Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ

НОРМЕ И НАЦИЈЕ

Сажетак

Аутор указује дa новијом историографијом о нацији дoминирају две перспективе које ce уобичајено именују као примордијалистичка и цивилна, односно либерална. Обе те перспективе налазе одјека у филозофским разматрањима националног идентитета. Национални идентитет се с jeднe стране може посматрати као нешто што je укорењено у преполитичким својствима персоналног идентитета. Такав идентитет се у извесном смислу може сматрати датим, што значи постојећим пре његовог изражавања у политичким и правним појмовима. To je нешто што проистиче из различитих облика колективне меморије засноване на заједничком пореклу, сродству или локалности.  С друге стране, цивилни или либерални појам нације je чисто политички концепт у коме није изражена нека посебна култура, већ заједничке обавезе изнад културе, до политичких принципа демократије и слободе. Права политичка заједница на тај начин не придаје значење идентитетима, већ пре свега расправи о принципима. Национално самоопредељење je зато равно сагласности индивидуе о припадности одређеној држави. Нације имају право да одреде политички и правни поредак државе чију власт прихватају. Овим различитим врстама нације одговарају две различите врете норми, коje нису на истом концептуалном плану, либералне норме које нису онтолошки и емпиријски утемељене, и приморадијалне норме које су повезане са конкретном културном традицијом као неотклоњивим контекстом за поимање доброг живота, социјалне правде, личног идентитета и политичке легитимности. Прве заборављају на контекст, друге су њиме опседнуте.

кључне речи:

Референце

периодика Национални интерес 1/2005 УДК: 316.356.4 13-28
ç