Изабери језик:
Тема броја

ПОГЛЕД СА ЛЕВИЦЕ – ПОГЛЕД НА ЛЕВИЦУ: ИСТОРИЈСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ И ХОРИЗОНТ САГЛЕДАВАЊА САВРЕМЕНЕ ЛЕВИЦЕ

НЕОПХОДНОСТ И ГРАНИЦЕ АКТУЕЛНОСТИ МАРКСИЗМА

Сажетак

Никада капитализам није био тако јак као што је данас. Такође, никада левица, у глобалним размерама, сагледавана као целина, за последњих неколико деценија, није била тако слаба као сада. Та два процеса тесно су повезана. Из таквог стања јавља се потреба за обновом Марксове мисли, али не и за њеном апсолутизацијом. Основне категорије те мисли су вишак вредности, профит, експлоатација, али и револуционарна пракса, слобода, социјална правда. Он врши анализу суштине капитализма, али је не своди на истраживање њене економске саставнице, него ту анализу усмерава и на услове, као и субјекте укидања и превазилажења капитализма. По њему, кључни субјект радикалне измене капиталистичког система је револуционарна радничка класа. Историја је показала да та класа није била оно што је Маркс од ње очекивао. Данас је неопходно трагати за плуралистичким субјектом укидања и надилажења капитализма и за револуцијом која ће сједињавати све капитализмом, поготово овим данашњим, крајње суровим – угрожене друштвене скупине, одговарајуће знање и општељудске вредности. Марксове основне категорије и сада су неопходне, али не и довољне за дубинске прогресивне промене и идејну основу ововремене левице. Но, иако његова мисао мора да се иновира у складу са суштинским процесима савременог доба, она није бивша него умногоме и сада актуелна.

Укидање и надилажење капитализма је цивилизацијски, вишезначни и неизвесни посао. Нема тог историјског субјекта који то може сам да обави нити аутора који ће га потпуно осмислити. Боље друштво, поготово бескласно, није ничим загарантовано. Оно је само једна, веома тешко остварљива могућност, и то на дугу временску стазу., а обновљени марксизам само једна од теорија која је ка томе усмерена. Ниодкога и никада, те стога и од осавремењеног Маркса, не би се смео правити бог људског препорода. То је поука целокупне историје, посебно прошлог и почетка овог столећа.

кључне речи:

Референце

    • Весић Д., „Креативна деструкција у економији и менаџменту, време отимања“, Политика, фељтон, 4. јануар 2019.
    • Лукић А., Обрнути Вавилон, Просвета, Српско филозофско друштво, Београд, 2018
    • Маркс К., Капитал, критика политичке економије, први том, књига I, процес производње капитала, Институт за изучавање радничког покрета, Београд,  1970.
    • Маркс К., Енгелс Ф., Манифест комунистичке партије, Београдски издавачки завод, Београд, 1977.
    • Рељић С., „Ширење демократске културе као индустрија нове колонијалне свести“, Култура, Београд, бр. 140, 2013.
    • Рељић С., Порази и алтернативе, претња пустоши и етика отпора, Завод за уџбенике, Београд, 2015.
    • Bahro R., Alternativa, kritika realnog socijalizma (neskraćeno studijsko izdanje), Globus, Zagreb, 1981.
    • Čović A., Marksizam kao filozofija svijeta, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1988.
    • Grlić D., Leksikon fiozofa, Naprijed, Zagreb, 1983.
    • Kuvačić I., Znanost i društvo, Naprijed, Zagreb,  1977.
    • Marks K., Kapital, kritika političke ekonomije, prvi tom, knjiga I, proces proizvodnje kapitala, Institut za izučavanje radničkog pokreta, Beograd,  1970.
    • Mazarr M. J., Global Trends 2005, An Owner’s Manuel for the Next Decade, The Center for Strategiic and International Studies, St. Martin’ Press, New York, 1999.
    • Novaković N., Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine, Roza Luksemburg-Striftung Southebst Europe i Institut društvenih nauka, Beograd, 2017.
    • Vranicki P., Marksizam i socijalizam, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1979.
    • Živković P., Teorijski pristupi fenomenu globalizacije u savremenoj sociološkoj teoriji, doktorska disertacija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, 2015
периодика Национални интерес 2/2019 2/2019 УДК 141.82 51-77
ç