Zoran R. Ćirjaković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za medije i komunikacije, Beograd.

PERIODIKA

DECENTRIRANJE SHVATANJA LEVICE I POGLED NA LEVICU U SRBIJI KROZ LATINOAMERIČKU PRIZMU

Autor je pažnju usmerio na specifične aspekte neočekivano velikog uspeha levičarskih političkih snaga u Latinskoj Americi na kraju 20. i tokom prve dve decenije 21. veka, kao i na originalne uvide dve angažovane naučne kritike fokusirane na promišljanje stanja Latinske Amerike i njenog mesta u globalizovanom svetu, koji bi mogli da budu iskorišćeni u sklopu preko potrebnog odgovora na duboku i dugotrajnu krizu levice u Srbiji. Latinoamerička iskustva, kao i načini kako su promišljana, posebno su značajna za zemlje Balkana, koji je liminalni prostor i u fizičkom smislu. U tom konetsktu, dat je pregled relevantnih polazišta i pristupa političkoj borbi lidera i pokreta paradigmatičnih za uspeh „ružičaste plime“, koja je levicu dovela na vlast u 14 latinoameričkih država, uključujući najveće i ekonomski najsnažnije zemlje regiona. U radu su istaknuti izabrani instruktivni rezultati dekolonijalne i subalternističke kritike, kojima do sada nije poklanjana značajnija pažnja u Srbiji i drugim zemljama regiona preokupiranog „evropeizacijom“ i članstvom u Evropskoj uniji, kao očekivanoj panacei za brojne razvojne i društvene probleme. Navedeni su neki od razloga zašto su latinoameričke lekcije korisne za levicu u Srbiji, ali i zašto danas nije realno očekivati da bi one ovde mogli da budu uvažene. Autor zaključuje da latinoamerička iskustva i kritički uvidi subalternističke i dekolonijalne škole mišljenja ukazuju da bi levica u Srbiji trebala da se oslobodi robovanja kako elitističkom, nenarodnom samorazumevanju tako i zapodnocentričnim, samo prividno univerzalnim shvatanjima i preskripcijama. To uključuje i potrebu da, uvažavajući uspešne iberoameričke metode političke borbe, dosledno i bez kompleksa inkorporira različite, partikularne i istinski inkluzivne strategije oslonjene na narod i subalterne slojeve, kao i kontekstualno osvešćene modalitete delovanja, razvijene na osnovu lokalnih iskustava i specifičnog mesta svake nacije-dražave u savremenim, sve sofisticiranijim i netransparentnijim, globalnim mehanizmima neokolonijalnog potčinjavanja i desubjektivizacije.

PERIODIKA

BELI ŠUM NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: ULOGA DRUŠTVENOG KAPITALA U IZBORNIM KAMPANJAMA

Autor analizira neke od razloga zašto društveni mediji nisu značajnije uticali na rezultate izbora za predsednika Srbije održane aprila 2017. godine i zašto je njihov uticaj u velikoj meri bio negativan. Navedeni su unutrašnji i spoljnopolitički činioci koji su doprineli da ishod izbora bude predvidiv i frustrirali antirežimski aktivizam. Stavljajući naglasak na delovanje pristalica kandidata opozicije na Tviteru, autor predstavlja njihov diskurs i ističe razloge zašto je vodio destruktivnoj polarizaciji i, u suštini, olakšavao posao kandidatu vladajuće koalicije. Čak i kada je reč o najumreženijem segmentu urbane populacije, obilje uvreda i ružnih reči, upućenih ne toliko kandidatu vladajuće koalicije koliko njegovim pristalicama i drugim kandidatima opozicije, predstavlja glavno obeležje političkog angažmana koji je više bio usmeren na prikupljanje socijalnog kapitala i autoorijentalističko isticanje distinkcije nego na borbu za promenu. Istaknut je set faktora koji doprinose da sve važniji društvenomedijski socijalni kapital bude prepreka demokratizaciji, svrsishodnom političkom delovanju i razvoju političke kulture. Autor u specifičnoj prirodi i dinamici političke scene oblikovane tokom prethodnih decenija i antidruštvenom naličju društvenih medija nalazi razloge za pesimizam kada je reč o mogućnosti da oni dobiju konstruktivniju ulogu u izbornim kampanjama u Srbiji.

