почеци индијске мисли (прир. Рада Ивековић), Нолит, Београд, 1991.
    24. Радакришнан, Сервепали, Индијска филозофија, I, Нолит, Београд, 1964.
    25. Свети Никодим Светогорац, Невидљива борба, Глас цркве, Ваљево, 2004.
    26. Свето писмо Старога и Новога завјета: Библија, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, Београд, 2012.
    27. Скарлакидис, Харис К., Свети огањ: чудо на Христовом гробу на дан Велике суботе, Елеа, Атина, 2011.
    28. Софроније, архимандрит, Старац Силуан, Манастир Хиландар, 1998.
    29. Старац Пајсије Светогорац, Духовно буђење, Манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана, Врање, 2005.
    30. Сун Цу, Умеће ратовања, Бабун, Београд, 2014.
    31. Сузуки, Даисец, Т., Зен и јапанска култура, Геопоетика, Београд, 2005.
    32. Сузуки, Д. Т. – Фром, Е., Зен-будизам и психоанализа, Градац, Београд – Чачак, 2012.
    33. Taimni, I. K., The science of yoga: The yoga-sutras of Patanjali in sanskrit with transliteration in Roman, translation in English and commentary, The Theosophical Publishing House, Wheaton – Madras – London, 1981.
    34. Förg, Heinz-Jürgen – Scharnagl, Hermann, Glaubenskriegе: Führer und Verführte, Echter, Würzburg, 2001.
    35. Hegel, G. W. F., Filozofija povijesti, Naprijed, Zagreb, 1966.
    36. Hegel, G. W. F., Osnovne crte filozofije prava, Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo, 1989.
    37. Hegel, G. W. F., „Ueber die wissenschaftlichen Behandlungsarten des Naturrechts, seine Stelle in der praktischen Philosophie, und sein Verhältniß zu den positiven Rechtswissenschaften“, у: Jenaer kritische Schriften (Hauptwerke in sechs Bänden, Bd. 1) Felix Meiner, Hamburg, 2015.
    38. Хегел, Г. В. Ф, Филозофска пропедеутика, Графос, Београд, 1980.
    39. Scheler, Max, „Der Genius des Krieges und der Deutsche Krieg“, у: Politisch-pädagogische Schriften (Gesammelte Werke, Bd. IV), Francke, Bonn – München, 1982.
    40. Scheler, Max, „Die Idee des ewigen Friedes“, у: Schriften aus dem Nachlaß, Bd. IV (Gesammelte Werke, Bd. XIII), Bouvier, Bonn, 1990.

     

периодика Српска политичка мисао 1/2016 rat, mir, ljubav, ego, neprijatelj 279-306
ç