Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ЈЕЗИЧКЕ ИСТОРИЈЕ И ИСТОРИЈЕ ПОЛИТИЧКИХ ИДЕЈА

МОНТЕСКЈЕОВ КОНЦЕПТ ПРИРОДНОГ СТАЊА, ПРИРОДНИХ И ПОЗИТИВНИХ ЗАКОНА И ОБЛИКА ВЛАДАВИНЕ

Сажетак

Односима међу људима владају природни закони, који су резултат њиховог директног и практичног искуства. Човек трага за својим самоочувањем и жели мир којим би одржао своје благостање. У таквим околностима инстинктивно је усмерен на друге људе, а знање које је извукао из међудејстава са другим људима наводи га на жељу да живи у друштву. Природно стање је предуслов друштвеног, а природни закон предуслов позитивног стања. У успостављању друштвеног стања, а касније и владе и закона ниједна појединачна форма владавине није довољна – негде је то република, негде монархија, а негде деспотска владавина. У природном стању човек је свестан својих слабости, стидљив је и инстинктивно тежи миру и опстанку, што је његово природно право. Они који желе да владају морају узимати у обзир географију, економију, карактер и постојеће законе људи зарад којих је влада и успостављена. Да би се све то остварило неопходни су мудрост и умереност. Основни циљ владе је одржавање поретка, закона, политичке слободе и својине појединаца. У том циљу се Монтескје супротставља апсолутној монархији Француске тога периода и фаворизује енглески систем владавине. Најбољи облик владавине је онај у коме су законодавна, извршна и судска власт подељене и подложне провери како би се онемогућило да једна од њих превлада. Поседовање све три врсте власти од једног тела неумитно води ка деспотизму.

кључне речи:

Референце

    1. Bergman Matthew, „Montesquieu’s Theory of Government and the Framing of the American Constitution“, Pepperdine Law Review, Vol 18, 1990, pp. 1-42.
    2. Dijn de Annelien, French Political Thought from Montesquieu to Tocqueville – Liberrty in a Levelled Society? Cambridge, Cambridge Uiversity Press, 2008.
    3. Lutz S. Donald, “The Relative Influence of European Writers on Late Eighteenth-Century American Political Thought“, The American Political Science Review, 78, March, 1989, pp. 189-197.
    4. Pavlović Vukašin, „Tokvilov doprinos političkoj sociologiji“, Politeja, naučni časopis Fakulteta političkih nauka u Banja Luci za društvena pitanja, god. IV, br. 8, 2014, str. 265-300.
    5. Radonjić Radovan, Političke doktrine, Obod Cetinje, Cetinje, 2010.
    6. Vrkatić Lazar, Izabrana dela, 2 – ontologijski stav filozofije prava, Meditterran Publishing, Nikola Janković, Novi Sad, 2009.
    7. Vujadinović-Milinković Dragica, Političke i pravne teorije, Pravni fakultet, Beograd, 1996.
    8. Монтескје Шарл, Дух закона, Филип Вишњић, Београд, 1989.
    9. Словић Срђан, „Аронова историјска социологија и савремени међународни односи“, у зборнику: Наука и стварност (приредили: Мишко Кулић и Марија Летић), Филозофски факултет, Пале, 2017, стр. 9-23.
    10. Словић Срђан, Аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Институт за српску културу, Приштина/Лепосавић, 2009.

     

периодика Политичка ревија 4/2017 УДК 321.01 Montesquieu 21-36
ç