PERIODIKA

PRIMENA MODELA DIMENZIJA NACIONALNIH KULTURA HERTA HOFŠTEDEA U ISTRAŽIVANJU POLITIČKOG OBRASCA U SRBIJI: POSTOJI LI SOFTVER SRPSKOG POLITIČKOG UMA?

U ovom radu autor se oslanja na teoriju Herta Hofštedea, jednog od najznačajnijih istraživača interkulturalnih komunikacija, oblasti koja je kod nas uglavnom ostala zanemarena iako je imala ogroman uticaj širom sveta. Holandski naučnik je analizirao uticaj kulture na ponašanje pojedinaca i formulisao model za prepoznavanje kulturom uslovljenih reakcija i obrazaca ponašanja i merenje ključnih aspekata jedne kulture u odnosu na druge. Autor predstavlja model dimenzija nacionalnih kultura koji je Hofštede razvio na osnovu podataka dobijenih u 76 država i regiona, uključujući Srbiju. Autor ističe i analizira one rezultate i zaključke koji su relevantnы za razumevanje srpskog političkog obrasca i načina na koji su povezani ne­ki njegovi prividno nezavisni aspekti. Autor ukazuje da je primena Hofštedeovog modela u analizi srpske politike korisna jer često nije lako prepoznati različite kulturom uslovljene postupke i sklonosti koje su, po pravilu, izuzetno postojane u teško promenljpve. Autor koristi vredno­sti Hofštedeovih dimenzija srpske kulture radi formulisanja realističnijih i primerenijih očekivanja od različitih, navodno kulturalno neutralnih reformi i promena na kojima insistiraju uticajni spoljni i važnы domaći akte­ri. U zaključnom delu rada autor objašnjava zašto će rezultati reformi i dometi, neretko, nametnutih institucionalnih i normativnih inovacija u velikoj meri zavisiti od uvažavanja kulturalnih specifičnosti koje prožimaju srpski politički obrazac.

PERIODIKA

DECENTRIRANJE SVETA POSLE KOLONIJALIZMA: STRATEGIJE SUPROTSTAVLJANJA OD KRAHA CIVILIZATORSKE MISIJE DO USPONA NOVOG ORIJENTALIZMA

Autor analizira doprinos postkolonijalnih studija suprotstavljanju zapadnoj hegemoniji, decentriranju sveta koji su kolonizovale evrocentrične ideje i subjektivizaciji nezapadnih zajednica. Naglasak je na postkol olonijalizmu kao žestoko osporavanoj platformi, svojevrsnoj „teorijskoj lokaciji“ otpora, i načinima na koje je doprinosio demistifikaciji i osporavanju zapadnih privilegija u neokolonijalnom svetu. Značajna pažnja je posvećena vezi sa poststrukturalizmom i am­bivalentnom odnosu prema marksizmu, uključujući načiine na koje su marksisti pokušavali da diskredituju i „sahrane“ postkolonijalnu kritiku kao neprijateljsku i saučesnika dominacije. Ukazano je zašto bi postkolonijalne uvide trebalo posmatrati kao komplementarne marksističkim, do kojih se obično dolazilo uz zanemarivanje kulturalnih činilaca. Kao ilustracija veliči­ne izazova, u radu je dat kratak pregled načina na koje danas bivaju legitimisane orijentalističke binarnosti, a zapadne intervencije uokvirene kao spasilačke misije. Autor ističe da je kolonijalizam neophodno posmatrati i kao „kolonijalizam uma“, te da je borba protiv neokolonijalizma uvek i „unutrašnja“, zahteva konfrontaciju sa autokolonijalnim akterima. Pažnja je posvećena sporenjima i nedoumicama vezanim za esencijalizam, senku koja se nadvija nad postkolonijalne uvide i mogućnost da budu iskorišćeni u različitim politikama subjektivizacije i otpora. Zatim su, u kontekstu svetske ekonomske krize i globalnog „rata protiv terora“, preispitani izazovi već etabliranoj i institucionalizovanoj postkolonijalnoj kritici. U završnom delu rada, istaknut je doprinos postkolonijalnih studija razumevanju posledica liminalnog položaja Balkana i ukazano na njihov značaj u pokušajima suprotstavljanja neokolonijalim intervencijama u Srbiji i ostatku regiona.

ç