Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПРОПАСТ СЕЛА КРОЗ ПРИЗМУ ДРУШТВЕНИХ ДЕВИЈАЦИЈА

Сажетак

Основни предмет овог текста су девијације сеоског становништва посматране у историјско-упоредној равни. Показано је да се оне садржински, структурално и квантитативно разликују од девијација у другим структурама становништва, као и да имају специфичну етиологију. Аутор показује да су друштвене девијације на селу најбољи показатељи његовог растакања са дугорочно непоправљивим последицама и резултат дугорочне друштвене кризе, аномије и неадекватног односа према селу и пољопривреди. Међу најизраженијим девијацијама издвојене су: алкохолизам, имовински криминал укључујући и учешће у делу организованог криминала („зелена мафија“), сиромаштво, незапосленост и беспосличење, агресије и сукоби на микро-социјаном плану, зависност од дрога код младих, поремећаји структура и функционисања породице и депресије и самоубиства старијих. На крају текста закључује се, поред осталог, да би развој пољопривреде и позитивне промене на селу требало да буду приоритетни циљеви укупне и корените друштвене трансформације, што претпоставља детаљно преиспитивање дуготрајних и актуелних промашаја и наопакости у пољопривредној политици и односима према селу. То је и претпоставка предупређења и сузбијања друштвених девијација.

кључне речи:

Референце

    1. Богићевић Биљана, Крстић Гордана, Мијатовић Бошко (2001): Сиромаштво у Србији и реформа државне помоћи сиромашнима, Београд, Центар за либерално-демократске студије.
    2. Болчић Силвано и други, 1995: Друштвене промене и свакодневни живот: Србија почетком деведесетих, Београд, Институт за социолошка истраживања.
    3. Букелић Јован, 1998: Деца пакла, Београд, Велартра.
    4. Чекеревац Ана, 2009: Незапосленост у свету, Зборник радова, Социјални рад и социјална политика, Београд, Факултет политичких наука.
    5. Игњатовић Ђорђе, 1998: Организовани криминалитет (други део), Београд, Полицијска академија.
    6. Југовић Александар, 2014: Записи из аномије, Београд, Институт за криминолошка и социолошка истраживања.
    7. Лазић Милан и други, 1994: Разарање друштва, Југословенско друштво у кризи 90-тих, Београд, Филип Вишњић.
    8. Лакићевић Душан, 1997: Економска, политичка и социјална катаклизма југословенског друштва, Београд, Социјална политика и социјални рад, бр. 3.
    9. Маџар Љубомир, 2000: Политички узроци сиромаштва, Сремски Карловци и Нови Сад, Књижница Зорана Стојановића.
    10. Милић Анђелка, 1995: Свакодневни живот породица у вртлогу друштвеног расула: Србија 1991-1995, у Болчић Силвано (едитор): Друштвене пормене и свакодневни живот: Србија почетком деведесетих, Београд, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.
    11. Милосављевић Милосав, 2003: Девијације и друштво, Београд, Драганић.
    12. Милосављевић Милосав, 1999: Социјалноеконмски аспекти функционисања породице у условима економске кризе. Београд, Социјална мисао, 1-2/1999.
    13. Милосављевић Милосав, Југовић Л. Александар, 2009: Изван граница друштва, Београд, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.
    14. Милосав Милосављевић, Ана Гавриловић, Пејо Ђурашиновић (2009): Преображај породице, Бања Лука, Филозофски факултет.
    15. Милосављевић Милосав, 2013: Социјална истраживања, Београд, Службени гласник.
    16. Милосављевић Милосав, 1997: Социјални проблеми, друштвне девијације и социјални рад, Зборник, Социјални рад на прагу 21. века, Београд, Социјална мисао.
    17. Настасић Петар, 2011: Екосистемски приступ алкохолизму, Београд, Публикум.
    18. Настасић Петар, 2011: Болести зависности у адолесценцији, Београд, Публикум.
    19. Срна Јелена, 1997: Бити или не бити – Студија самоубистава младих, Београд, Институт за психологију и ИП Жарко Арбуљ.
    20. Сузић Ненад, Бранковић Драго, Илић Миле, Јоргић Драженко, Микановић Брана, Јефтић Бисера, 2010: Вршњачко насиље, Бања Лука, Филозофски факултет.

     

периодика Српска политичка мисао 2/2016 УДК 316.334.55:316.624(497.11) 205-229
ç