Zoran O. Dragišić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

PERIODIKA

BEZBEDNOST, STRATEGIJA, POLITIKA I SISTEM

Bezbednost je centralni pojam oko koga se danas grupišu različite teorije i različiti koncepti, ne samo u studijama bezbednosti već i u drugim naučnim disciplinama. Oko sadržaja i obima pojma bezbednost postoje značajna neslaganja među autorima koji pripadaju različitim teorijskim pravcima. Različita razumevanja pojma bezbednosti imaju svoje praktične implikacije kada je u pitanju definisanje strategija, politika i sistema bezbednosti koji treba da zadovolje praktične potrebe država, naroda i pojedinaca. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se pojam bezbednosti, shvaćen u aksiološkom smislu, poveže sa strategijama, politikama i sistemima koji treba da budu instrument zaštite vrednosti koje su uslov opstanka država, naroda i pojedinaca.

PERIODIKA

RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA

Na Balkanu živi, prema nekim procenama, oko osam miliona muslimana koji objektivno nisu mogli da ostanu izvan širih zbivanja u islamskom svetu. Balkanski muslimani su ostali neraskidivo vezani sa sudbinom muslimana u drugim delovima sveta, pre svega u Turskoj, na Bliskom i Srednjem istoku. Sudbina balkanskih muslimana ostaje razapeta između država u kojima žive i dešavanja u islamskom svetu. Sami balkanski muslimani nisu homogena grupacija, oni su podeljeni u četiri jezičko-etničke grupacije: slovensku, koju čine Bošnjaci, Goranci, bugarski muslimani- pomaci i brojne manje grupacije slovenskih muslimana, albansku, tursku i romsku. Jedina balkanska država u kojoj muslimani imaju većinu je Albanija, dok je muslimanska većina u Bosni i Hercegovini relativana, jer sa oko 42% muslimani čine većinu samo u Federaciji BiH, dok su na nivou BiH i u Republici Srpskoj manjina. Balkanski muslimani su islam prihvatili tokom turske okupacije, tako da većina sledi umereniju hanefitsku versko-pravnu školu, međutim uticaj mudžahedina koji su masovno stigli u Bosnu i Hercegovinu u toku građanskog rata doveo je do širenja novih radikalnih učenja među lokalnim muslimanima. Širenje islamističke ideologije dovelo je do značajne mobilizacije balkanskih muslimana za rat u Siriji i Iraku u kojoj se sada bori nekoliko stotina mudžahedina poreklom iz balkanskih država.

PERIODIKA

PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA

Mnoge aktuelne debate na temu ljudskih prava nalaze se u okviru modernih izazova i okolnosti, naročito u sektoru bezbednosti. Tokom dvadesetog veka, institucionalna zloupotreba moći ugrozila je mnoge moralne perspektive, između ostalog i onu koja se tiče poštovanja ljudskih prava. Ljudska prava u tom smislu ne treba posmatrati kao sekundarni fenomen, već kao esenciju organizacione i kulturne postavke današnjeg sveta. Borba protiv terorizma je donela nove izazove i nove pritiske za brojne vlade. Politike i metode koje se u ovoj borbi koriste, mnogi autori karakterišu kao nemoralne i kontra-produktivne. Nacionalna bezbednost je jedan od najvažnijih principa za države i građane, ali njeni dometi ne smeju ugroziti druge političke, društvene i moralne vrednosti.

PERIODIKA

SUVERENITET I HUMANITARNA INTERVENCIJA

U ovom radu razmatran je pojam humanitarna intervencija i njegov odnos prema pojmu državnog suvereniteta. Intervencija u unutrašnje stvari jedne zemlje iz humanitarnih razloga predstavlja jedno od najsloženijih pravnih i političkih pitanja savremenih odnosa u međunarodnoj zajednici. Nema sumnje da teško kršenje ljudskih prava, genocid, rasna, nacionalna i verska diskriminacija većih razmera, čine neophodnom intervenciju međunarodne zajednice, koje podrazumeva narušavanje suvereniteta države u kojoj dolazi do tako teških zloupotreba. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da su humanitarni razlozi često korišćeni kao izgovor za intervenciju koja je imala potpuno drugačije ciljeve, često direktno suprotstavljanje razlozima humanosti, što ceo koncept humanitarnih intervencija stavlja pod ozbiljnu sumnju. U radu je navedeno i nekoliko karakterističnih primera kroz koje se pokušava osvetliti pojam humanitarne intervencije.

