Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИЧКИ АКТЕРИ, ЈАВНОСТ И ДЕМОКРАТСКА ТРАНСФОРМАЦИЈА

ОД МОДЕРНЕ ПАРАДИГМЕ ВОЂСТВА КА ПОСТ-МОДЕРНОЈ ПАРАДИГМИ ВОЂСТВА

Сажетак

Рад анализира различите теоретске приступе феномену вођстава. Констатује се да модерна парадигма нагиње ка томе да вођство схвати као добар менаџмент. Таква концептуална констелација, која је продукт индустријског друштва, његове културе и организације, у први план истиче различите стилове и мерење ефикасности као кардиналне квалитете смисленог вођства. У супротности са таквом позицијом, пост-модерна парадигма се одређује на више супстантиван начин, као интеракција између вође и следбеника, обележена намером за мењањем, и базирана на етичким претпоставкама и не-принудном активном утицају (персуазији). Нова парадигма артикулише и критичку димензију вођства, његове комуналне, социјалне и политичке аспекте и третира га као начин за превазилажење проблема колективног деловања.

кључне речи:

Референце

    1. Bass, M. Transformational leadership: Industry, military, and educational im­pact. Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah, 1998.
    2. Bass, M. и Riggio, R. E. Transformational leadership (2nd ed.). Lawrence Erlba­um Associates, Mahwah, 2006.
    3. Bennis, W. G. „Leadership theory and administrative behavior: the problem of aut­hority.“ Administrative Science Quarterly, 4, 1959, стр. 259-301.
    4. Bogardus, E. S. Leaders and leadership. Appleton-Century-Crofts, New York, 1934.
    5. Bratton, Ј., Grint, K. и Nelson, D. L. Organizational Leadership. Thomson South­western, Масон, 2005.
    6. Burns, Leadership. Harper & Row, New York, 1978.
    7. Burns, Transforming Leadership: A New Pursuit of Happines. Grove Press, New York, 2003.
    8. Carlyle, T. On Heroes, Hero Worship and the Heroic in History. [J. Dent & Sons] The Electric Book Company, London, [1908] 2001, стр. 225.
    9. Fiedler, E. „A contingency model of leadership effectiveness.“ у Berkowitz, L. (ур.) Advances In Experimental Social Psychology (vol. 1). Academic Press, New York, 1964. стр. 149-190.
    10. Fiol, C. M., Harris, D. и House, R. „Charismatic leadership: Strategies for effec­ting social change.“ The Leadership Quarterly, 10, 1999, стр. 449-482.
    11. Foster, W. „Toward a Critical Practice of Leadership.“ у Smyth, J. (ур.) Critical perspectives on educational leadership. Routledge, London, 2005, стр. 27-43.
    12. Friedland, H. „For a Sociological Concept of Charisma.“ Social Forces, 43(1), 1964, стр. 18-26.
    13. Gibson, Ј., Ivancevich, J., Donnelly, J. и Konapaske, R. Organisations: Behavior, Structure, Processes (12th ed.). McGraw-Hill Irwin, New York, 2006.
    14. Goethals, G., Sorenson, и Burns, J. (ур.) Encyclopedia of Leadership. Sage, Thousand Oaks, 2004.
    15. Heilbrunn, Ј. „Can leadership be studied?“ у Temes P. (ур.) Teaching leadership: Essays in theory and practice. Peter Lang Publishing, New York, 1996, стр. 1-12.
    16. House, J., и G. Dessler. „The Path-Goal Theory of Leadership: Some Post Hoc and A Priori Tests.“ у Hunt, J. G. и. Larson, L. L (ур.) Contingetncy Approachies to Leadershlip. Southern Illinois University Press, Carbondale, 1974, стр. 29-55.
    17. House, R. J. „A 1976 theory of charismatic leadership.“ у Hunt J. и Larson L. (ур.), Leadership: The cutting edge. Southern Illinois University Press, Carbondale, 1977, стр. 189-207.
    18. House, R. J. и Howell, J. M. „Personality and charismatic leadership.“ Leadership Quarterly, 3(1), 1992, стр. 81-108.
    19. House, J. и Shamir, B. „Toward the integration of transformational, charismatic and visionary theories.“ у Chemers, M. и Ayman, R. (ур.) Leadership Theory and Research: Perspectives and Directions. Academic Press, San Diego, 1993, стр. 81-100.
    20. House, J. и Aditya, R „The Social Scientific Study of Leadership: Quo Vadis?“ Journal of Management, 23(3), 1997, стр. 409-473.
    21. Iles, P. и Preece, D. „Developing Leaders, or Developing Leadership? The Aca­demy of Chief Executives’ Programmes in the North East of England.” Lea­dership, 2, 2006, стр. 317-340.
