Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПРЕГОВОРИ КАО МЕТОД РЕШАВАЊА КОНФЛИКАТА

Сажетак

Преговарање као вид комуникације, је присутно од настанка човека без обзира да ли о томе говорили креационисти (однос Бога и човека) или еволуционисти (однос човека и човека). Преговарање као једна веома значајна цивилизацијска тековина доприноси решавању многих привредних, политичких, војних, безбедносних и других проблема. Процес преговарања представља врло ефикасан метод за решавање конфликата, посебно се показао ефикасним у решавању талачких ситуација. Дакле, преговарање представља усаглашавање идеалног исхода са достижним исходом, па је преговарање комуникацијски процес између двоје или више учесника, који настоје да успоставе нови однос међу собом, односно ентитетима чије интересе репрезентују, на мирољубив начин. Повеља УН, глава 33. и Препорука класификације докумената из обла­сти међународног права Савета Европе, препоручују решавање спорова кроз: преговарање; добре услуге; истраживање; посредовање; мирење; арбитражу; судско решавање и решавање у оквиру међународних организација.

кључне речи:

Референце

    1. Aston. C.C.: “Political Hostage – taking in Western Europe”, Conflict, London 1984.
    2. Дане Субошић, Ослобађање талаца, Глосаријум, Београд 2003,
    3. Војин Димитријевић и Радослав Стојановић, “Метод науке о међународним односима”, Међународни односи, издање, Службени гласник СРЈ, Београд, 1996.
    4. Чарлс В. Кегли Јуниор и Јуџин Р. Виткоф, Светска политика – Тренд и трансформација, ИГП Прометеј, Београд, 2006.
    5. Владимир Првуловић, Економска дипломатија, ПС “Грмеч” и Привредни преглед, Београд, 2001.
    6. Радослав Гаћиновић, Антитероризам, Драслар, Београд, 2006.
    7. Тијана Мандић, Комуникологија, издање, 6. октобар, Панчево, 1998.
    8. Иваниш Ж. Субошић Д., Безбедносно преговарање, ФЦО, Београд, 2006.
    9. Жељко Мојсиловић, Тероризам и преговарање, Центар за кризни менаџмент и преговарање, Београд, 2009.
периодика Политичка ревија 2/2010 УДК: 327.56:341.62 195-216
ç