Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ЕТНOГЕНЕЗА КАО ФАКТОР НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА РОМА

Сажетак

У чланку се разматра порекло и миграције Рома из прапостојбине, које трају све до данашњих дана, што је имало утицаја на њихов положај, етнокултурне карактеристике и формирање специфичног националног идентитета. Анализа је на основу бројних научних извора обухватила време досељавања и порекло Рома на подручју Балканa и Србије и показала да Роми представљају етничку заједницу која се по свим обележјима налази у најнеповољнијем положају јер нису довољно интегрисани у друштво и укључени у социо-културне и економско-политичке процесе. Због неповољног друштвеног статуса и материјалне угрожености, културне и политичке маргинализованости, Роми нису захваћени социјалном мобилношћу која би позитивно деловала на развијање свести о сопственом националном  идентитету, који је специфичан и у сталним променама. Бројни проблеми ромске националне мањине (структурно сиромаштво, неписменост, незапосленост, услови становања и др.) не могу се на прави начин решити без мултидисциплинарног приступа и доброг познавања етнологије, лингвистике, демографије, социологије, историје и других сродних научних дисциплина. Закључује се да истраживање порекла Рома има велики научни и друштвени значај, а у настојању да остваре своја људска и мањинска права, Роми се све више боре и за очување и унапређење свог националног идентитета.

кључне речи:

Референце

    1. Башић, Горан, Политичка акција – Ромски покрет и промене, Чигоја, Београд,
    2. Башић, Горан, „Социјална интеграција Рома и промене етнокултурног идентитета, у: Промене идентитета, културе и језика Рома у условима планске социјално-економске интеграције (уред. Тибор Варади, Горан Башић), САНУ, Београд, 2012.
    3. Vermeersch, Peter, The Romani Movement: Minority Politics and Ethnic Mobilization in Conterporary Central Europe, Berghahan Books, London, 2006.
    4. Влаховић, Петар, „Етноантрополошке одлике Рома у Југославији“ у: Развитак Ромa у Југославији-проблеми и тенденције (уред. Милош Мацура), САНУ, Београд, 1992.
    5. Вукановић, Татомир, Роми (Цигани) у Југославији, Врање, 1983.
    6. Ђорђевић, Тихомир, Naš narodnи žиvot, Просвета, Београд, 1984.
    7. Ђурић, Рајко, Сеобе Рома –Кругови пакла и венац среће, БИГЗ, Београд, 1987.
    8. Зиројевић, Олга, „Роми на подручју данашње Југославије у време турске Владавине“, Гласник Етнографског музеја, Београд, 1981.  
    9. Златановић, Сања, „Преговарање о идентитету: Роми који то јесу и нису“, у: Положај националних мањина у Србији (уред. Војислав Становчић), САНУ, Београд, 2007.
    10. Јаковљевић, Ранко, „Цигани/Роми Кладова“, у: Друштвене науке о Ромима у Србији (уред. Љубомир Тадић, Горан Башић), САНУ, Београд, 2007.
    11. Јакшић, Божидар, Горан Башић. Уметност преживљавања – Где и како живе Роми у Србији, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2005.
    12. Kalaydjieva, Luba, David Gresham and Francesc Calafell, „Genetic Studies of the Roma (Gypsies): a Review. BMC Medical Genetics, http://www.biomed-ccom/1471-2350/2/5, 2001.
    13. Marushiakova, Elena and Veselin Popov, „Historical and Ethnographic Background: Gypsies, Roma, Sinti“, In: Between Past and Future: the Roma of Central and Eastern Europe (еd. Guy W.), University of Hertfordshire Press, Hatfield, 2001.
    14. Mirga, Andžej, Leh Mruz, Romi, Razlike i netolerancija, AKAPIT, Beograd, 1997.
    15. Митровић, Александра, „Положај Рома у друштву“, у: Положај мањина у СР Југославији, (уред. Милош Мацура, Војислав Становчић), САНУ, Београд, 1996.
    16. Османи, Ибрахим, „Гласовни систем у ромском језику“, у: Цигани/Роми у прошлости и данас (уред. Милош Мацура),САНУ, Београд, 2000.
    17. Петровић, Ђурђица, „Друштвени положај Цигана у нeким југословенским земљама у 15. и 16. веку“, Југословенски историјски часопис, бр.1-2/1976.
    18. Петровић, Едит, „Стереотипије о ромским занимањима и етничке границе Рома“, у: Друштвене промене и положај Рома (уред. Милош Мацура), САНУ, Београд, 1993.
    19. Радушки, Нада, „Роми у конфесионалној структури становништва Србије (без Косова и Метохије) – попис 2011“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 01/2015.
    20. Радушки, Нада, „Демографске компоненте националног идентитета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 01/2011.
    21. Радушки, Нада, „Национални идентитет Рома у процесу европских интеграција“, Култура полиса, Култура-Полис, Нови Сад, Институт за европске студије, Београд, бр. 24/2014.
    22. Smith, Anthony, Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998.
    23. Сикимић, Биљана, „Вишејезичност банатских Рома: ромски, српски и румунски језик у свакодневној комуникацији“, у: Промене идентитета, културе и језика Рома у условима планске социјално-економске интеграције, (уред. Тибор Варади, Горан Башић),САНУ, Београд, 2012.
    24. Стојанчевић, Владимир, „Политички и правни положај Цигана (Рома) у Србији за време првог и другог устанка“ у: Развитак Рома у Југославији-проблеми и тенденције (уред. Милош Мацура), САНУ, Београд, 1992.
    25. Тодоровић, Драган, „ Роми у југоисточној Србији: од дефтера до пописа 2002.“ у: Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика (уред. Љубиша Митровић), Центар за научна истраживања САНУ, Ниш, 2011.
    26. Fraser, Angus, The Gypsies, Blackwell, Oxford, 1992.
    27. Clébert, Jean-Paul, Cigani, Stvarnost, Zagreb, 1967.
    28. Šakaja, Laura, „The Romani (Gypsies) in the Social Space of Post-Socialist Countries: The Example of Croatia“, The Overarching Issuies of the European Space, Facildade Letras Universidade, Porto, 2013.
    29. Šlezak, Hrvoje, Laura Šakaja, „Prostorni aspekti socijalne distance prema Romima“ Hrvatski geografski glasnik, Hrvatsko geografsko društvo, Zagreb, br. 74/2012.
    30. naslovi.net/tema/449463, 2012.
периодика Српска политичка мисао 2/2015 УДК 39:323.1(=214.58) 163-181
ç