    22. Kalyvas, A. „Charismatic Politics and Symbolic Foundations of Power in Max Weber.“ New German Critique, 85, 2002, стр. 67-103.
    23. Kane, J., Patapan, H. и Hart, P. „Dispersed Democratic Leadership.“ у Kane, J., Patapan, H. и Hart, P. (ур.) Dispersed Democratic Leadership: Origins, Dyna mics, and Implications. Oxford University Press, New York, 2009, стр. 1-13.
    24. Kotter, P. „What Do Leaders Really Do. у Gabarro, J. J. (ур.) Managing People and Organizations. Harvard Business School Publications, Boston, 1992, стр. 102-114.
    25. Jago, A. „Leadership: Perspectives in Theory and Research.“ Management Sci­ence, 28(3), 1982, стр. 315-336.
    26. Janda, F. „Towards the Explication of the Concept of Leadership in Terms of the Concept of Power.“ Human Relation, 13, 1960, стр. 345-363.
    27. McCall, M. и Lombardo, M. (1978) ‘Where else can we go?’ у McCall, M. и Lom­bardo, M. (ур.), Leadership: Where Else Can We Go? Duke University Press, Durham, 1978, стр. 151-165.
    28. McGregor, D. The human side of enterprise. McGraw-Hill, New York, 1960.
    29. McGregor, D. „Leadership and the Conditions of Organizational Effectiveness.“ Public Health Reports, 67(1), 1952, стр. 42-46.
    30. Mumford, D. Pathways to Outstanding Leadership: A Comparative Analysis of Charismatic, Ideological, and Pragmatic Leaders. Lawrence Erlbaum Associ­ates, London, 2006.
    31. Nahavandi, A. The Art and Science of Leadership. Prentice Hall, Upper Saddle River, 2008.
    32. Ndoria, J. „Servant Leadership: A Natural Inclination or a Taught Behavior.“ Ser­vant Leadership Roundtable Proceedings, 2004, доступно на: http://www.regent.edu/acad/sls/publications/conference_proceedings/servant_leadership_roundtable/2004pdf/ndoria_joyce_servant.pdf [приступљено: 12. 2010.]
    33. Nye, J. S. The Powers to Lead. Oxford University Press, Oxford, New York,
    34. Parsons, T. „Introduction.“ у Parsons, T. (ур.) Max Weber: The Theory of Social and Economic Organization. Oxford University Press, New York, 1947, стр. 3-87.
    35. Петровић, З. Политички лидершип: огледи о пост-модерном вођству. Институт за политичке студије, Београд, 2009.
    36. Riggio, R. E. и Riggio, H. R. „Social Psychology and Charismatic Leadership.“ у Hoyt, C. L., Goethals, G. R. i Forsyth, D. R. (ур.) Leadership and Psychology. Vol. I od Leadership at the Crossroads. London, Praeger, 2008, стр. 30-45.
    37. Rost, C. Leadership for the Twenty-First Century. Praeger, London, 1991.
    38. Shils, E. „Charisma, Order, and Status.“ American Sociological Review, 30(2), 1965. стр. 199-213.
    39. Spencer, M. E. „What Is Charisma?“ The British Journal of Sociology, 24(3), 1973, стр. 341-354.
    40. Starratt, J. The Drama of Leadership. The Falmer Press, London, 1993.
    41. Strange, J. M. и Mumford, D. „The origins of vision: charismatic versus ideolo­gical leadership.“ The Leadership Quarterly, 13, 2002, стр. 343-377.
    42. Stogdill, R. „Personal factors associated with leadership: А survey of literature.“ The Journal of Psychology, 25, 1948, стр. 35-71.
    43. Stogdill, R. Handbook of Leadership: A Survey of Theory and Research. Free Press, New York, 1974.
    44. Стојановић, Ђ. „Нео-корпоративну концепт “ваучерске-демократије.“ Српска политичка мисао, 29(3), 2010, стр. 11-40.
    45. Стојановић, Ђ. „Однос харизматског политичког вођства и либералне демо­крате.“ Национални интерес, 9(3), 2010, стр. 401-426.
    46. Суботић, Д. „Лидери и лидерство у политици.“ Српска политичка мисао, 21(3), 2008, стр. 31-50.
    47. Watkins, P. „Leadership, power and symbols in educational administration.“ у Smyth, J. (ур.) Critical perspectives on educational leadership. Routledge, London, 2005, стр. 7-27.
    48. Weber, M. Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology. University of California Press, Berkeley, [1922] 1978.
    49. Wilner, A. R. и Wilner, D. „The rise and role of charismatic leaders.“ Annals of the American Academy of Political and Social Science, 358, 1965, стр. 77-88.
    50. Yuki, G. Leadership in Organizations (7th). Pearson, Upper Saddle River, 2006.
периодика Српска политичка мисао 1/2011 УДК: 005.322:32 11-38
ç