Изабери језик:
Тема броја

‘’ПРВА ЈУГОСЛАВИЈА’’ СРПСКО ХТЕЊЕ ИЛИ МОРАЊЕ

КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА – ДРЖАВА БЕЗ ПРАВНОГ ТЕМЕЉА

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да на основу правних, политичких и  историјских чињеница подсети  научну јавност на погубност стварања Југославије  по српски народ на почетку XX века. Наиме, сви српски пријатељи су  сматрали у то време да Србима није интерес стварање Краљевине СХС, касније Југославије, већ да се створи српска држава на својим етничким просторима. Стварање Краљевине СХС било је непотребно за Краљевину Србију и Црну Гору. Тај акт је искључиво ишао на руку Хрватима и Словенцима. Након завршетка Првог светског рата Краљевина Србија и њена војска уживали су велики углед у свету. Краљевина Србија и Црна Гора примљене су у тадашње друштво народа, када је та светска организација имала само 28 држава. Регент Александар Карађорђевић и тадашња српска влада имали су шансу да коначно реше српско национално питање. Била је то, можда, јединствена прилика у историји да се под покровитељством међународне заједнице створи српска држава на етничким српским територијама. Након тога би се могло разговарати о стварању неке врсте федерације са балканским народима. О устројству Краљевине СХС велике примедбе имале су силе Антанте (Енглеска, Француска и Русија). Председник француске владе Жорж Клеменсо (Clemenceau Georges-Bewamin) уместо честитке краљу у Београду шаље неку врсту саучешћа. На мировној конференцији у Версају 1919. године, када је озваничен завршетак Првог светског рата, Жорж Клеменсо је тада рекао: ”Приликом закључења ове наше Конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име  а то је Србија.”

кључне речи:

Референце

    • Богуновић Н., „Вилсон обећао море”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 14. април, 2009.
    • Богуновић Н., „Два лица Супила”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 19. април, 2009.
    • Гаћиновић   Радослав, Насиље над Србима у ХХ веку – узроци и последице, Књига Прва, EVRO  BOOK, Београд, 2017.
    • Гаћиновић Радослав, Млада Босна, Медија центар ОДБРАНА, Београд, 2014.
    • Гаћиновић  Радослав, Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
    • Гаћиновић Радослав, „Визионарска кратковидост српске влада 1918. године”, Национални интерес бр. 1/2016, ИПС, Београд, 2016.
    • Гаћиновић Радослав, „Југословенство и разбијање српског националног идентитета”, Култура полиса бр. 30/2016, изд. Култура-Полис Нови Сад и Институт за европске студије Београд,  2016.
    • Ђорђевић Ж., Сатрирање српства у 19 и 20 веку, Том  1, Драслар Партнер, Београд, 2012,
    • Екмечић М.,  Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, треће, допуњено издање,  EVRO –  GIUNTI, Београд 2010.
    • Екмечић М.,  Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, Четврто издање,EVRO GIUNTI, Београд, 2011.
    • Екмечић М., Ратни циљеви Србије 1914, БИГЗ, Београд, 1973.
    • Живојиновић  Р., Д. Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914-1918, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
    • Јовановић С., Политичке и правне расправе – Краљевина СХС, БИГЗ, Београд, 1990.
    • Лерој Кинг – Кулиџу, Загреб, 1. априла 1918, NAW, 210 1841102/348.
    • Марковић М., „Узроци разбијања Југославије”, Социолошки преглед, Vol. XXVIII, No.2, Београд, 1994.
    • Пашић-Сазонову, Ниш, 20. јули/2. август 1914.
    • Ћосић Д., „Услови демократске будућности”, Књижевне новине, Београд, 15. 9. 1987.
    • Шепић Д., Писма и меморандуми Франа Супила 1914-1917, САНУ и Научно дело, Београд, 1967.
    • E.T.P. Conwell-Evans, Foreign Policy a Bacla Banch 1904-1918, S. Study based on the papers of Lord Noel-Buxton, London 1932.
    • Gibbons Adam Herbert, Ph D, The New MOr of Europe 1911-1914, decembre 1914.
периодика Национални интерес 3/2018 3/2018 УДК 94(497.1)“1918/1919“:323.1(=163.41) 109-126
ç