Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

НЕКИ АСПЕКТИ ЕНЕРГЕТСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сажетак

Вековима је човек оптерећен потребом да обезбеди довољно енергената за свој живот и  породицу, а касније за предузеће, па и државу. Са смањивањем енергената и повећаним потребама за њима, појављује се проблем енергетске безбедности. Енергетска безбедност има два аспекта: прво, то је једноставна потреба да се обезбеди довољна количина  енергената, односно, да се не испољава проблем њихове доступности онима којима су потребни; и друго, последњих деценија јавља се проблем како да се разни извори, путеви дотура, складиштења и места коришћења обезбеде од разних облика угрожавања. Врсте енергената су се мењале под утицајем два чиниоца. Прво, то је била њихова доступност. Тако се тврди да су у 19. веку дрво и угаљ представљали главне изворе енергије, у 20. веку то је била нафта, а у 21. веку, по свему судећи, најзначајнији енергент биће природни гас. Друго, то су нове технологије. С једне стране, нове технологије омогућавају приступ енергентима на различитим местима, као што је дно мора, замрзнути простори (Арктик и др.).  С друге стране, савремене технологије омогућавају потпуно нове изворе енергије, као што је нуклеарна енергија (на бази фисије и фузије), затим ту су разни облици коришћења сунчане енергије, енергије ветра, подземних вода и др. Исто тако, нове технологије битно смањују потребе за енергентима по разним јединицама (производња, аутомобили, авиони и др.).Без обзора на све ове нове приступе енергентима, нема сумње да енергетска безбедност има више аспеката, од којих ће се за ову прилику пажња обратити на три: (1)  обезбеђивање довољних количина енергената; (2) коришћење енергената као геополитичког и геостратегијског фактора; и (3)  безбедност постојећих и потенцијалних енергетских објеката Републике Србије.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамов, С: Безбедност у 21. веку, ВИЗ, Београд, 2001.
    2. Бајагић, М: „Нови концепт безбедности: сарадња у безбедности“, Безбедност, број 6, МУП РС, Београд, 2004.
    3. Вујаклија, М: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1992.
    4. Гаћиновић, Р: Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
    5. Гаћиновић, Р: Антитероризам, Драслар партнер, Београд, 2006.
    6. Драгишић, З: Систем националне безбедности Републике Србије, ФБ, Београд, 2011.
    7. Ђорђевић, И: Економске основе безбедности, ФБ, Београд, 2008.
    8. Ђукић. С: Руски гас у Европи – од детанта до „Јужног тока“, СГ, Београд, 2011.
    9. Закон о Безбедносно – информативној агенцији, СГ, Београд, 2002.
    10. Закон о основама уређења служби безбедности, СГ, Београд, 2007.
    11. Крга, Б: „Стратегија националне безбедности Републике Србије – кључни проблеми и дилеме“, Зборник радова: Србија – безбедносни и институционални изазови, Институт за политичке студије, Београд, 2009. године.
    12. Крга, Б: „Битни чиниоци изградње националне безбедности Републике Србије“, Зборник радова: Србија – изградња националне безбедности, Институт за политичке студије, Београд, 2010. године.
    13. Мијалковски, М: „Против-терористичка превенција државе“, Међународни проблеми, Београд, 2007.
    14. Савић, А: Национална безбедност, КПА, Београд, 2007.
    15. Савић, А. И Машуловић, И: Системи националне безбедности, Факултет за пословни менаџмент, Бар, 2010.
    16. Симовић, С: Индустријска шпијунажа и заштита пословне тајне, Графостил, Крагујевац, 2011.
    17. Стајић, Љ. и Гаћиновић, Р: Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
    18. Стевановић, О: Безбедносни менаџмент, КПА, Београд, 2012.
    19. Стратегија националне безбедности Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
    20. Стратегија одбране Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
    21. Устав Републике Србије, ЦГ, Београд, 2006.
периодика Политика националне безбедности 1/2014 УДК 620.9:355.02(497.11) 45-61
ç