Изабери језик:
Тема броја

СТУДИЈЕ И ОГЛЕДИ

ПОЛИТИКE КООРДИНИСАНИХ СТАНДАРДА СОЦИЈАЛНИХ И ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У ЗАЈЕДНИЦИ ЗА ОСОБЕ СА МЕНТАЛНИМ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ ПОТЕШКОЋАМА

Сажетак

Национални минимални стандарди дефинишу ниво квалитета здравствених и социјалних услуга које се пружају корисницима. Они представљају концепт који професионалци у здравственом и социјалном сектору треба да користе као апсолутни минимум квалитета услуга у циљу њиховог унапређења. У раду је дат преглед три национална и стандардног оквира Европске уније за услуге менталног здравља или услуге социјалне заштите, које се не пружају искључиво у заједници. Ови стандарди квалитета имају неке заједничке карактеристике: (1) стављају корисника у центар и усмерене су на унапређење квалитета услуга; (2) нису обавезни; (3) израђени су на начин да буду јасни општој јавности, корисницима, њиховим породицама и старатељима; (4) дизајнирани су тако да се на основу њих могу процењивати услуге те да се на основу тога може вршити њихово плаћање; (5) у складу су са националним политикама у овој области и стратегијама; (6) односе се и на заштиту менталног здравља и социјалне услуге; и (7) могу да их примењују сви актери релевантни за пружање услуга у овим областима. На крају су приказани функционални стандарди у социјалном систему Републике Србије, и указало се на недостатак координације између ових и стандарда услуга у здравственој заштити, релевантних за бригу о особама са менталним и интелектуалним потешкоћама.

кључне речи:

Референце

    1. Australian Government, Department of Health, National standards for mental health services 2010, Internet: http://www.health.gov.au/internet/publications/publishing.nsf/Content/mental-pubs-n-servst10-toc, 10/11/2015
    2. Delgadillo Jaime, Asaria Miqdad, Ali Shehzad, Gilbody Simon, “On poverty, politics and psychology: the socioeconomic gradient of mental healthcare utilization and outcomes”, The British Journal of Psychiatry, The Royal College of Psychiatrists, London, 2015
    3. Ministry of Labor and Social Affairs of Czech Republic, Standards for Quality in Social Services, Internet: http://www.mpsv.cz/files/clanky/2057/standards.pdf, 07/11/2015.
    4. Жегарац Невенка, Бркић Мирослав, Џамоња-Игњантовић Тамара, Оперативно планирање у центрима за социјални рад, Републички завод за социјалну заштиту, Београд, 2001.
    5. NICE, National Institute for Health and Care Excellence, Standards and indicators, Internet, http://www.nice.org.uk/standards-and-indicators, 15/03/2015
    6. Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, Службени гласник РС, бр. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012, 119/2012 и 22/2013
    7. Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, Службени гласник РС, бр. 42/2013
    8. Стратегија развоја заштите менталног здравља, Службени гласник Рс, бр. 8/2007
    9. Стратегија развоја социјалне заштите, Службени гласник РС, бр. 108/2005
    10. Thornicroft Graham, Tansella Michele, What are the arguments for community-based mental health care?, WHO Regional Office for Europe’s Health Evidence Network (HEN), Kopenhagen
    11. Voluntary European Community Framework for Social Services, Internet: http://www.aedh.eu/plugins/fckeditor/userfiles/file/DESC/A%20voluntary%20european%20quality%20framework%20for%20social%20services% 20octobre%202010%20(social%20protection%20committee).pdf, 10/11/2015
    12. Закон о социјалној заштити, Службени гласник РС, бр. 24/2011
периодика Социјална политика 3/2015 УДК 304+614.2+364.4-056.34/.36]:006.05 123-143
ç