Изабери језик:
Тема броја

ПРАВО И ПОЛИТИКА

ОДНОС ПРАВА И ПОЛИТИКЕ КАО ДРУШТВЕНИХ ПОДСИСТЕМА И МОГУЋА (УСТАВНА) ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ ЊИХ

Сажетак

У раду је анализом односа права и политике утврђено, да, право и политика, у време њиховог настанка, нису били диференцирани, него су оба система имала формални извор у сувереној власти владара. И ако, се касније, са јачањем правне регулације у друштву, право све више формира као систем који је независан од политике, ипак, и политички утицај у друштву такође јача, као последица моћи којом политички органи располажу, а са овим и опасност да функционисање права буде угрожено утицајем политике. Стога је циљ овог рада да се анализом односа права и политике утврди најделотворнији начин ограничења политике, којим се не угрожава делотворност политике ка друштвеног подсистема, али истовремено и постављају ограничења политици како не би њеним јачањем настала опасност по правну државу. У истраживању су коришћени чисто логички методи: анализа и синтеза, индукција, дедукција, апстракција и генерализација, правно – логички методи: нормативни и догматички, као и историјски и социолошки метод. Истраживањем кроз овај рад, дошли смо до закључка да активност политичких органа мора да буде правно регулисана, у мери колико је то могуће, и уколико се не нарушава нужна мера функционисања политичких органа, као и да то мора бити учињено уставним нормама, као гаранцијама наметнутим од стране представничких органа и народа.

кључне речи:

Референце

    1. Арон Ремон, Демократија и тоталитаризам, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1997.
    2. Векио дел Ђорђо, Право, правда и држава, Београд, 1999.
    3. Вујадиновић Драгица, „Теорија система, Никлас Луман и друштвена регулација као систем“, Социјалне и правне теорије, Хрестоматија, Правни факултет Београд, 1992.
    4. Данић Данило, О судској власти, Штампарија Ж. Маџаревић, Београд, 1932.
    5. Келзен Ханс, Општа теорија права и државе, Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1951.
    6. Лукић Радомир, Теорија државе и права, Теорија државе, Завод за уџбенике и наставна средства: БИГЗ, Београд, 1995.
    7. Луман Никлас, Теорија система, сврховитост и рационалност, Загреб, Љубљана, 1981.
    8. Луман Никлас, Друштвени системи, Основи опште теорије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001.
    9. Радбрух Густав, Филозофија права, Нолит, Београд, 1980.
    10. Хабермас Јирген, Рацингер Јозеф, Дијалектика секуларизације, Досије, Београд, 2006.
    11. Хабермас Јирген, Постнационална констелација, Откровење, Београд, 2002.
    12. Хумболт фон Вилхелм, Идеје за покушај одређивања граница делотворности државе, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1991.
    13. Brassloff Stephan, Die Rechtssicherheit, Verlag von Moritz Perles, Wien und Leipzig, 1928.
    14. Habermas Jürgen, Luhmann Niklas, Theorie der Gesellschaft oder Socialtechnologie, Theorie – Diskussion, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1971.
периодика Српска политичка мисао 3/2017 УДК 340.12:321.01 115-130
ç