Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПОЛИТИЧКА НЕУТРАЛНОСТ И САВРЕМЕНА ДРЖАВА У ТОКОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Сажетак

Циљ рада је да се анализом појма политичке неутралности са теоријског становишта и стављањем у контекст са процесом глобализације, сагледају могућности да савремена држава у данашњим околностима делује као неутралан актер. Стављањем у однос савремене државе и концепта политичке неутралности покушава се утврдити мера у којој је могуће држати се курса неутралности у условима свеобухватне наднационалне сарадње и организовања. Предмет истраживања захтева анализу традиције неутралности као и самог појма, мапирање држава које се воде овом идејом, сагледавање аргумената који иду у прилог овог концепта или му се супротстављају, као и анализу положаја у којем се налази Република Србија. Сагледавање целокупног предмета истраживачког рада захтева комбиновану примену адекватних научних метода попут анализе садржаја, компаративне као и методе студије случаја, анализе и синтезе. Ради се о изузетно комплексном питању, посебно ако се узму у обзир најновија дешавања на међународној сцени, као и односи између најразвијенијих светских земаља које се боре за превласт и што већи утицај у процесу доношења одлука на глобалном нивоу. Србија као земља у транзицији, паметном и рационалном дипломатском борбом мора остварити што бољи положај на међународном плану. То зависи од многих фактора, пре свих економских и политичких, али и социјалних и друштвених. Резултат истраживања треба да представља одговор на то да ли савремена држава може, и у којој мери, у данашњем вишеструко глобализованом свету деловати као неутралан политички актер.

кључне речи:

Референце

    1. Гудац, Жарко; Ђорђевић, Мирослав, Политичка историја XIX и XX века: светска и национална, Факултет политичких наука: Чигоја Штампа, Београд 1997.
    2. Ејдус, Филип, „Безбедност, култура и идентитет у Србији“, Безбедност Западног Балкана, Центар за цивилно-војне односе, Београд, бр. 7-8, 2007.
    3. Јанев, Игор, „Демократски капацитети Србије у процесу придруживања Европској унији”, Политичка ревија, бр.2/2014, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
    4. Ковач, Митар, „Политичка или војна неутралност Републике Србије“, Економија и безбедност, Центар за цивилно војне односе, Београд, 2009.
    5. Коштуница, Војислав, Зашто Србија а не Европска Унија, Фонд Слободан Јовановић, Београд, 2012.
    6. Мировић, Дејан, „Поређење Крима и Косова у контексту међународног јавног права“, Политичка ревија, бр. 4/2014, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
    7. Новаковић, Игор, „Концепт неутралне државе“, Међународна политика, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1141, стр. 6, доступно на: http://www.isac-fund.org/download/academic/Koncept-neutralne-drzave-Medjunarodna-politika-januar-mart-2011.pdf
    8. Паншо, Вероник, „Неутралност Швајцарске: кратак увод, Безбедност Западног Балкана, бр. 15, Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2009.
    9. Петковић, Ранко, Теоријски појмови неутралности, Издавачка радна организација “Рад”, Београд, 1982.
    10. Програм Демократске странке Србије, доступно на: http://dss.rs/dss-izbliza/program/
    11. Резолуција о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, 2007, доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/component/content/article/65-zastita-suvereniteta?lang=lat
периодика Политичка ревија 3/2015 УДК 341.214:316.32 191-208
ç