Изабери језик:
Тема броја

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У СРБИЈИ И САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИКОЛОШКЕ ПАРАДИГМЕ спм1/2019

ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ ПРЕД ИЗАЗОВОМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ : ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ТЕМА И ПРОЦЕС У СРПСКОЈ ПОЛИТИКОЛОГИЈИ – ПОЛИТИКОЛОГИЈА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ

Сажетак

Овај рад разматра како развој српске политикологије, тако и савремене трендове у политичким наукама генерално, у контексту глобализације и пратећих процеса. Аутори истичу како је глобализација у великој мери допринела алијенацији политичких наука из националних оквира. Премда су данас политичке науке највећим делом усмерене на проучавање актуелних глобалних процеса, у раду се жели указати на то да је ипак неопходно да политикологија, у извесној мери, остане усмерена и на проучавање партикуларних, националних и историјских искустава везаних за утемељење фундаменталних облика друштвеног организовања, било да је реч о политичкој заједници, то јест држави, или нацији. Маркирају се два нивоа еволутивног развоја политичких наука у свету: ниво дисциплинарне еманципације, то јест њихово утемељење као самосталне научне дисциплине у оквиру друштвених наука, и ниво националне еманципације, који је везан за усмерење политикологије на национално историјско искуство и процесе друштвеног и политичког развоја одређене земље, то јест процесе изградње заједнице, нације и државе (community, nation- и state-building), њихову динамику и специфичне форме. Констатује се да је, у случају српске политикологије, овај други ниво научног развоја остао њена „слаба карика“, уз дату анализу узрочника који су допринели таквом стању. На основу тога, износи се закључак да је српска политикологија директно из фазе интернационализма (марксистички утемељеног) прешла у етапу глобализације. Реч је о актуелној развојној фази која се одликује тиме да је глобализација постала не само веома популарна и једна од значајнијих тема политичких наука у нас (развијена је својеврсна политикологија глобализације), него је глобализацијски процес, у својој форми вестернистичке унификације, уз још неке друге дисциплине друштвених наука,  захватио и саму српску политикологију (тако да имамо на делу и глобализацију политикологије). Поред тога, указује се на тренд у политичким наукама, али и сродним научним дисциплинама, ка примени својеврсне изоморфистичке праксе, по угледу на концепт институционалног изоморфизма, а која води некритичком преузимању или, једноставно речено, „пресликавању“ одређених идеја и решења из других политиколошких традиција. У том контексту, присутна је општа криза идеја, које у великој мери бивају угушене предоминантним парадигмама, попут теорије јавног или рационалног избора. Док је у актуелним светским оквирима приметан управо повратак идеја у средиште политиколошке мисли, може се констатовати да такав тренд још увек није заживео и у српској политикологији.

кључне речи:

Референце

    • Вулетић, Владимир (прир.), Глобализација: Мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
    • Вулетић, Владимир, „Ривалски приступи у изучавању глобализације“, у: Аспекти глобализације, (прир. Ивана Пантелић, Владо Павићевић et al.), Београдска отворена школа, Београд, http://www.bos.rs, стр. 24−34.
    • Гиденс, Ентони, „Свет који нам измиче: Прво предавање“, у: Владимир Вулетић (прир.), Глобализација: Мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, стр. 143−154.
    • Институт за политичке студије, Београд, web презентација: http://www.ips.ac.rs/mision-and-vision/ (приступљено: 18/ 10/ 2018).
    • Јовановић Милан, „Политички систем и институционални неред“, Политичка ревија, год. II, број 1, 2003, стр. 125−146.
    • Линц Хуан, Степан Алфред,  Демократска транзиција и консолидација – Јужна Европа, Јужна Америка и посткомунистичка Европа, Филип Вишњић, Београд, 1998.
    • Мировић Александра, Матић Петар, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    • Мировић Александра, Милошевић Зоран, „Склоност Срба ка прихватању супра- и транснационалних идентитетских категорија: Југословенство и ‘евроунијство’“, у: Момчило Суботић (ур.), Српско питање на Балкану (Зборник радова са истоименог научног скупа), Институт за политичке студије, Београд, 2013, стр. 389−418.
    • Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, Политичка ревија, Vol. 6, бр. 01, 2005, стр. 173−190.
    • Мировић, Александра, „Значај и одрживост националног идентитета у савременим глобализацијским и интеграционим процесима“, Национални интерес, год. VIII, Vol. 13, бр. 1, 2012, стр. 79−109.
    • Робертсон Роналд, „Глобализација као проблем“, у: Unaffected Globalization, Globalization: Towards One World (Reading Materials), (selected by Obrad Savic), International Summer School for Democracy, Пераст, 2001.
    • Albrow, Martin et al, “The impact of globalization on sociological concepts: Community, culture and milieu”, Innovation: The European Journal of Social Science Research, Vol. 1, No. 4, 1994, стр. 371−389.
    • Arsenijević Damir, Jovanović Nebojša, „Bespuća politološke zbiljnosti“, Реч, no. 75/21, Београд, 2007, стр. 173−189.
    • Béland, Daniel, Henry Cox, Robert (eds.),  Ideas and Politics in Social Science Research, Oxford University Press, Oxford, UK, 2011.
    • Diamandouros P. Nikiforos, Spourdalakis Michalis, “Political science in Greece”, European Journal of Political Research, vol. 20, No. 3−4, 1991, стр. 375−387.
    • DiMaggio Paul J., Powell Walter W., “The iron cage revisited: Institutional isomorphism and collective rationality in organizational fields”, American Sociological Review, Vol. 48, No. 2, 1983 , стр. 147−160.
    • Grande Edgar, “Cosmopolitan Political Science”, The British Journal of Sociology, vol. 57, iss. 1, London School of Economics and Political Science, Wiley and Sons, London, 2006, стр. 87−111.
    • Kenneth Prewitt, “Political Ideas and a Political Science for Policy”, Annals of the    American Academy of Political and Social Science, vol. 600, Sage Publications, Inc. in association with the American Academy of Political and Social Science, 2005.
периодика Српска политичка мисао 1/2019 1/2019 УДК 316.32:32.01(497.11) 97-113
ç