Изабери језик:
Тема броја

ДРЖАВНИ КАПАЦИТЕТ И ИЗГРАДЊА ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА

ФРАКЦИОНАЛИЗАЦИЈА ПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА И СТАБИЛНОСТ ВЛАДЕ

Сажетак

Сврха овог рада ће бити да се утврди да ли и у којој мери постоји статистичка повезаност између два битна политичка фе­номена: фракционализације (фрагментације) партијског система и стабилности владе, односно дужине трајања ”кабинета” унутар политичког система Србије. Уколико је евентуална корелација јака, држимо да би то у великој мери не само помогло квалитетнијем политиколошком закључивању у вези (не)стабилности политичких институција, него нам и омогућило да српску политичку науку подигнемо на виши ступањ који поред дескрипције или објашњења подразумева и релативно поуздану прогностику кроз употребу регресионе анализе. Пре тога, даје се преглед познатих формула за индекс фракционализације и оптира се за једну од њих, јер иако избор формуле не утиче на коефицијент корелације нити на регресију, на ово нас наводи чињеница да око формула не постоји сагласност у науци и да свака од њих посебно одговара на интуитивну представу о броју релевантних партија, уз различите девијације на релацији снага партија вредност индекса.

кључне речи:

Референце

    1. Вукомановић, Дијана, ‘’Динамика партијског система Србије (1990-2005)’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 1-2/2005.
    2. Dumont, Patrick and Caulier, Jean Francois, The “Effective Number of Relevant Parties”: How Voting Power Improves Laakso-Taagepera ’s Index; http://mpra.ub.uni-muenchen.de/17846/ (15.02.2011)
    3. Dunleavy Patrick, and Boucek, Françoise, ‘’Constructing the Number of Parties’’, Party Politics, SAGE Publications, Vol 9, No. 3, 2003.
    4. Јовановић, Милан, Политичке институције у политичком систему Србије, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    5. King, Gary, ‘’Statistical Models for Political Science Event Counts: Bias in Con­ventional Procedures and Evidence for the Exponential Poisson Regression Model’’, American Journal of Political Science, 32, No. 3 (Aug., 1988).
    6. King, Gary, Alt, E. James, Burns, Nancy Elizabeth, Laver, Michael, ‘’A Unified Model of Cabinet Dissolution in Parliamentary Democracies”, American Jo­urnal of Political Science, 34, No. 3 (Aug., 1990).
    7. Kuster, Stephan, Botero, Felipe, ’’How Many is Too Many? Assessment of Party System Fragmentation Measurements with Data from Latin America ’’, Ponencia para presentar en el 1 Congreso de la Asociacion Colombiana de Ciencia Pofitica, Bogota, septiembre 30 octubre 4 de 2008.
    8. Laakso, Markku, Taagepera, Rein, “Effective Number of Parties: A Measure with Application to Western Europe”, Comparative Political Studies (1979), vol. 12, no. 1.
    9. Лајпхарт, Аренд, Модели Демократије, Службени лист СЦГ – ЦИД, Београд – Подгорица, 2003.
    10. Lijphart, Arend ,”The Political Consequences of Electoral Laws 1945-85’’, The American Political Science Review, 84, No. 2. (Jun., 1990).
    11. Lijphart, Arend, Thinking about Democracy Power sharing and majority rule in theory and practice, Routledge, London and New York, 2008.
    12. Molinar, Juan, ’’Counting the Number of Parties: An Alternative Index’’, The Ame­rican Political Science Review, 85, No. 4 (Dec., 1991).
    13. Nikolenyi, Csaba, ‘’Cabinet Stability in Post-Communist Central Europe’’, Party Politics, SAGE Publications, Vol. 10, No.2, 2004.
    14. Taagepera, Rein, ‘’Supplementing the effective number of parties’’, Electoral Stu­dies, 18, (1999).
    15. Taylor, Michael and Herman, V M, ’’Party Systems and Government Stability’’, The American Political Science Review, 65, No. 1 (Mar., 1971).
    16. Warwick, Paul and T. Easton, Stephen, ’’The Cabinet Stability Controversy: New Perspectives on a Classic Problem’’, American Journal of Political Science, 36, No. 1 (Feb., 1992).
периодика Српска политичка мисао 2/2011 УДК: 329:342.51 41-56
ç