Изабери језик:
Тема броја

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МОДЕЛИ

O ПОЛИТИЧКОЈ ОПОЗИЦИЈИ

Сажетак

У овом раду обрађено је неколико елемената који утичу на положај опозиције у политичком систему. После уводног дела који дефинише опозицију и њено деловање, обрађује се политички однос владе и опозиције. Временом настаје институционализована опозиција која политички парира власти и смењује је на изборима. Прелазак из власти у опозицију, и обратно, утиче на политичке странкe тако да се, међу оним највећим, смањују па чак и губе разлике, како у програму (идеолoгији) тако и у деловању. Последица тога по опозицију je, глобално гледано, опадање њене политичке моћи. Овакво стање важи и за опозиционе политичке странке у Србији.

кључне речи:

Референце

    1. Вебер Макс, Духовни рад као позив (превео: Душан Јанић), Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 1998.
    2. Закон о политичким странкама, Службени гласник РС, бр. 36/09 и 61/15 – одлука УСС.
    3. Закон о финансирању политичких активности, Службени гласник РС, бр. 43/11 и 123/14.
    4. Јовановић Слободан, Држава, БИГЗ – Југославијапублик – Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
    5. Јовановић Павле Б, „Опозиција и демократија“, у зборнику: Успостављање модерне демократске и правне државе у Србији (приредио: Миодраг Јовичић), САНУ, Београд, 1997, 275-282.
    6. Келзен Ханс, O суштини и вредности демократије (превeo: Дaнило Н. Баста), Службени гласник, Београд, 2005.
    7. Лукић Радомир Д, Политичке странке, Научна књига, Београд, 1995.
    8. Митровић Живан, Српске политичке странке, Политика, Београд, 1939.
    9. Регистар Министарства државне управе и локалне самоуправе, Internet, http://www.mduls.gov.rs/doc/dokumenta/pstranke/IZVOD%20IZ%20REGISTRA%20161109.pdf, 09/11/2016.
    10. Становчић Војислав, „Демократија и владавина права“, Анали Правног факултета у Београду, Правни факултет, Београд, бр. 02/2005, 29-58.
    11. Устав Републике Србије
    12. Шуваковић Урош, Политичке партије и глобални друштвени циљеви, Treći milenijum, Београд, 2004.
    13. Blondel Jean, „Political opposition in the contemporary world“, Government and Opposition, Vol. 32, No. 04, 1997, 462-486.
    14. Dahl Robert A, Political Opposition in Western Democracies (editor: Robert. A. Dahl), Yale University Press, New Haven, 1966.
    15. Dal Robert, Demokratija i njeni kritičari (preveo: Đurica Krstić), CID, Podgorica, 1999.
    16. Dalton Russell J, Farrell David M, McAllister Ian, Political parties and democratic linkage: How parties organize democracy, Oxford University Press, Oxford, 2011.
    17. Farrell David M, Webb Paul, Political parties as campaign organizations, , Internet, http://195.130.87.21:8080/dspace/bitstream/123456789/564/1/Political%20Parties%20as%20Campaign%20Organizations.pdf, 1-35, 29/11/2016.
    18. Franklin James C, „Political Party Opposition to Noncompetitive Regimes: A Cross-National Analysis“, Political Research Quarterly, Vol. 55, No. 03, 2002, 521-546.
    19. Fontana David, „Government in Opposition“, Yale Law Journal, Vol. 119, No. 03, 2009, 548-623.
    20. Helms Ludger, „Five ways of institutionalizing political opposition: lessons from the advanced democracies“, Government and Opposition, Vol. 39, No. 01, 2004, 22-54.
    21. Indian National Congres, Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/Indian_National_Congress, 15/11/2016.
    22. Johnston Michael, Political Parties and Democracy in Theoretical and Practical Perspectives: Political Finance Policy, Parties and Democratic Development, NDI, Washington, 2005.
    23. Koštunica Vojislav, Institucionalizovana opozicija u političkom sistemu kapitalizma, doktorska disertacija, Pravni fakultet, Beograd, 1974.
    24. Koštunica Vojislav, „Opozicija“, u zborniku: Enciklopedija političke kulture (priredio: Milan Matić), Savremena administracija, Beograd, 1993, 787-791.
    25. Kubát Michal, Political Opposition in Theory and Central European Practice, Peter Lang, Franfurkt am Main 2010, 34-41.
    26. Liberal Democratic Party (Japan), Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/Liberal_Democratic_Party_(Japan), 15/11/2016.
    27. Lijphart, Arend, „Consociational democracy“, World politics 21. No. 02, 1969, 207-225.
    28. Miłosz Czesław, The captive mind, Vintage Books, New York, 1955.
    29. Michels Robert, Political Parties: A Sociological Study of the Oligarhial Tendecies of Modern Parties (translated: Eden and Cedar Paul), The Free Press, New York, 1962.
    30. Neunreither Karlheinz, „Governance without opposition: The case of the European Union“, Government and Opposition, Vol. 33, No. 04, 1998, 419-441.
    31. Riker William H, Dvopartijski sistem i institucije koje ga podupiru (prevela: Zdenka Martinović-Uzelac), u hrestomatiji: Političke stranke kao faktor suvremenog političkog sistema (priredio: Stjepan Pulišelić), Naprijed, Zagreb, 1971, 328-336.
    32. Sartori Giovanni, Parties and Party System, Cambridge University Press, Cambridge, 1976.
    33. Stokes Susan C, „Political parties and democracy”, Annual Review of Political Science, Vol. 02, No. 01, 1999, 243-267.
    34. Swedish Social Democratic Party, Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/Swedish_Social_Democratic_Party, 15/11/2016
    35. Vukomanović Dijana, „Ideološke matrice političkih partija u Srbiji (1990-2007)“, u zborniku: Ideologija i pоlitičke stranke u Srbiji (priredio: Zoran Lutovac), Friedrich Ebert Stiftung – Fakultet političkih nauka – Institut društvenih nauka, Beograd, 2007, 67-112.
    36. Weinblum Sharon, Brack Nathalie, „Political Opposition: Towards a Renewed Research Agenda“, Interdisciplinary Political Studies, Vol. 01, No. 01, 2011, 69-79.
    37. Zečević Miodrag, „Političke stranke (partije)“, Arhiv za pravne i društvene nauke, Savez udruženja pravnika Jugoslavije, Beograd, br. 01/1991, 13-28.

     

периодика Српска политичка мисао 1/2017 УДК 329.052 81-101
ç