Изабери језик:
Тема броја

ИСТОРИЈСКЕ ТЕМЕ

МАСОНЕРИЈА И ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ДО 1914. ГОДИНЕ

Сажетак

Утицај масонерије у Краљевини Србији у неколико деценија XIX века, за владавине династије Обреновић, затим њен утицај на промену династије почетком XX века и до Првог светског рата био је врло битан у креирању спољне политике која је на крају довела до уласка Србије на страну Антанте у светском рату а против централних сила са свим последицама које су уследиле по српски народ. Масонерија је са мање или више успеха утицала на све битне политичке фигуре у Краљевини Србији. То се односи и на Николу Пашића а посебно на Милована Миловановића и Миленка Веснића. После мајског преврата утицај масонерије вршен је у смислу франкофилске политике у Србији.

 

кључне речи:

Референце

    1. Ђорђевић Димитрије, Милован Миловановић, Београд, 1962.
    2. Грујић Р. М., Српске школе, 1908.
    3. Ко су и какви су непријатељи југословенске масонерије?, Загреб, 1934.
    4. Ненезић Зоран, Масони у Југославији (1764-1980), Београд, 1988.
    5. Николајевић Божидар С, Радикална странка и Светомир Николајевић, Београд, 1938.
    6. Николајевић Светомир, „Рига од Фере песник и патриота грчки“, јавно предавање (Одштампано из Отаџбине, књ. XXII) Београд, 1889.
    7. Поповић Обрадовић Олга, Парламентаризам у Србији од 1903. до 1914. године, Београд, 1998.
    8. Продановић Јаша, „Слободно зидарство“ (приказ истоимене књиге Ср. Ј. Стојковића), Дело, I, 1, Београд, 1984.
    9. Раденковић Ђорђе, Пашић и Србија, Београд, 1997.
    10. Српска напредна странка, Београд, 1993. и Српска напредна стран­ка, Београд, 1906.
    11. Стојковић Андрија, Развитак филозофије у Срба 1804-1944, Бео­град, 1972.
    12. Стојковић Сретен, Слободно зидарство његов циљ и принципи, његова прошлост и садашњост, Београд, 1926.
    13. Стојановић Коста, Говор о Радикалском клубу приликом објашњења новог трговинског уговора са Аустроугарском 1908. године.
    14. Шта је слободно зидарство?, Загреб, 1934.
периодика Политичка ревија 3/2014 УДК 061.25(497.1)“1882/1914“ 109-121
ç