Изабери језик:
Тема броја

СРПСКО СУОЧАВАЊЕ СА ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СЛОМОМ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ РЕЦИДИВ: СРБИЈА КАО РАСТРЗАНА ЗЕМЉА

Сажетак

Различити концепти преуређења света постојање и улогу државе перцепирају на другачије начине. Аутор је пажњу посветио типовима држава у цивилизацијски заснованом светском систему и у њему је посебно анализирао Србију као типичан пример тзв. растрзане земље. Полазећи од Хантингтонових теоријских поставки, издвојио је три основна постулата „растрзавања“ и доказао да је тај процес у великој мери „начео“ Србију. У раду су анализирани главни предуслови и фактори који погодују цивилизацијском и геополитичком преобраћању Србије – вишевековна поробљеност, балкански географски положај, периферност на западу православног света, упливи других религијских утицаја, принудно етно-верско конвертитство… Најинтензивнији атак на српски национални идентитет трајао је током монархистичке и титоистичке хибридне југословенске државне творевине. Стога су данас српски народ и српске земље демографски десетковани, просторно смањени, политички-територијално фрагментирани и геополитички дезоријентисани. Упркос негативним искуствима, и после нестанка Југославије са политичке карте, у Србији је и даље веома присутан неојугословенски идеолошки мутант. Његови заговорници, по правилу, залажу се за конверзију Срба из Православне у Западну цивилизацију, што као последицу производи подељено и конфликтно друштво.

кључне речи:

Референце

    • Аврамовић Зоран, Родомрсци, Култура полиса; Графомаркетинг, Нови Сад, 2009.
    • Вуковић Небојша, „Једна цивилизација мање у Хантингтоновом универзуму? Демографске промене и геополитичке последице“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2010, стр. 43-68.
    • Давутоглу Ахмет, Стратегијска дубина – међународни положај Турске, Службени гласник, Београд, 2014.
    • Дугин Александар, Геополитика постмодерне, Превoдилачка радиoница „Рoсић“; ИКП „Никoла Пашић“, Беoград, 2009.
    • Кара-Мурза Сергеј, Демонтажа народа, Информатика; Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015.
    • Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    • Кочетков Виктор, Лымарь Марина, „Китайская национальная идентичность: чтобы понять китайский народ“, у: Геополитика и международные отношения, (Александр Дугин, ред.), Кафедра Социологии Международных Отношений Социологического факулътета МГУ им. М. В. Ломоносова; Евразийское Движение, Москва, 2012, стр. 1078-1087.
    • Купер Роберт, Раздор между народами: порядок и хаос в ХХI веке, Московская школа политических исследований, Москва, 2010.
    • Ломпар Мило, Дух самопорицања, Орфеус, Нови Сад, 2011.
    • Ломпар Мило, Повратак српском становишту, друго издање, Catena mundi, Београд, 2014.
    • Михајловић Драгослав, „У САНУ цвета југословенство“, НИН, бр. 3200, Београд, 26. април 2012.
    • Петровић Пироћанац Зоран, Nomenclatura Serbica 1982-2015, Институт за политичке студије, Београд, 2015.
    • Степић Миломир, Српско питање – геополитичко питање, Јантар-група, Београд, 2004.
    • Степић Миломир, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блискоисточне Велике пукотине“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016,  стр. 19-41.
    • Степић Миломир, „Лажна буридановска дилема Србије“, у зборнику: Србија и Евроазијски савез (Зоран Милошевић, прир.), Центар академске речи; Српско одељење Међународне словенске академије, Београд, 2016, стр. 71-87.
    • Степић Миломир, Геополитика – идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
    • Степић, Миломир „Исламски Heartland“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2017, стр. 57-80.
    • Степић, Миломир, „Од (нео)класичних ка постмодерним геополитичким постулатима“, у зборнику: Свет и нове геополитичке парадигме (Миломир Степић, ур.), Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 13-36.
    • Степић Миломир, „Поимање простора и геополитичност савременог света“, у: Савремени човек и савремени свет, књига 3, (Селимир Радуловић, Драган Станић, ур.), Матица српска; Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2017, стр. 81-100.
    • Степић Миломир, „Пролиферација националних идентитета – балкански геополитички контекст“, у зборнику: Культура, политика, понимание (Культура, нациня, государство – проблемы идентичности в контексте современой политики), Белгородский государственный национальный исследовательский универзитет (НИУ БелГу), Белгород; Социально-теологический факультет им. митрополита Московского и Коломенского Макария (Булгакова), Кафедра культурологии и политилогии, Москва; Институт политических исследований, Белград, 2018, стр. 227-235.
    • Степић, Миломир, „Геополитички смисао југословенства и југословенске државе“, у зборнику: Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, књига друга, (Никола Маринковић, прир.), Catena mundi, Београд, 2018, стр. 297-319.
    • Евразийский взгляд – основные принципы доктринальной евразийской платфомы, Арктогея центр, Москва, 2001.
    • Antonić Slobodan, Kompradori, Internet: http://www.nspm.rs/politicki zivot/kompradori.html?alphabet=l, 21/11/2018 (објављено 09/04/2010)
    • Brzezinski Zbigniew, Američki izbor: globalna dominacija ili globalno vodstvo, Politička kultura, Zagreb; CID, Podgorica, 2004.
    • Espozito John L., The Islamic Threat: Myth or Reality? Oxord University Press, New York, 1992.
    • Stepić Milomir, Zarić Ivan, „Serbia and Geopolitical (non)Complementarity of the Danube strategy and the New silk road“, in: Danube and the New Silk Road (Duško Dimitrijević, ed.), Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2016, str. 447-466.
    • Huntington Samuel P., The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon & Schuster, New York, 1996.
периодика Национални интерес 3/2018 3/2018 УДК 321.01(497.11) 201-220
ç