Изабери језик:
Тема броја

ПРАВО И ПОЛИТИКА

ДУХ РИМСКЕ ПРАВНЕ НАУКЕ КАО ТЕМЕЉ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ

Сажетак

У савременом процесу европских интеграција и хармонизације националних законодавстава са правом Европске уније, често се истичу идеје по којима Србија у тај процес треба да уђе водећи рачуна о свом националном идентитету и дигнитету. У том погледу, реформе правосудног система, често аргументовано критиковане од стране стручне и научне јавности, налазе се у кључним поглављима на путу преговора које Србију тек очекују. Чини се да наш законодавац у значајној мери некритички и догматски интегрише одређене препоруке Европске комисије, директиве у области грађанског права, заборављајући, при том, шири друштвени контекст, традиционалне правне вредности и изворе на којима почива више векова развијани домаћи правни систем. Аутор у овом чланку настоји да понуди одговор на питање како правничка струка у осетљивом и турбулентном политичком и социјалном моменту може да одговори задатку тренутка: да изврши неопходну реформу али и да сачува традиционалне вредности утемељене на домашајима и решењима римског класичног права, римске јуриспруденције и потоњих законика. У том контексту, у овоме се раду анализирају свевременске и универзалне поруке из прошлости, како би будућност домаћег правног система имала ненадмашан узор, лучоношу која ће задржати неопходну еквидистанцу између политике и струке, методологије и тумачења, ни у једном моменту не занемарујући својеврсну друштвену мисију и одговорност коју савремени правнички позив у Србији несумњиво баштини.

кључне речи:

Референце

    ИЗВОРИ

    1. Gaius, Institiutiones.
    2. Digesta, Corpus Iuris Civilis, Volumen primus, Edit. stereotypa, recognovit Mommsen, Berolini, 1872.
    3. Iustiniani Institutiones, Recensuit P. Krüeger, Berolini, 1877.
    4. Suetonius, Caesar.
    5. Тацит, Анали, Београд, 1970.
    6. Cicero, De officiis.
    7. Cicero, De oratore.
    8. Cicero, Brutus.
    9. Cicero, De legibus.

    ЛИТЕРАТУРА

    1. Albanese, B., “Nota su Gai 1,7 e sulla storia del ius respondendi”, Annali del Seminario guiridico dell’Universita di Palermo, 49, Palermo, 2004.
    2. Basedow, Jürgen, Europäisches Privatrecht, Neue Juristische Wochenschrift, Baden-Baden, 1996.
    3. Brauneder, Wilhelm, “Europäisches Privatrecht; aber was ist es?”, Zeitschrift für neuere Privatrecht, 1993.
    4. Вукадиновић, Радован, Право Европске уније, Центар за европско право Правног факултета у Крагујевцу и Канцеларија Србије и Црне Горе за придруживање Европској унији, Крагујевац, 2006.
    5. Gibon, Edvard, The History of Decline and Fall of the Roman Empire, Oxford Clarendon Press, Oxford, 1924.
    6. Giraud, Charles, Histoire du droit romain, Videcoq, Paris, 1847.
    7. Daube, David, “Hadrian’s Rescript to Some Ex-praetors”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung 67, Weimar, 1950.
    8. Zimmermann, Reinhard, “Roman Law and the Harmonization оf Private Law in Europe” Kluwer Law International, 2004.
    9. Zimmermann, Reinhard, Roman Law, Contemporary Law, European Law; The  Civilian Tradition Today, Oxford Clarendon Press, Oxford, 2001.
    10. Keus, Leen, Europees Privaatrecht, Wolters Kluwer Business, Lelystad, 1993.
    11. Kunkel, W, “Das Wesen des ius respondendi”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung, 6, Weimar, 1948.
    12. Magdelain, André, “Jus respondendi”, Revue historique de droit francais et etranger, 28, Paris, 1950.
    13. Маленица, Антун, Римско право, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2012.
    14. Мojović, Nikola, Rimsko pravo – istorija rimskog prava, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, 2008.
    15. Ростовцев, Михаил Иванович, Историја старог света, Матица Српска, Нови Сад, 1974.
    16. Santos, Francisco J. A, “Epistemological Value of Roman Legal Rules in European and Comparative Law”, Kluwer Law International 3, 2004.
    17. Schulze, Rainer “Allgemeinen Rechtsgrundsatze und Europäischen Privatrechts”, Zeitschrift für Europäisches Privatrecht, 3.
    18. Shulz, Fritz, History of Roman Legal Science, Oxford University Press, Oxford, 1953.
    19. Siber, Heinrich, “Der Ausgangspunkt des ‘ius respondendi’”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung, 61, Weimar, 1941.
    20. Sič, Мagdolna, „Trajne vrednosti rimskog prava“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, br. 43, 2006.
    21. Smits, Jan, The Making of European Private Law: Toward a Ius Commune  Europaeum as a Mixed Legal System, Intersentia, Antwerp-Oxford, 2008.
    22. Stanojević, Obrad, Gaius noster – prilog istoriji rimske pravne nauke, Institut za pravnu istoriju i Centar za dokumentaciju i publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1976.
    23. Станојевић, Обрад, Римско право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2003.
    24. Tellegen, J. W, “‘Responsitare’ and the Early History of the Ius Respondendi”, Studies in Roman Law and Legal History in Honour of Ramon D’Abadal I de Vinyals on the Occasionof the Centenary 6 (1989).
    25. Tuori, Kaius, “The ius respondendi and the Freedom of Roman Jurisprudence”, Revue internationale des droits de l’antiquite (RIDA), 51.
    26. Fairhurst, John, Law of the European Union, Oxford Clarendon Press, Oxford, 2006.
    27. Fögen, M. T, Römische Rechtsgeschichten. Über Ursprung und Evolution eines sozialen Systems, Vandenhoeck&Ruprecht, Göttingen 2003.
    28. Honoré, Tony, Gaius, Oxford University Press, Oxford, 1962.
    29. Chénon, Émile, Étude sur les controverses entre les Procuéliens et les Sabiniens sous les premiers empereurs de Rome, Paris, 1881.
    30. Wieacker, Franz, “Augustus und die Juristen seiner Zeit”, Tijdschrift voor rechtsgeschiedenis 37, Leiden, 1969.
    31. Wieacker, Franz, “Respondere ex auctoritate principis:”, у: R. Feenstra (ed.), Handelingen: IXe Nederlands-Belgisch rechtshistorisch congres ‘Rondom Feenstra’, Leiden 1985.

     

периодика Српска политичка мисао 2/2015 УДК 34(37):340.137(497.11:4-672EU) 255-274
ç