Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ОДЛАЗАК МОДЕРНЕ ЕПОХЕ – ИЗМЕЂУ КРАЈА ИСТОРИЈЕ И СТРАХА ОД БУДУЋНОСТИ

Сажетак

Аутор у раду сагледава значење смене модерне пара­дигме и наступ нове епохе из другачијег теоријског угла него што је доминантан приступ у савременој политичкој теорији. Први део рада говори о парадигматичном схватању времена и смени историјских епоха. У другом делу се истражују значења модерности кроз настанак модерних политичких идеологија/парадигми. Двадесети век је по питању модерности имао три кључна идеолошка одговора (либерализам, марксизам и фашизам) која су се међусобно борила за победу. Све три идеологије су имале свој пут модерности, своје верзије краја историје као завршетка процеса модернизације. Прелазак из модерне у постмодерну се остварује само у либералном дискурсу. У трећем делу рада разматра се карактер краја историје из угла савремене емпирије.

 

кључне речи:

Референце

    1. Бердяев, Николай, Новое средневековье. Размышление о судьбе Рос­сии и Европы, Опубликовано впервые в 1923. Воспроизводится по изданию 1994. http://www.krotov.info/library/02_b/berdyaev/1924_21. html
    2. Бердяев, Николай, Смысл истории (Опыт философии человеческой судьбы), Париж: Ymca-press, 1969.
    3. Валерштајн, Имануел, После либерализма, Службени гласник, Београд, 2005.
    4. Гиденс, Ентони, Последице модерности, Филип Вишњић, Београд, 1998.
    5. Дугин, Александр, Постфилософия. Три парадигмы в истории мы­сли, Евразийское движение, Москва, 2008.
    6. Дугин, Александр, Геополитика постмодерна. Времена новых импе­рий. Очерки геополитики XXI века, Амфора, Санкт-Петербург, 2007.
    7. Дузинас, Костас, Људска права и империја. Политичка филозофија космополитизма, Службени гласник, Албатрос Плус, Београд, 2009.
    8. Епштајн, Михаил, После будућности: судбина постмодерне, Драслар партнер, Београд, 2010.
    9. Жуњић, Слободан, Модерност и филозофија, Плато, Београд, 2009.
    10. Кант, „Идеја опште историје ка остварењу светског грађанског поретка“, Ум и слобода, Велика едиција идеја, Београд, 1974.
    11. Милисављевић, Владимир, „‘Промена парадигме’ у историји науке и у историји филозофије“, у зборнику: Наука и настава на универзитету филозофске и природно-математичке науке, Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале, 2009.
    12. Милс, Сара, „Дискурс“, Златна греда, бр. јан-феб., Нови Сад, 2009.
    13. Negri, Antonio i Hard, Majkl, Mnoštvo rat i demokracija u doba impe­rija, Multimedijalni institut, Zagreb, 2009.
    14. Перишић, Срђан, „Постмодерно нестајање политичког и демократије“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2012.
    15. Попер, Карл, Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Бе­оград, 1993.
    16. Стојановић, Ђорђе, „Трактат о постмодернизму, друштву и политици: Quacemuque ab X dicta essent, commentitia esse“, Српска политич­ка мисао, Инститит за политичке студије, Београд, бр.03/2013.
    17. Фуко, Мишелъ, Безопасность, территория, население, Наука, Санкт Петербург, 2011.
    18. Фуко, Мишел, Рађање биополитике, Светови, Нови Сад, 2005.
    19. Фукујама, Френсис, Крај историје и последњи човек, ЦИД, Подго­рица, 1997.
    20. Fukuyama, Frensis, „The End of History“, The National Interest, Summer 1989,
    21. http://www.kropfpolisci.com/exceptionalism.fukuyama.pdf
    22. Хајек, Фридрих, Пут у ропство, Global Book, Н. Сад, 1997.
    23. Хардт, Михаел и Негри, Антонио, Империја, ИГАМ, Београд, 2005. Наслов оригинала: Michael Hardt/Antonio Negri, Empire, Harvard Uni­versity Press; Cambridge, Massachussets / London, 2000.
    24. Hardt, Michael i Negri, Antonio, Mnoštvo rat i demokracija u doba Im­perija, Institut, Zagreb, 2009.
    25. Хегел, Филозофија повијести, Бардфин, фототипско издање, Бео­град, 2006.
    26. Шмит, Карл, Појам политичког, у Норма и одлука Карл Шмит и његови критичари, Филип Вишњић, Београд, 2001.
периодика Политичка ревија 3/2014 УДК 930.1+321.01 91-106
ç