Изабери језик:
Тема броја

Посебно издање 2019

ИЗМЕШТАЊЕ СТАТУСА ГРАФИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА У ДВАДЕСЕТОМ И ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ

Сажетак

У овом раду, ауторка истражује промену парадигме графичког обликовања, од почетка двадесетог века до данас, као и трансформацију обликовних пракси од традиционалних, ка дигиталним медијима. С обзиром на то да је тема овог рада измештање статуса графичког обликовања у истраживачком поступку приликом обраде предложене теме примениће се сет теоријско епистемолошких техника што подразумева разноврсне интердисциплинарне и трансдисциплинарне методе. Ради истицања и проблематизовања кључних области теорије графичког обликовања, прегледном техником ће се мапирати и представити опус области и актуелних теорија визуелне кутлуре које покрива предложена тема, према задатим критеријумима које овај рад предлаже. Критеријуми за мапирање и критичку анализу ослањаће се на савремене теорије графичког обликовања, а и друштва као крајњег корисника дизајнираних производа и услуга.

Графичко обликовање не може се тумачити као само један од естетских појмова, радње или производа, већ је реч о својеврсном политичком феномену. Дизајн је, како естетско обликовање, тако и аутентично политичко обликовање знаковног и материјалног света. Обликује свакодневни живот људи, и широко је уграђен у механизам владања друштвеним простором, као и животом уопште, у урбаном простору и над телима која тај простор заузимају. У модерним временима, кроз подршку технологије, као и трансдисциплинарном приступу кроз конвергенцију различитих пословних и друштвених пракси, графичком обликовању пружају се неке нове могућности, што свакако измешта циљеве и достигнућа ове области. Може се рећи да је улога графичког обликовања да на микро нивоу производи субјективност, а на макро нивоу успоставља физичке и виртуелне ограде управљања, контроле и кретања. Стварни свет више није уочљив, јер оно што субјект види и зна о стварном свету, јесте оно што му говоре произведени знакови. У овом раду ауторка обухвата и проблематику ауторства у односу на дизајнерске праксе. Овим истраживањем ауторка жели да мапира клуљчне тачке у промени парадигме графичког обликовања, као и да читаоцима представи пут развоја дизајнерских пракси какве данас познајемо.

кључне речи:

Референце

    • Armstrong Helen, Graphic design theory: readings from the field, Princeton Architectural Press, New York, 2009.
    • Drucker Johanna, The Visible Word: Experimental Typography and Modern Art, 1909–1923, University of Chicago Press, Chicago, 1994
    • Foucault Michel, Што је аутор?, Наклада и Јесенски Турук, Загреб, 2015.
    • Hara Kenya, Designing Design, превод. Maggie Kinser Hohle and Yukiko Naito, Baden: Lars Müller, 2007.
    • Heller Steven and Veronique Vienne, Citizen Designer: Perspectives on Design Responsibility, Allsworth Press, New York.
    • Lupton Ellen, J. Abbott Miller, The bathroom the kitchen, and the aesthetics of waste: a process of elimination, Studley Press, Dalton, 1992
    • Lupton Ellen and J. Abbott Miller, eds., The ABC’s of Triangle Square Circle: The Bauhaus and Design Theory, Princeton Architectural Press,New York, 2000.
    • Margolin Victor, The Struggle for Utopia: Rodchenko, Lissitzky, Moholy-Nagy, 1917-1946, University of Chicago Press, Chicago, 1997.
    • Margolin Victor, Design, the Future and the Human Spirit, MIT Press Journals, Design Issues: Volume 23, Number 3 Summer, 2007.
    • Margolin Victor, The Designer As Producer, Internet: http://kellyludwig.com/kcai-embeds/va3-designer_as_producer.pdf, 02/02/2019.
    • Manovich Lev, Import/Export: Design Workflow and Contemporary Aesthetics, Internet: http://manovich.net/index.php/projects/import-export, 05/02/2019.
    • Moholy-Nagy László, “Typophoto,” in Painting, Photography, Film, MIT Press, Cambridge, 1973.
    • Poynor Rick, “First Things First Manifesto 2000,” AIGA Journal of Graphic Design 17, New York 17, 2/1999
    • Rock Michael, The designer as author, Internet: http://www.eyemagazine.com/feature/article/the-designer-as-author, 07/02/2019.
периодика Српска политичка мисао - посебно издање 2019 Посебно издање 2019 УДК 766”19/20” 209-222
ç