Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ФИЛОЗОФСКИ ТЕМЕЉИ ЛИБЕРАЛИЗМА

Сажетак

У овом раду аутор се најпре бави разматрањем филозофских претпоставки либерализма, односно настојањем либералних мислилаца да свој захтев за важењем либералних принципа и своју приврженост либералним вредностима заснују на универзалним аргументима. У оквиру либералне традиције, коју одликује богата историјска разноврсност, издвајају се три посебне струје у образлагању либералних принципа: учење о природним правима, утилитаристичка теорија и уговорни приступ. У раду се даље разматрају специфичне аргументације ових приступа у испитивању сопствених темеља, као и њихови евентуални недостаци. Други део рада посвећен је испитивању односа либералне теорије и просветитељског покрета, односно вредности и постулата које ове две интелектуалне традиције деле. С обзиром на специфичну концепцију човека и историје, на којој су ове две традиције утемељене, разматра се у којој мери се либерализам као доминантна политичка теорија модерног доба ослања на идеје не мање утицајног и значајног покрета Просветитељства.

кључне речи:

Референце

    1. Бобио, Норберто, Либерализам и демократија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
    2. Волин, Шелдон С., Политика и визија, „Филип Вишњић”, Службени гласник, Београд, 2007.
    3. Греј, Џон, Либерализам, ЦИД, Подгорица, 1999.
    4. Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Бе­оград, 1993.
    5. Мил, Џон Стјуарт, О слободи, Филип Вишњић, Београд, 1988.
    6. Ролс, Џон, Политички либерализам, Филип ВишњиЋ, Београд, 1998.
    7. Ролс, Џон, Теорија правде, ЦИД, Службени лист СРЈ, Подгорица, 1998.
    8. Станчић, Вишња, ,,Проблем моралног разилажења етички и културни релативизам”, Култура полиса, год. IX (2012), бр. 19, стр. 51-61.
    9. Станчић, Вишња, ,,Ролсова идеја јавног ума”, Српска политичка мисао, 2/2013, стр. 47-59.
периодика Политичка ревија 1/2015 УДК 329.12:321.01 73-83
ç