Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ пнб1/2019

АГРЕСИЈА НАТО НА САВЕЗНУ РЕПУБЛИКУ ЈУГОСЛАВИЈУ – 20 ГОДИНА ПОСЛЕ: ПОЛИТИКОЛОШКО ПРАВНИ АСПЕКТИ

Сажетак

Предмет истраживања у овом раду су политичкоправни аспекти агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, сагледавани 20 година после њеног извршења. Сумарни закључни став проведеног истраживања јесте да је aгресија НАТО-а из 1999. године била последња фаза у деценијској дезинтеграцији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, која је једнострано предузета, без одобрења Савета безбедности УН. Њена основна сврха није била да одбрани начела хуманости косовских Албанаца, већ да оправда опстанак Северноатланског војно-политичког савеза у измењеним међународним околностима и да насилно присили Савезну Републику Југославију да се интегрише у институционални оквир западних земаља и прихвати неолиберални концепт свог развоја, уз истовремено истискивање интереса Русије са геополитичког простора Балкана. Према начелима међународног права агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију представља злочин против мира и човечности који је учињен употребом најбруталније војне силе од стране 19 земаља чланица НАТО савеза против суверенитета, територијалне целовитости и политичке независности једне мале и суверене земље. Последице НАТО агресије по животе људи, материјална добра и животну средину су несагледиве и оне ће сваке године бити све веће и веће. На будућим истраживачима је велика одговорност да на објективан, непристрасан, систематичан и проверљив начин, применом научних метода, техника, инструмената и поступака, поштујући методолошку апаратуру и академску процедуру истраже све аспекте овог сложеног проблема који је оставио огроман ожиљак у науци о међународним односима и науци о међународном праву што се мора што је пре могуће санирати.

кључне речи:

Референце

    • Бакрач Т. Саша, Клем Емилија, Милановић Мишко, „Еколошке последице НАТО бомбардовања Републике Србије 1999. године“, Војно дело, број 7/2018.
    • Годишњи извештај генералног секретара Организације УН Кофи Анана из септембра 2000. године.
    • Грујичић Даница, „Истина о последицама НАТО бомбардовања“, Восток, 04 април 2018. (http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=4&idnovost=94435&Dr-Danica-Grujicic:-Istina-o-posledicama-NATO-bombardovanja)
    • Жунић Светлана, „Последице НАТО агресије на СРЈ“, Политика, 22.03.2018.
    • Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo, S/1999/648, 07. June 1999.
    • Нова српска политичка мисао: http://starisajt.nspm.rs/indexs.htm
    • Резолуција 1160, од 31. марта 1998. – ембарго на оружје СРЈ због стања на Косову.
    • Резолуција СБ УН 1199, од 23. септембра 1998., S/RES/1199 (1998).
    • Резолуција 1203, од 24. Октобра 1998. – о придржавању Резолуције 1199.
    • Резолуција 1239, од 14. маја 1999. – позива на приступ УН-а и хуманитарног особља са Косова у остале делове СРЈ.
    • Резолуција СБ УН 1244, од 10. јуна 1999, „S/RES/1244(1999) – E”
    • Хаџић Мирослав, Хронични мањак безбедности, случај Југославије, Центар за цивилно-војне односе и Институт друштвених наука, Београд, 2001.
    • Charter of the United Nations and Statue of the International Court of Justice, San Francisko, 26. June 1945.
    • Чомски Ноам, Југославија – мир, рат и распад, „Самиздат Б92“, Београд, 2018.
    • Чомски Ноам, Интервју Ерику Шиљку и А-Инфосрадио-пројекту, 19. априла 1999. https://www.radio4all.net/Index.php/program/1226
периодика Политика националне безбедности 1/2019 1/2019 УДК: 341.31NATO(497.11+497.16)”1999”:341.312.5 141-173
ç