Zoran Vidojević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd.

PERIODIKA

NEOPHODNOST I GRANICE AKTUELNOSTI MARKSIZMA

Nikada kapitalizam nije bio tako jak kao što je danas. Takođe, nikada levica, u globalnim razmerama, sagledavana kao celina, za poslednjih nekoliko decenija, nije bila tako slaba kao sada. Ta dva procesa tesno su povezana. Iz takvog stanja javlja se potreba za obnovom Marksove misli, ali ne i za njenom apsolutizacijom. Osnovne kategorije te misli su višak vrednosti, profit, eksploatacija, ali i revolucionarna praksa, sloboda, socijalna pravda. On vrši analizu suštine kapitalizma, ali je ne svodi na istraživanje njene ekonomske sastavnice, nego tu analizu usmerava i na uslove, kao i subjekte ukidanja i prevazilaženja kapitalizma. Po njemu, ključni subjekt radikalne izmene kapitalističkog sistema je revolucionarna radnička klasa. Istorija je pokazala da ta klasa nije bila ono što je Marks od nje očekivao. Danas je neophodno tragati za pluralističkim subjektom ukidanja i nadilaženja kapitalizma i za revolucijom koja će sjedinjavati sve kapitalizmom, pogotovo ovim današnjim, krajnje surovim - ugrožene društvene skupine, odgovarajuće znanje i opšteljudske vrednosti. Marksove osnovne kategorije i sada su neophodne, ali ne i dovoljne za dubinske progresivne promene i idejnu osnovu ovovremene levice. No, iako njegova misao mora da se inovira u skladu sa suštinskim procesima savremenog doba, ona nije bivša nego umnogome i sada aktuelna. Ukidanje i nadilaženje kapitalizma je civilizacijski, višeznačni i neizvesni posao. Nema tog istorijskog subjekta koji to može sam da obavi niti autora koji će ga potpuno osmisliti. Bolje društvo, pogotovo besklasno, nije ničim zagarantovano. Ono je samo jedna, veoma teško ostvarljiva mogućnost, i to na dugu vremensku stazu., a obnovljeni marksizam samo jedna od teorija koja je ka tome usmerena. Niodkoga i nikada, te stoga i od osavremenjenog Marksa, ne bi se smeo praviti bog ljudskog preporoda. To je pouka celokupne istorije, posebno prošlog i početka ovog stoleća.

PERIODIKA

NEOLIBERALIZAM, RACIONALNOST I IMPERIJALIZAM

U ovom tekstu ćemo se baviti kritikom neoliberalnog koncepta i njegovim uticajem na život „običnog“ naroda. Rad je podeljen na dva dela. U prvom delu rada bavićemo se analizom neoliberalizma i racionalnosti dok ćemo u drugom delu pažnju posvetiti kontinuitetu imperijalizma koji je zasnovan na neoliberalnoj logici.

PERIODIKA

STANJE LEVICE - GLOBALNI NACRT

Levica je u najvećem delu sveta razbijena i toliko uvučena u sistem da ju je teško prepoznati, bez obzira na to što bi surovost neloliberalnog kapitali­zma trebalo da dovede do njenog jačanja kao reakcija na ovakvo stanje. Poraz levice je uveliko uticao na globalne, regionalne i lokalne prilike u društvu. U cilju analize položaja i uloge levice u savremenom društvu ovajrad je podeljen na tri dela. U prvom delu autor analizira glavne komunističke partije i njihovu metamorfozu. U drugom delu se analizira raspad levice na prostorima Evrope kao i neuspeh socijaldemokratije. U poslednjem, trećem delu, se razmatra novi socijalizam i drama epohe.

 

PERIODIKA

ISTORIJSKI BILANS I BUDUĆNOST DEMOKRATIJE

Demokratija u svom liberalnom, danas dominantnom vidu, uprkos svom širenju, inklinira istorijskom zalasku, pre svega zbog svoje potčinjenosti profitu. Usled toga nastaje nezadrživa redukcija njenog sadržaja na proceduru. Njene socijalne i moralne sastavnice u najvećem broju slučajeva ili se marginalizuju, ili poništavaju. Zapostavlja se ključno pitanje njene svrhe i njenog smisla. Svetska politička kretanja i načini organizacije javnog života nisu u znaku opšte prihvaćenosti, nužnog rasta i neizbežne istorijske pobede liberalne demokratije. Ipak, i pored svih svojih velikih ograničenja, ona je doprinela nestanku, ili, bar, smanjenju tiranskih režima. Usled duboke i trajne krize neoliberalnog kapitalizma i njenih posledica, koje bitno utiču i na stanje liberalne demokratije, jačaju mogućnosti nastanka novog talasa maskiranih i otvorenih autoritarnih, čak i (neo)totalitarnih sistema, ali i radikalne demokratije. Epohalna zbivanja, pre svega nova istorijska neizvesnost, “kriza življenja” i rizici globalnog karaktera otvaraju pitanje potrebe i realnih izgleda demokratsko-liberalnog socijalizma.

PERIODIKA

NOVI SOCIJALIZAM KAO EPOHALNA POTREBA

Izlaganje na promociji knjige Vjerana Katunarića "Svjetski antibarbarus, o uzrocima propasti bivšeg i nadolaska novog socijalizma" (Filozofski fakultet u Beogradu, 29 maj 2014), izdavač Društvo „Povijest izvan mitova“, Zagreb, 2013.

ç