Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ ајп2/2019

АНАЛИЗА НАЈБОЉИХ ПРАКСИ ЗАШТИТЕ УЗБУЊИВАЧА

Сажетак

Успостављање законске заштите узбуњивача представља релативно ново законско подручје регулисања. Изузимајући Сједињене Америчке Државе и Велику Британију, већина закона о заштити узбуњивача донета је у последњих десетак година. Имајући то у виду, потребно је нагласити да још увек не постоји консензус о томе која су решења најбоља у заштити узбуњивача. Стручњаци за ову област су готово једногласни у ставу да “оне сизе фитс алл” приступ не може бити једнако делотворан, управо због разлика и специфичности које у сваком друштву постоје. У том смислу, и питање најбољих пракси се релативизује: оно што је добра пракса и што се показало као утилитарно у једној држави, не мора нужно да одговара и донесе резултате у некој другој. Ипак, одређени стандарди и добре праксе су се искристалисале, првенствено у погледу руководећих принципа које треба имплементирати у законима који регулишу заштиту узбуњивача. У раду дат је приказ релевантних пракси заштите узбуњивача у континенталним, англосаксонским и мешовитим правним системима.

кључне речи:

Референце

периодика Администрација и јавне политике 2/2019 2/2019 УДК 343.85:343.143 47-90
ç