Изабери језик:
Тема броја

ПРОБЛЕМ БЕЗБЕДНОСТИ У ПРОЦЕСУ МЕЂУНАРОДНИХ ИНТЕГРАЦИЈА

ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ АЛБАНСКОГ НАСИЉА НА БАЛКАНУ

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да укажу на политичке последице дуготрајне примене насиља на Балкану од стране албанског сепаратистичко терористичког покрета према Србима. Такође, да се укаже на велике грешке западних сила које су у континуитету охрабривале Албанце на Балкану да примењују насиље. У другој половини XX века, оне су најдиректније подстицале националну препотентност Албанаца, охрабрујући их да спроводе албанотерор чија је идеологија албанизам а форма ултрадесни или фашисоидни тероризам и то најинтензивније у другој половини XX и на почетку XXI века када политичке последице тога насиља упозоравају и прете безбедности региона. Претња безбедности Балкана је на почетку XXI века још израженија, а насиље над Србијом од стране неких западних сила још интензивније. Од настанка Српске државе на Балкану Срби су се увек борили само за постојање и опстанак. Анализом историјских докумената о протеривању Срба са Косова и Метохије у последња три века (1690-2006) може се закључити да је из некадашње Старе Србије (данашње Косово и Метохија), насилно протерано око 1 150 000 Срба, да их је око 200 000 побијено и 150 – 200 000 арбанизовано, односно преведено у исламску веру. У средњем веку није постојало посебно име за ову покрајину, осим општег имена Србија. На почетку XXI века албански сепаратистичко терористички покрет представља велику претњу безбедности на Балкану, посебно након отимања уз помоћ њихових западних савезника 10887 квадратних километара територије Србије. Срби имају уставно и историјско право на Косову и Метохији, које је увек старије од етничког права, а и међународно право је на страни Србије, јер Повеља ОУН забрањује насил­но отимање делова суверених земаља. Бројност једне националне заједнице се не одређује њеним бројним стањем у оквиру једног дела државе, већ њеним бројним стањем у оквиру целе државе, па и на основу тог критеријума Албанци су национална мањина у Србији. Нигде у свету до сада национална мањина није имала право на своју државу. Једна национална заједница не може сама за себе одређивати да ли је народ или национална мањина. Политичке последице деловања албанског сепаратистичко терористичког покрета на Балкану на почетку XXI упозоравају ОУН и ЕУ, јер се дезинтеграциони процеси на Балкану по њиховом мишљењу још нису завршили, а познато је да свако мењање граница прате дуготрајни и исрпљујући ратови.

кључне речи:

Референце

    1. З. Бжежински, Амерички избор: глобална доминација или глобално вођство, ЦИД, Подгорица, 2004.
    2. P. Huntington, „The Lonely Superpower“, Foreign Affairs, 1999, vol. 78, no. 2, p. 35-49.
    3. M. Gallois, «Vers une predominance allemande», Le Monde, 16. July, 1993.
    4. П.М. Галoа, «Стратегија на Балканском тлу», Смисао, Београд, 1/1997.
    5. H. Kissinger, Simon Schuster, Diplomacy, New York, 1994.
    6. N.Spykman, America’s Strategy in World Politics: The United States and the Ba­lance of Power, Harcourt, Brace & Co., New York, 1942.
    7. М. Марковић, «Нови светски поредак», у Зборник радова Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд 1997.
    8. Ј. Илић, «Балкански геополитички чвор и српски етнички простор», у Зборник радова Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
    9. М. Вучинић, Зашто Косово не може да буде република, НИП Пословна по­литика, Београд, 1990.
    10. Д. Јаковљевић, Тероризам с гледишта кривичног права, Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
    11. Велика Албанија – замисли и могуће последице, Институт за геополитичке студије, Београд, 1998.
    12. Тероризам на Косову и Метохији, Бела књига СМИП-а СРЈ, Београд, 1998.
    13. Д. Богдановић, Књига о Косову, Народна књига, ВИЗ, Београд, 1999.
    14. Р. Видачић, О коренима сепаратизма и тероризма на Косову, Службени лист СРЈ, Београд, 2000.
    15. Љ. Митровић, «Балкан у светлу савремених процеса глобализације», Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3-4/1997.
    16. Душко Томић, Косовска криза и нови светски поредак, ГП Нови дани, Београд, 2000.
    17. B. Поповић, «Прошлост Косова и Метохије упозорење за будућност», у зборнику радова Косово и Метохија, изазови и одговори, Институт за геопо­литичке студије, Београд, 1997.
    18. Н. Андрић и С. Крсмановић, «Убијање као ‘колатерална штета’», Нови гласник, Војно издавачки завод Београд, бр. 5/2000.
    19. М. Степић, «Перспективе Косова и Метохије у контексту глобалних геополитичких концепција», у Срби на Косову и у Метохији, зборник радова са научног скупа одржаног у Косовској Митровици 27-29. маја 2006. године, 2006, стр. 259-281.
    20. Меморандум о Косову и Метохији светог архијерејског сабора Српске православне цркве, Београд, 2003.
    21. Бела књига Владе Србије о тероризму на Косову и Метохији, Београд, 2003.
    22. Р. Гаћиновић, Отимање Косова и Метохије, НИЦ Војска, Београд, 2004.
    23. Р. Гаћиновић, «Косово и Метохија – изазови и одговори», у Космет – Гордијев чвор, тематски зборник радова, Ј. Ћирић (ур), Институт за упоредно пра­во, Београд, 2008, стр. 21-52.
    24. Р. Гаћиновић, ,,Политичка пропаганда – ефикасно оружје савременом рату’’, Српска политичка мисао, бр. 2/2011, Институт за политичке студије, Београд.
    25. C. Љепојевић, Косово и Метохија, Новинска агенција Танјуг, Политика НМ, Београд, 2006.
    26. З. Обреновић, «Угрожавање новог светског поретка», Српска политичка ми­сао, бр. 3-4/1997.
    27. Ј.Н. Деретић, Срби и Арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд, 2005.
    28. Ј. Гускова, Историја југословенске кризе 1990-2000, ИГАМ, Београд, 2003.
периодика Српска политичка мисао 3/2012 УДК 323.285(497.115):32(497) 133-155
ç