Изабери језик:
Тема броја

ТЕОРИЈСКИ КОНЦЕПТ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ И СРПСКИ ЕТНОС

ГЕОПОЛИТИКА И ЋИРИЛИЦА

Сажетак

Избор писма никада није неутралан по смислу, јер увек са собом носи културалне вредности и обележја, односно означава припадност одређеној традицији, али и одређене идеолошке и политичке поруке. Избор пи­сма у нашој средини (ћирилица или латиница) има ве­лики значај у информативном рату који се тренутно води, јер се овим избором не опредељује само језички дискурс. У ери глобализације могу опстати и имати самосталну улогу само они језици и културе чија се сфера шири. Прелазак у одбрану већ значи губитничку позицију Пошто је научно доказано да ћирилица нема принципијелних недостатака, онда се поставља логично питање зашто, потом, мењати писмо, одбацујући векове традиције и културно наслеђе? Аутор сматра да се ова нелогичност може описати и разумети, само ако се разматра као геополитичко питање у оквиру сукоба копна и мора, односно атлантизма и евро-азијства. Правило је да заговорници евро-атлантских интеграција, ма где живели и радили, траже да се у њихову локалну културу уведе латиница, правдајући то искључиво геополитичким аргументима. И обратно. Заговорници евро-азијства (тзв. русофили) боре се за ћирилицу Тако је и у Србији. У том смислу шаље се по­рука да у свету моћи има места само за једно писмо, оно које користи победничка страна. Отприлике као што је то случај са употребом енглеског (пажња: не америчког!) језика. Никакви позиви на мултикултуралност, толеранцију и друге лепе фразе, толико присутне данас, не могу спречити ову законитост светске геополитике истребљење једног од два писма. Зато је потребно прихватити ову реалност и борити се за своју културу средствима која одговарају стварности а то је адекватном геополитиком. У Србији нема спаса за ћирилицу, као савршеног писма, ако се не изврши одступање од тврдог евро-атлантизма.

кључне речи:

Референце

    1. Алиев, Адалят: «Кириллица, образование, латынь и политика», http://fomm.bakililar.az/index.php?showtopic=4764
    2. Алпатов, В. М.: «Кириллица или латиница?», http://rus.1september.ru/articlef.php?ID=200400906
    3. Артемов, Станислав: «Латиница vs. Кириллица, Смена алфавита как результат смены политсистемы», http://exlibris.ng.ru/kafedra/2004-07-0 l/6_alphabet.html
    4. Koscinski, Piotr/Serwetnyk, Tatiana: «Cyrylica w odwrocie», Rzeczpospolita, 11/07/2011
    5. Косановић, Сава: «Насилно наметање латинице», у зборнику: Православље, вријеме и Босна, приредили: Ратко Р. Врачевић и Зоран Милошевић, Шабац/Добој, 2002.
    6. Косановић, Сава: «Римска пропаганда и хрватство», у зборнику: Рим не мирује, приредили: Момир Васиљевић и Зоран Милошевић, Бели анђео, Шабац, 2003.
    7. «Кириллица вне границ и территорий», http://news.mail.ru/politics/ 1821516/
    8. «Латиница и кириллица», http://www.polit.ru/artide/2003/09/23/625530/
    9. «Man spricht Russisch Die Tartaren wehren sich gegen die Kyrillisierung ihrer Sprache», Der Tagesspiegel, 04/12/2002
    10. Медоваров, Максим: «Кириллица евразийский алфавит», http://rossia3.ru/politics/foreign/kirillitsa
    11. Милошевић, Зоран: Од Малоруса до Украјинаца, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2008.
    12. Пасхин, Николай: «Азбука сербской политики», http://www.stoletie.ru/slavyanskoe_pole/azbuka_serbskoj_politiki_2009-08-03.htm
    13. Римска пропаганда у Босни и Херцеговини – од времена аустроугарске окупације, издање друштва «Рада», Милетићева штампраија, Нови Сад, 1903.
    14. Поливанов, Е. Д.: За марксистское языкознание. Москва, 1931.
    15. Яковлев, Н.Ф.: За латинизацию русского алфавита, Культура и письменность Востока, кн. 6. Баку, 1930.
периодика Политичка ревија 4/2011 УДК: 003.349:[327:911.3 107-129
ç