Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ПОГЛЕД НА СРБИЈУ ИЗ ОКВИРА ЕВРОАТЛАНТИЗМА КАО ГЕОПОЛИТИЧКОГ КОНЦЕПТА: ЗАШТО СРПСКИ ИНТЕРЕСИ НИСУ ПОДУДАРНИ СА АМЕРИЧКИМ ЦИЉЕВИМА?

Сажетак

Евроатлантизам као геополитички коцепт представља окриље за спровођење дугорочно постављених циљева атлантизма у континенталној Европи. У том контексту се препознају два најважнија циља: први је даља геополитичка изолација Русије, а други спречавање било каквог стратешког партнерства Русије и Немачке. Ово је за Србију неповољно, с обзиром на тежње да се са Русијом одрже најбољи могући односи и прокламовани циљ о чланству у ЕУ. Рад се састоји из четири дела. У првом делу се објашњава историјски развој теорије атлантизма. Други део је посвећен анализи покушаја дефинисања новог садржаја евроатлантизма током последњих двадесет година. Однос евроатлантизма према Србији, уз осврт на Иницијативу три мора представљен је у трећем делу. Последњи део су закључна разматрања.

кључне речи:

Референце

    1. Ansley, Rachel, „Making the Three Seas Initiative a Priority for Trump”, Atlantic Council, May 3 2017, http://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/making-the-three-seas-initiative-a-priority-for-trump
    2. Bžežinski, Zbignjev, Druga šansa Amerike, Službeni glasnik, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2009.
    3. Вукадиновић, Горан, Срђан Старчевић, „Бела књига одбране Француске Републике 2013. године – Француска у НАТО и ЕУ”, Национални интерес, год. Х, вол. 19, бр. 1/2014, стр. 53 – 79.
    4. Деспотовић, Љубиша, „Геополитичка судбина Косова и Метохије – између евроатлантске окупације и пројекта Велике Албаније“, Политика националне безбедности, год. VIII, бр. 2/2017, стр. 29 – 48.
    5. Дугин, Александар, Основи геополитике, књига 1, Геополитичка будућност Русије, Екопрес, Зрењанин, 2004.
    6. Eliasson, Leif Johann, „What is at stake in the Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP)? Assessing challenges and possible compromises“, Saar Expert Papers 02/14, Univesität des Sarlandes, Saarbrücken, 2014.
    7. Ковач, Митар, „Украјинска криза као глобална безбедносна претња“, Политика националне безбедности, год. VI, бр. 1/2015, стр. 153 – 185.
    8. Makinder, Halford, Demokratski ideali i stvarnost, Metaphysica, Beograd, 2009.
    9. Mahan, Alfred Thayer, The Influence of Sea Power upon History, 1660–1783, Little, Brown and Company, Boston, 1890.
    10. Пророковић, Душан, Косово: међуетнички и политички односи, Геополитика, Београд, 2011, стр. 203.
    11. Spykman, Nicholas, America’s Strategy in World Politics. The United States and the Balance of Power, Harcourt, Brace and Co., New York, 1942.
    12. Степић, Миломир, Српско питање – геополитичко питање, Јантар група, Београд, 2004.
    13. Суботић, Момчило, „Србија и српске земље сто година после Великог рата“, Политичка ревија, год. (XXVI) XII, vol. 42, бр. 4/2014, стр. 27 – 42.
    14. Трифковић, Срђа, „Проблем детериторијализоване стратешке доктрине САД: хегемонистички дискурс против геополитичког реализма”, у: Миломир Степић (прир.), Свет и нове геополитичке парадигме, Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 189 – 214.
    15. Flint, Colin and James Taylor, Political Geography, World Economy, Nation-State and Locality, Pearson Education Limited, Essex, 2007.
    16. Framework for Advancing Transatlantic Economic Integration Between the United States of America and the European Union, 2007 U.S.-EU Summit, Тhe White House (President George W. Bush), Washigton D.C., April 30, 2007, https://georgewbush-whitehouse.archives.gov/news/releases/2007/04/20070430-4.html
    17. Capaldo, Јеronimo, „The Trans-Atlantic Trade and Investment Partnership:
      European Disintegration, Unemployment and Instability”,
      GDAE Working Paper 14-03, Tufts University, Medford (MA), 2014.
периодика Политика националне безбедности 1/2018 УДК: 327::911.3(497.11) 73-88
ç