Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ПОЛИТИЧКА ПРОПАГАНДА – ЕФИКАСНО ОРУЖЈЕ У САВРЕМЕНОМ РАТУ

Сажетак

Пропаганда је израз латинског порекла и потиче од глагола propagare, који у српском преводу значи: ширити, распростирати. Синоним за пропаганду је термин пропагација, такође изведен из глагола propagare. Овај термин је установљен 1622. године. Наиме, то се доводи у везу са познатом уредбом папе Грегора XV, којом се установљава једна водећа папска установа за ширење католичке вере (Congregatio de propaganda Fide). Ако се прихвати становиште да пропаганда представља вештину и метод убеђивања људских група или појединаца може се говорити да је настала пре међународних односа. То значи да је човек примењивао пропагандне поступке у међународним односима од њиховог настанка. Пропаганда се примењује у свим сферама друштвеног живота, а њена улога је најзначајнија у рату, јер је рат специфични облик друштвеног сукоба конфликта, који садржи одређене војне и највише друштвене активности. То је друштвено стање у коме оштри конфликти са неком групом споља (држава, савез држава) или оштри унутрашњи конфликти налазе излаз у оружаном сукобу. Ратна пропаганда представља сва обавештења, идеје, учења или специјализовани начин убеђивања који служи постизању одређених ратних циљева, а намењени су да утичу на мишљење, расположење и држање људи ради извлачења посредних или непосредних користи.

кључне речи:

Референце

    1. Большая Энциклопедия, том 35, 2. изд., Москва 1955.
    2. Гаћиновић, P.: Тероризам и пропаганда, Младост, Београд, 1994.
    3. Гаћиновић, Р.: Пропаганда у служби психолошког терора, Безбедност 1/1994.
    4. Стајић, Љ., Гаћиновић, Р.: Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007.
    5. Поповић Н., „Рат и медијски рат“, Војно дело, бр. 1/1996.
    6. Љубисављевић Б., Гласине као средство психолошког рата, Војно дело, бр. 45/1998.
    7. Енциклопедијски лексикон, т. 27, Интерпрес, Београд, 1999.
    8. Михаиловић, В.: Пропаганда и рат, ВИЗ, Београд, 1984.
    9. Харт, Л.,: Мач и перо, ВИЗ, Београд, 1985.
    10. Мићовић, В., Оруч, М.: Југославија и инострана пропаганда, Танјуг, Бе­оград, 1971.
    11. Мркић, С., Прелевић, М., Беговић, А.: Tеорија орату, ВИЗ, Београд, 1978.
    12. Милковић, Д.: “Гласине”, Војна психологија, МО РХ, Загреб, 2005.
    13. Хобсбаум, Е., Глобализсција, демократија и тероризам, Архипелаг, Београд, 2008.
    14. Grotius, H., The Law of War and Peace, Indiannapolis, Bobbs Merrill, 1962.
    15. Клаузевиц, К.: О рату, Војно дело, Београд, 1951.
    16. Лукић, Р.: Основи социологије, Универзитет у Београду, 1962.
    17. Тадић, Д.: Пропаганда, Спектрум, Београд, 2005.
периодика Српска политичка мисао 2/2011 УДК: 32.019.5:355.01 149-168
ç