Изабери језик:
Тема броја

ИСТОРИЈСКИ И ПОЛИТИЧКИ СМИСАО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

АПОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Сажетак

Рад је посвећен детерминантама распада прве и друге Југославије. Циљ анализе је да покаже да распад и ратови који су вођени на југолсовенском тлу имају дубље детерминанте, да  нису само локална балканска збивања већ да имају и глобалне импликације. Аутор сматра да се дисолуција СФРЈ може објаснити само применом мултитеоријског дискурса (различитих теоријских парадигми и модела): геополитика и историјски процеси дугог трајања, светскосистемска парадигма, теорије неуспеле модернизације, структуралне зависности, неједнаке размене, развоја неразвијености, репресиве међународне поделе рада, ограниченог суверенитета, национализма као политичке технологије и сл. Детерминанте распада Југолсвије он везује за четири њене апорије: 1) неуспеле модернизацији, 2) недовршене државе и политичке заједнице, 3) етничког, верског и културног плурализма и 4) дејства спољашњих сила. Његова теза је да процеси који су дезинтегрисали СФРЈ нису били израз сукоба цивилизација на Балкану, нити тријумфа либерализма над тоталитаризмом, већ конкретних државотворних интереса сукобљених страна, унутрашњих и међународних. Сепаратистички покрети у СФРЈ искоришћени су, у погодном политичком тренутку, као средство за декомпоновање геополитичког простора Балкана у складу са интересима великих сила. Под дејством нове реконфигурације светског и европског система моћи дошло је до разарања југословенске државе. Уместо Југославије конституисан је низ малих, зависних, недовршивих, псеудодржавица под доминацијом нових светских поседника моћи.

кључне речи:

Референце

    • Антонић Слобoдан, Заробљена земља, Откровење, Бреоград, 2002.
    • Антић Чедомир, Истроија и заблуда, Еволта, Београд, 2005.
    • Брајфорд Јован, Теорија завере, Србија против „новог светског поретка“, Београдски центар за људска права, Београд, 2006.
    • Голубовић Предраг, Држава у покушају, Службени лист, Београд 2003, стр. 227.
    • Гредељ Стјепан, „Друштвени покрети без друштвених промена“, у Филозофија и друштво III, Институт друштвених наука, Београд, 1990, стр. 235.
    • Ђинђић Зоран, Југославија као недовршена држава, Изабрана дела, књ. 1, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1988, стр. 214.
    • Жупанов Јосип, Маргиналије о друштвеној кризи, Глобус, Загреб, 1983, стр. 16.
    • Јовић Дејан, Југославија  – држава која је одумрла., Успон, криза и пад Четврте Југославије,  Прометеј, Б92, Загреб, Београд, 2003.
    • Јовичић Миодраг, Државност федералних јединица, Издавачка задруга „Политика и друштво“, Научна књига, Београд, 1992, стр. 97-99.
    • Ковачевић Слободанка, Дајић Путник, Хронологија Југословенске кризе 1942-1993, ИЕС, Београд, 1994.
    • Коштуница Војислав и Чавошки Коста, Страначки плурализам или монизам: Друштвени и политички систем у Југославији 1944-1949, ЦФДТ, Београд, 1983.
    • Кувачић Иван, „Идеологија средње класе“, Praxis, Загреб, бр. 9 (3-3), 1972, стр. 368.
    • Лазић Младен (приредио), Рачји ход, Србија у трансфомацијском процесу, Филип Вишњић, Београд, 2000.
    • Обеновић Зоран, Србија и нови поредак, Градина/ИФДТ, Београд, 1992.
    • Накарада Радмила, Распад Југославије, Проблеми тумачења, суочавања и транзиције, Службени гласник, 2008.
    • Печујлић Мирослав, “У зачараном кругу политике”, у књизи Рађање јавног мњења и политичких странака, Институт за политичке студије, Београд, 1992, стр. 41.
    • Печујлић Мирослав, Хоризонти револуције, Институт за политичке студије, Београд, 1970.
    • Самарџић Слободан, „Принудна заједница и илузорност њеног уређења“, у зборнику Распад Југославије – продужетак или крај агоније, стр. 65-76.
    • Секељ Ласло, Југославија – структура распадања, Рад, Београд, 1990, стр. 20.
    • Секулић Исидора, „Балкан: белешке једног балканофила“,  Изабрани есеји, приредио Ђорђе Ј. Јанић, Академска књига, Нови Сад, 2010, стр 335-339.
    • Стојановић Светозар, „Пропаст комунизма и разбијање Југославије“, филип Вишњић, Београд, 1995.
    • Тадић Љубомир, „Националне страсти као замена за демократију, интервју, Књижевне новине, Београд, бр. 709, 1986, стр. 1.
    • Đokić Dejan, Yugoslavism, Histories of a Failed Idea 1918-1992, Hurst & Company, London, 2003.
    • Toynbe Arnold,  A Study of History, Oxford University Press, 1977.
периодика Национални интерес 1/2019 1/2019 УДК 94(497.1)“1918/1991“ 101-129
ç