Изабери језик:
Тема броја

ПРОТИВРЕЧНОСТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И МОДЕЛИ МЕЂУНАРОДНИХ ИНТЕГРАЦИЈА

ОБАВЕШТАЈНИ РАД ТУРСКИХ СЛУЖБИ НА ПРОСТОРУ „ЗАПАДНОГ БАЛКАНА“

Сажетак

Овај рад бави се деловањем обавештајног апарата Турске Републике у циљу остваривања утицаја Турске, преко обавештајног сектора, на друштвене, политичке и економске прилике у балканским земљама. У раду је најпре изложена структура турског обавештајног сектора, односно функционисање рада његових управних институција (Национални координацијски обавештајни савет, МИТ) и координисање рада његових различитих обавештајних јединица. У контексту бављења турским интересима на Балкану, аутор је, полазећи од актуелних одређења појма обавештајне службе разграничио државе које у раду својих обавештајних служби доследно поштују Повељу ОУН, држећи се општих норми међународног права од оних земаља које у својој обавештајној делатности прелазе дате норме, те руковођене циљевима оснаживања властитих интереса урушавају системе држава у безбедносном окружењу, угрожавајући њихове виталне интересе. Тумачењем главних исказа турских званичника, аутор је закључио и у наставку текста доследно аргументовао своју тезу да се у погледу хегемонистичког приступа земљама Балкана Турска Република може јасно сврстати у другу категорију земаља. То, по аутору, посебно долази до изражаја у односу према Србији, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији и Македонији. Оваква хегемонистичка концепција савремене спољне политике Турске названа „неоосманизам“ (Танасковић) третира Балкан као стратешки важан простор јер се управо он налази у средишту замишљеног простора на којем би наследници Отоманског царства требало да шире свој утицај. Приоритетни турски утицај на Балкану означен је као ЗЕТРА, којим би се географски спојили Сарајево и Истанбул, преко области у разним државама које насељава муслиманско становништво. Поред наведених политичких интереса, у овом раду представљене су и друге хегемонистичке амбиције Турске у односу према Балкану, разврстане у четири правца деловања њеног обавештајног сектора. Уз већ изложени политички смер деловања, посредством помагања и јачања политичких руководстава балканских држава и квази држава које су у пријатељским односима са Турском (Албанија, тзв. Косово и Федерација у БиХ) на снази је и врбовање припадника муслиманске дијаспоре са простора Балкана у Турској за деловање у корист МИТ. Веома је важан и утицај у сфери економије, посебно тамо где муслиманско становништво чини већину. Ништа мање важно није ни стварање простора за афирмацију културног садржаја који нуди Турска у балканским земљама, путем којег се утиче на мењање представа о владавини Отоманске империје. Наводећи бројне примере за сваки од наведених смерова деловања турског обавештајног сектора, аутор је акценат ставио на податке везане за дејствовање у Србији. Све у раду изложене тезе, аргументи и бројне чињенице наводе на закључак да Турска више и не скрива своје хегемонистичке амбиције према одређеним просторима међу којима је Балкан главна тачка, те да је као респектабилна војна и привредна сила апсолутно у могућности да путем своје обавештајне мреже утиче на друштвене а посебно економске токове балканских земаља.

кључне речи:

Референце

    1. Бугарчић Бојан, „Доктрина нове турске моћи“, предговор српском издању Ахмет Давутоглу, Стратегијска дубина – Међународни положај Турске, ЈП Службени Гласник, Београд, 2014.
    2. Говор Реџепа Тајипа Ердогана у Призрену 23.10.2013. године, Erdogan: Kosovo je moja druga zemlja, Internet, http://www.blic.rs/vesti/politika/erdogan-kosovo-je-moja-druga-zemlja/f5h1ezy, 23/10/2013.
    3. Давутоглу Ахмет, Стратегијска дубина – Међународни положај Турске, ЈП Службени Гласник, Београд, 2014.
    4. Мијалковски Милан, Обавештајне и безбедносне службе, Службени гласник, Београд, 2009.
    5. Милошевић Милан, Срећковић Зоран, Безбедносне службе света, Војноиздавачки завод, Београд, 2010.
    6. Пророковић Душан, Геополитика Србије – Положај и перспективе на почетку 21. века, ЈП Службени гласник, Београд, 2013.
    7. Танасковић Дарко, Велики повратак Турске? Неоосманизам или Исламизам, ЈП Службени гласник, Београд, 2015.
    8. Танасковић Дарко, Неоосманизам – доктрина и спољнополитичка пракса, ЈП Службени гласник, Београд, 2011.

     

периодика Српска политичка мисао 4/2016 УДК 327.84+355.40(560:497-15) 203-216
ç