PERIODIKA

BEZBEDNOST I VREDNOSTI

U radu se analizira aksiološka dimenzija bezbednosti, odnosno uloga koju vrednosti imaju u definisanju pojma bezbedno­sti i izgradnji različitih bezbednosnih koncepata. Vrednosti predstavljaju i glavni kriterijum na osnovu koga se konstituišu nacionalna, socijetalna i ljudska bezbednost, ne samo kao razli­čite nivoi bezbednosti, već i kao koncepti bezbednosti koji se baziraju na različitim sistemima vrednosti. Posebna pažnja posvećuje se problemu sekuritizacije i desekuritizacije vrednosti, kao procesu koji određene društvene vrednosti stavlja u fokus studija bezbednosti, a sledstveno tome i u bezbednosne strategije, ili ih iz tog fokusa isključuje, što ima značajne implikacije na sveukupno stanje bezbednosti. Nacionalna bezbednost ističe državni suverenitet i teritorijalni integritet u prvi plan, kao glavne vrednosti koje treba da budu predmet bezbednosne zaštite. Državni suverenitet i teritorijalni integritet su bezbednosni pojmovi prvog reda, tako da ne može biti govora o njihovoj sekuritizaciji, već bi u vulgarno shvaćenom konceptu ljudske bezbedno­sti ti pojmovi mogli biti desekuritizovani, a u boljem slučaju, mogao bi se umanjiti njihov značaj kao bezbednosnih pojava. Socijetalna bezbednost u prvi plan stavlja vrednosti društvenih grupa koje nisu država. Teoretičari koji zastupaju koncept socijetalne bezbednosti sekuritizuju identitet kao vrednost koja treba da predstavlja predmet bezbednosne zaštite. Ljudska bez­bednost sekuritizuje vrednosti čoveka pojedinca, kao vrednosti koje predstavljaju predmet bezbednosne zaštite. Međutim, u okviru studija bezbednosti postoje različita razumevanja koje su to vrednosti vezane uz pojedinca koje treba sekuritizovati. Stavovi o vrednostima koje treba sekuritizovati u okviru ljudske bezbednosti kreću se od ljudskih prava, preko kriminala i korupcije, pa sve do globalne ekonomije i problema vezanih uz globalizam.

 

PERIODIKA

NACIONALNA BEZBEDNOST - ALTERNATIVE I PERSPEKTIVE

U radu se analizira savremeni koncept nacionalne bezbed­nosti i alternative koje se tom konceptu pojavljuju u savremenoj teoriji i praksi. Koncept ljudske bezbednosti koji se pojavio sredinom devedesetih godina prošloga veka, mnogi teoretičari su dočekali kao «napokon pronađenu» alternativu državocentričnom konceptu nacionalne bezbednosti, koji je čoveka-pojedinca isključivao kao referentni objekat bezbednosne zaštite. Međutim, države koje su prve prihvatile koncept ljudske bezbednosti i uključile ga u svoje bezbednosne strategije i politike, nisu odustale od sistema nacionalne bezbednosti, naprotiv, većina tih država je dodatno ojačala svoje oružane snage, čime je u praksi uspostavljen, srednji put između ova dva koncepta, za koji smatramo da će biti osnova za novu konceptualizaciju bezbednosti.

PERIODIKA

PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA I NACIONALNA BEZBEDNOST SRBIJE

Proces evropskih integracija pred Srbiju postavlja ozbiljne zahteve vezane za reforme u praktično svim oblastima društvenog života. Reforme koje treba izvršiti u oblasti nacionalne bezbednosti predstavljaju ozbiljnu dilemu za širu, ali i stručnu i političku javnost. U ovom radu se ukazuje da se Evropska unija opredelila za koncept kooperativne bezbednsoti, pošto ni jedna od članica nije spremna da svoj nacionalni suverenitet u ovoj osetljivoj oblasti prenese na neku međunarodnu organizaciju. Zahtevi koji se perd Srbiju postavljaju u procesu evropskih integracija odnose se na sposobnosti da se učestvuje u zajedničkim operacijama Evropske unije. Sposobnost se odnosi na dva aspekta: postojanje adekvatnog pravnog okvira za učešće snaga odbrane i drugih snaga u zajedničkim operacijama Evropske unije i interoperabilne kapacitete Vojske Srbije i drugih snaga odbrane. Aktivno učešće Srbije u multinacionalnim operacijama, od kojih je jedna operacija Evropske unije, nedvosmsleno pokazuje da je Srbija sposobna da peruzme svoje obaveze prema zajedničkoj bez­bednsoti Evropske unije kada postane punopravna članica.

