Изабери језик:
Тема броја

ГЕОПОЛИТИЧКА И ИДЕНТИТЕТСКА СТВАРНОСТ СРБИЈЕ И БАЛКАНА

КОСОВО И МЕТОХИЈА КАО ИНДИКАТОР НОВОГ БИПОЛАРИЗМА

Сажетак

После самопроглашења тзв. независног Косова, уследио је процес признавања тог чина. У раду је он подељен на четири фазе, које се доводе у везу са релативним слабљењем САД и јачањем Русије и Кине. После „бума“ 2008. године, број држава које су признале тзв. косовску независност почео је да опада, а у последњој фази појавила су се и прва повлачења признања. У том контексту, аутор констатује да Косово и Метохија постају индикатор новог биполаризма: државе које су тзв. независно Косово признале сврставају се у проатлантистички „блок“, а оне које нису – у антиатлантистички. Стога САД, ради потврде свог кредибилитета, журе да постигну „брзо решење“ које подразумева чланство тзв. независног Косова у УН. С друге стране, Србија би „замрзнутим конфликтом“, уз подршку Русије и Кине, могла да одложи решење до бољих међународних прилика.

кључне речи:

Референце

    1. Анђелковић Марко (приредио), Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији – прилози чланова и одељења САНУ, САНУ, Београд, 2018.
    2. Влада Републике Србије, Документи, Internet, http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=68657, 08/06/2013.
    3. Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    4. Мировић Дејан, „Међународни суд правде и Србија 1924–2015.“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2015, стр. 235-255.
    5. Оцић Часлав (приредио), Спорови о будућности Србије и САНУ – шта и како даље? Део 1, Опстанак и развој, Институт за стратешка техно-економска расуђивања, Београд, Српски културни простор, Нови Сад, 2017.
    6. Пандуревић Винко, Нови хладни рат и Србија, Представништво Републике Српске; Свет књиге, Београд, 2018.
    7. Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији, Српска православна црква, Internet, http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji 14/06/2018.
    8. Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, Канцеларија за Косово и Метохију, Влада Републике Србије, Internet, http://www.kim.gov.rs/p03.php 12/06/2018.
    9. Преговарачки процес са Приштином, Канцеларија за Косово и Метохију, Влада Републике Србије, Internet, http://www.kim.gov.rs/pregovaracki-proces.php 12/06/2018.
    10. Самарџић Слободан, Градња и разградња државе, „Филип Вишњић“, Београд, 2008.
    11. Степић Миломир, „Геополитички смисао југословенства и југословенске државе“, у зборнику: Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, књига друга, (приредио: Никола Маринковић), Catena mundi, Београд, 2018, стр. 297-319.
    12. Степић Миломир, „Деатлантизацијом до стабилизације Балкана: српски национални интерес“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2017, стр. 9-37.
    13. Степић Миломир, „Косово за нешто – своје за своје“, Печат, бр. 508/2018, Београд, стр. 14-17
    14. Степић Миломир, „Од (нео)класичних ка постмодерним геополитичким постулатима“, у зборнику: Свет и нове геополитичке парадигме (приредио: Миломир Степић), Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 13-36.
    15. Степић Миломир, „Позиција на евроазијској великој шаховској табли двадесет година после“, у зборнику: Геополитички процеси у савременом евроазијском простору (приредили: А. Г. Дружинин, Р. Гњато), Географско друштво Републике Српске, Асоцијација руских друштвених географа, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2017. стр. 83-102.
    16. Степић Миломир, „Три (суштинска) критеријума у српском избору супранационалне интеграције“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013, стр. 33-59.
    17. Степић Миломир, Косово и Метохија: постмодерни геополитички експеримент, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    18. Стојадиновић Миша, „Санкције као инструмент спољне политике САД: случај Русије“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2017, стр. 69-84.
    19. Трифковић Срђа, Континуитет Хладног рата: међународни осноси почетком 21. века, Геополитика, Београд, 2017.
    20. Чавошки Коста, „Неуставност Бриселског споразума“, Internet, https://stanjestvari.com/2014/07/08/ 12/06/2018.
    21. Bardos Gordon N, “Kosovo: ‘unique’ cases, unilateral actions and unintended consequences”, in: Kosovo: sui generis or precedent in international relations (ed. Dušan Proroković), Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2018, стр. 79-88.
    22. Bžežinski Zbignjev, Velika šahovska tabla, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2001.
    23. Ćirjaković Zoran, „Svođenje postjugoslovenskih država i njihovog stanovništva na ‘pravu meru’“, Bezbednost zapadnog Balkana, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, бр. 21/2011, стр. 103-114.
    24. Istraživanje javnog mnjenja Srbije o aktuelnim političkim pitanjima (interna dokumentacija), Institut za političke studije, Beograd, jun 2018.
    25. Largest Countries in the World (ranked by land area), http://www.worldometers.info/geography/largest-countries-in-the-world/, Internet, 16/06/2018.
    26. Sotirovic Vladislav, “The Ukrainian Question and Kosovo Precedent”, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2016, стр. 123-144.
    27. Stavovi građana Srbije prema Kosovu (research № 9), Institut za evropske poslove, Beograd, mart 2018, стр. 9; доступно и на: http://iea.rs/wp-content/uploads/2018/03/9-Stav-gradjana-Srbije-prema-Kosovu-2018-web-1.pdf, 12/07/2018.
    28. 2018 World Population by Country (Live), Internet, http://www.worldpopulationreview.com/ 16/06/2018.
    29. http://www.mfa-ks.net/?page=1,259, 13/06/2018.
периодика Српска политичка мисао 3/2018 3/2018 УДК 323.173(497.115):327 УДК 323.173(497.115):327
ç