Изабери језик:
Тема броја

РАЗМЕЂА ЕВРОПСКЕ И АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ

ЕВРОПЕИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ СПОЉНИХ ПОЛИТИКА – ИДЕЈНИ ОКВИР

Сажетак

Циљ овог чланка је да укаже на оправданост концепта европеизације кроз проучавање односа између националних спољних политика и спољне политике ЕУ. Да ли је концепт европеизације решење или проблем? Аутор европеизацију посматра као интерактивни, међусобно конституишући процес промене који повезује европски и национални ниво, где се реакције држава чланица на интеграциони процес усмеравају ка европским институцијама и политикама и обрнуто. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, разматраће се појам европеизације. У другом делу, аутор ће настојати да појасни корисност концепта европеизације узимајући као предмет анализе област спољне политике. Циљ је да се кроз пропитивање односа националних спољних политика и спољне политике ЕУ укаже на оправданост појма европеизације. Аутор ће одговорити на питање да ли je европеизациja адекватан приступ који нам омогућава разумевање одно­са између спољне политике ЕУ и националних спољних поли­тика, тј. да ли нуди аналитичку перспективу која олакшава истраживање повезаности између ова два нивоа анализе.

кључне речи:

Референце

    1. Allen, David, „Who speaks for Europe? The search for an effective and coherent external policy“, in John Peter­son, Helene Sjursen (eds.), A Common Foreign Policy for Europe? Competing Visions of the CFSP, Routledge, London, 1998.
    2. Anastasakis, Othon, „The Europeanization of the Balkans“, The Brown Journal of World Affairs, XII, n° 1, 2005.
    3. Bâtora, Jozef, „Does the European Union transform the in­stitution of diplomacy?“, Journal of European Public Policy, 12, n° 1, 2005.
    4. Börzel, Tanja, „Towards Convergence in Europe? Institu­tional Adaptation to Europeanization in Germany and Spain“, Journal of Common Market Studies, 37, n° 4, 1999.
    5. Buller, Jim, Gamble, Andrew, „Conceptualising Europea­nisation“, Public Policy and Administration, vol. 17, n° 4, 2002.
    6. Bulmer, Simon J., Radaelli, Claudio, „The Europeanization of National Policy?“, Queen’s Papers on Europeanisa­tion, n° 1, 2004.
    7. Checkel, Jeffrey, „International Institutions and Socializa­tion in Europe: Introduction and Framework“, Internati­onal Organization, 59, n° 4, 2005.
    8. Graziano, Paolo, ,,Europeanization or Globalisation?: A Framework for Empirical Research (with Some Eviden­ce from the Italian Case), Global Social Policy, 3, n° 2, 2003.
    9. Haas, Ernst B., „International Integration: The European and the Universal Process“, International Organization, vol. 15, n° 3, 1961.
    10. Hix, Simon, Goetz, Klaus H., „Introduction: European Inte­gration and National Political Systems“, West European Politics, 23, n° 4, 2000.
    11. Keukeleire, Stephan, MacNaughtan, Jennifer, The Fore­ign Policy of the European Union, Palgrave Macmillan, London, 2008.
    12. Knill, Christoph, Lehmkuhl, Dirk, „How Europe Matters.
    13. Different Mechanisms of Europeanization“, European Integration online Papers, 3, n° 7, 1999, http://www.eiop.or.at/eiop/texte/1998-007a.htm.
    14. Knill, Christoph, Lehmkuhl, Dirk, „The national impact of European Union regulatory policy: Three Europeaniza­tion mechanisms“, European Journal of Political Rese­arch, 41, n° 2, 2002.
    15. Ladrech, Robert, „Europeanization and Political Parties: Towards a Framework for Analysis“, Party Politics, 8, n° 4, 2002.
    16. Ladrech, Robert, „Europeanization of Domestic Politics and Institutions: The Case of France“, Journal of Com­mon Market Studies, 32, n° 1, 1994.
    17. Major, Claudia, „Europeanisation and Foreign and Security Policy Undermining or Rescuing the Nation State?“, Politics, 25, n° 3, 2005.
    18. Major, Claudia, Pomorska, Karolina, „Europeanisation: Framework or Fashion?“, CFSP Forum, vol. 5, n° 5, 2005.
    19. Manners, Ian, Whitman, Richard, „Conclusion“, in Ian Manners, Richard G. Whitman (eds.), The Foreign Po­licies of European Union Member States, Manchester University Press, Manchester, 2000.
    20. Olsen, Jan, „The Many Faces of Europeanization“, Journal of Common Market Studies, vol. 40, n° 5, 2002.
    21. Radaelli, Claudio, „Whither Europeanization? Concept stretching and substantive change“, European Integra­tion online Papers, vol. 4, n° 8, 2000.
    22. Risse, Thomas, Caporaso, James, Cowles, Maria Green, „Europeanization and Domestic Change. Introduction“,  in Maria Green Cowles, James Caporaso, Thomas Ris­se (eds.), Transforming Europe: Europeanization and Domestic Change, Cornell University Press, Ithaca NY, 2001.
    23. Smith, Michael E., „Conforming to Europe: the domestic impact of EU foreign policy co-operation“, Journal of European Public Policy, 7, n° 4, 2000.
    24. Стојадиновић, Миша, „Србија пред изазовима“, Српска политичка мисао, вол. 25, бр. 3, 2009.
    25. Стојановић, Ђорђе, Матић, Петар, „Концепт стратешке културе: случај ЕУ“, Политичка ревија, вол. 25, бр. 3. 2010.
    26. Тодоровић, Јелена, „Србија и политика условљавања Европске уније“, Политичка ревија, вол. 28, бр. 2, 2011.
    27. Tsardanidis, Charalambos, Stavridis, Stelios, „The Europe­anisation of Greek Foreign Policy: a Critical Appraisal“, European Integration, vol. 27, n° 2, 2005.
    28. Vukcevic, Dejana, L’émergence d’une Europe de la défen­se : difficultés et perspectives, Editions universitaires européennes, 2010.
    29. Wallace, Helen, „Europeanisation and Globalisation: Com­plementary or Contradictory Trends?“, New Political Economy, vol. 5, n° 3, 2000.
    30. Wong, Ruben, „Foreign Policy“, in Paolo Graziano, Maar­ten Vink (eds.), New Research Agen­das, Palgrave Macmillan, London, 2008.
периодика Национални интерес 2/2011 УДК 327:316.32(4-672EU) 9-28
ç