Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ОРУЖАНА ПОБУНА – ПРОБЛЕМ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕМОКРАТСКЕ ДРЖАВЕ

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да дефинише унутрашњу оружану побуну као сукоб који опасно нарушава капацитет система безбедности демократске државе. У српском језику реч «сукоб» значи: «опречност», «размимоилажење супротних гледишта (интереса)», «спор», «свађа», «непријатељски оружани судар», «окршај» и сл. Основе филозофског схватања сукоба поставио је Хераклит. Све се непрекидно мења и свака промена представља средину између два супротна стања. Сукоб је општа појава и све се рађа у сукобу и нужношћу. Савремене теорије о друштвеним сукобима могу се класификовати на оне које сукобе схватају као патолошко стање друштвеног организма, или као чињеницу живота појединаца и колективитета, као и теорије које изучавају сукобе као процес или одређено стање. Унутрашња оружана побуна спада у сукобе средњег интензитета са тежњом да прерасте у грађански рат или уста­нак. Међутим, савремено право подвлачи разлику између побуне и грађанског рата. Савремени систем међународног права побуну сматра унутрашњом ствари државе и у њеној је искључивој надлежности. Дакле, побуна представља одложену војнополитичку активност усмерену ка остваривању потпуне или делимичне кон­троле ресурса земље употребом нерегуларних оружаних снага или илегалних политичких организација.

кључне речи:

Референце

    1. Вишњић, Д., Научна изграђеност теорије стратегије (докторска дисертација), Војна академија, Београд, 2003.
    2. Милашиновић, Радомир М., Милашиновић, Срђан М, Увод у теорије конфликата, Факултет цивилне одбране, Београд, 2004.
    3. Rummel, Rudolph Ј., Understanding Conflict ang War: Societes, Politics and Con­flict, The Free Press, New York, 1996.
    4. Coser, Louis, Functions of Social Conflict, The Free Press, New York, Cohtier Macmillian Ltd, London, 1996.
    5. Хераклит, Фрагменти, Графос, Београд 1979, (фрагмент 30)
    6. Rapoport, A.: Models of Conflict; Cataclysmic and Strategic, London, 1966.
    7. Boulding, Kenneth, Conflict and Defense: A Ceneral Theory, Harper & Brothers, New York, 1962.
    8. Радослав Гаћиновић, „Управљање кризама“, Политичка ревија, 1/2010, Бео­град, ИПС.
    9. Видаковић, Јозо, Друштвени конфликти – Босна и Херцеговина, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.
    10. Голенкова, З. Т “Социјалне неједнакости и социјални конфликти”, Зборник: Социјални конфликти у земљама транзиције, Институт друштвених нау­ка и др., Београд, 1996.
    11. Хантингтон, Семјуел П. Сукоб цивилизација и преуређење светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998.
    12. Vuko Gozze-Gučetić, ‘’Међународноправна заштита учесника у унутрашшњи оружаном сукобу’’, Анали Правног факултета у Београду, јануар-јун 1972.
    13. Мирослав Шулаја, Борци у унутрашњим оружаним сукобима и међународно право, ИМПП, Београд, 1985.
    14. Смиља Аврамов, „Регуларна армија и побуњеници“, Војно дело, 4/99, Београд,
периодика Српска политичка мисао 4/2011 УДК: 323.27:355.01 277-293
ç