PERIODIKA

MIGRACIJE KAO BEZBEDNOSNI PROBLEM

U ovom radu razmatran je pojam migracija sa stanovišta bezbednosne pretnje koje masovne migracije iza kojih stoje organizovane kriminalne grupe mogu predstavljati modernim državama i društvima. Migracije postoje od kada postoji čovečanstvo, međutim nisu sve migracije ujedno i bezbednosna pretnja. Migracije se mogu doživeti kao dobrodošlo mešanje stanovništva koje donosi nov kulturni i civilizacijski kvalitet i proces koji otvara mogućnost za intenzivniji privredni razvoj. Sa druge strane, useljavanje ljudi druge kulture, religije, navika, običaja i boje kože se kod domaćeg stanovništva može doživeti kao pretnja identitetu i dotadašnjem načinu života. Masovne migracije iz Sirije, Iraka, Avganistana i afričkih država, predstavljaju ozbiljnu pretnju Evropi, zbog uloge koju organizovani kriminal ima u vođenju i usmeravanju izbegličkog talasa, ali i zbog mogućnosti da teroristi tzv. „Islamske države“ iskoriste migracioni talas za destabilizaciju evropskih država.

PERIODIKA

BORCI IZ SRBIJE U REDOVIMA “ISLAMSKE DRŽAVE” KAO TERORISTIČKA PRETNЈA

Odlazak državljana Republike Srbije u Siriju i Irak i njihovo priključivanje i aktivno učešće u terorističkoj „Islamskoj državi“ direktno se reflektovalo na promenu bezbednosne arhitekture Republike Srbije. Pojačan je proces radikalizacije prvenstveno muslimanskog stanovništva, posredstvom internetna, delovanja radikalnih imama i nevladinih organizacija. Kao posledica navedenih aktivnosti sve je veći broj pojedinaca i čitavih porodica koji iz Srbije odlaze u Siriju. Republika Srbija preduzima niz aktivnosti s ciljem sprečavanja ispoljavanja terorističke pretnje čiji je nosilac „Islamska država“. Kao jedan od najefektivnijih odgovora u sprečavanju odlaska srpskih državljana u sukob u Siriju jeste primena i razvoj procesa deradikalizacije, čiji bi nosilac bilo celo društvo.

PERIODIKA

UGROŽAVANЈE NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE TERORIZMOM U SAJBER PROSTORU

Kraj osamdesetih i početak devedesetih godina dvadesetog veka obeležio je nastanak savremenih informacionih sistema čiju osnovu čine personalni računari i računarske mreže. Međusobnim povezivanjem računara putem telekomunikacione mreže nastao je, novi, „nefizički prostor“ ili „digitalni svet“. Za opis ove „eterične stvarnosti“, stvorene u kontaktu čoveka i računara, najčešće se koristi metafora sajber prostor. Sajber prostor je, krajem prošlog i početkom ovog veka, postao nerazdvojan deo društvenog života prosečnih stanovnika većeg dela planete. Autori se koncentrišu na zloupotrebe sajber prostora od strane terorističkih organizacija, usmerene na širenje terorističke ideologije, prikupljanje novih članova i informisanje, ohrabrivanje i učvršćavanje stavova aktuelnih pristalica, psihološko ratovanje, kao i na planiranje akcija i skupljanje sredstava za vršenje svojih aktivnosti. Republika Srbija, kao deo međunarodnog lanca borbe protiv terorizma, je obavezna da preduzme potrebne mere radi prevencije i odgovora na terorističku pretnju u sajber prostoru. Rad donosi analizu karakterističnih načina korišćenja Interneta za informaciono-psihološko ratovanje, a akcenat se stavlja i na tipove argumentacije kojima se opravdava teroristička aktivnost i širi politička ideologija terorističkih organizacija.

ç