Zoran Milosavljević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

MEĐUNARODNO RAZUMEVANJE-NERAZUMEVANJE I POTREBA SPORAZUMEVANJA U CILJU PREVAZILAŽENJA PREDRASUDA I IZBEGAVANJA RATA - SLUČAJ KOSOVA I METOHIJE

Zašto se ljudi bore jedni protiv drugih? Da li je to zbog nedostataka razumevanja, nedostatka poverenja, neznanja jednih o drugima, nedostatka uzajamnog poštovanja i dobre volje da se živi u miru sa susedima. Šta je etnički motivisana mržnja i šta je interkulturalni dijalog? Ko su prijatelji, a ko neprijatelji? Kako da izbegnemo animozitete i izgradimo poverenje? Slučaj Kosova i Metohije bio je predmet istraživanja u ovom traganju za odgovorima na gore postavljena pitanja. Izgradnja institucija na Kosovu i Metohiji bila je potpuno blokirana ili onemogućena aktivnostima koje sprovodi organizovani kriminal. Članovi grupa organizovanog kriminala imaju dvostruki prilaz. Sa jedne strane narko-bosovi i šefovi orga­nizovanog kriminala su fokusirani na uspostavljanje potpune kontrole nad državnim aparatom putem pokušaja uspostavljanja dominacije u određenim ključnim sektorima.

PERIODIKA

IDEJE ZA USPOSTAVLJANJE TRAJNOG MIRA

Najkraće rečeno, osnovne pobude koje su navele pojedine naučnike da usmere svoje napore ka istraživanju mira bile su svest o opasnosti od novog svetskog rata i njegovih katastrofalnih posledica, uverenje u neophodnost da i nauka pruži svoj doprinos otklanjanju te opasnosti i nezadovoljstvo rezultatima koje su u tom pogledu davale društvene nauke. Sadašnje stanje se, pak, ne može u tom smislu nazvati mirom zbog toga što i dalje postoji opasnost od nuklearnog rata i što u čitavom ovom periodu nije bilo gotovo nijednog dana u kome nisu izgubljeni životi u ratnim sukobima. U istom smislu ovo stanje međunarodnih odnosa Kenneth Boulding kvalifikuje kao «sistem pretnje» (threat system), Sugata Dasgupta kao «stanje bez mira» (peacelessness), a Dieter Senghaas kao «organizovani nemir» (organisierter Unfri­eden). Da nije borbe za supremaciju velikih sila i njihove težnje da imaju monopol nadresursima naše planete, saradnja i razmena dobara mogla bi da bude veoma razvijena uz očuvanje mira i koegzistenciju. Uprkos lepim željama, datim obećanjima i preuzetim pravnim obavezama, npr. potpisivanjem Povelje OUN, države teško uspevaju da usaglase svoje nacionalne interese u toj meri da bi solidarno mogle da se suprotstave agresiji. Situacija je upravo obrnuta: države se grupišu i konfrontiraju oko svojih partikularnih interesa i svojim ekspanzionističkim postupcima neprekidno ugrožavaju međunarodnu bezbednost i svetski mir. Dakle, uporno koncept konfrontacije (militaristički model) pobeđuje koncept koegzistencije (humanistički model).

PERIODIKA

SUBJEKTI MEĐUNARODNIH ODNOSA

Još je Platon utvrdio da se politika može i mora učiti radi opšteg dobra političke zajednice. Glav­no polje antičke politike bila je politička zajednica. Taj psihološki osećaj veće zaštićenosti kad smo sa nekim i kad nas vodi, neko ko zna put, kao i prvi bedem su temelji prve političke zajednice. Proživljeno iskustvo zajedništva u porodici i plemenu do­prinosi da čovek prihvati polis kao političku zajednicu. Na to ih nateruje i egzistencijalna nužnost. Autor ovog teksta želi da ukaže na važnost u razumevanju funkcionisanja političkih zajednica kao ključnog faktora u današnjoj modernoj političkoj sferi pozicioniranja, naročito malih zemalja koje po svemu sudeći ne pripadaju ligi super-sila, nalaze se u obliku tranzicije koje su obično posledica delovanja istih, ili pak moraju da budu spremne na adekvatno prepoznavanje delovanja super-sila, kao i spremnosti da blagovremeno reaguju, tj. deluju kako bi u moder­nom globalnom političkom sistemu našle svoje me­sto. Na taj način, bore se za svoju egzistenciju, pre svega egzistenciju svog naroda. U svom argumentu autor prikazuje nastajanje političkih zajednica, kao i potrebu razvoja međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Za detaljnije proučavanje političkih zajednica skreće pažnju na važnost diplomatske istorije, političkih aspekta odnosa među državama, važnost međunarodnih zajednica kao regulatora svetskog mi­ra i uspešnost u tome, pojave međuzavisnosti i povezanosti država i naroda.

 

PERIODIKA

NEPRIMERENO BOGAĆENJE I KORUPCIJA U SRBIJI

Ovaj članak skreće pažnju na poboljšanje metoda neophodnih u rešavanju slučajeva visoke korupcije i organizacije državnih organa za sprovođenje zakona u uspešnoj borbi protiv korupcije i svih drugih teških krivičnih dela. Pre svega, reč je o organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije koja je oblikovana kao vrhovna koordinacija, kao i ključni princip u sprovođenju procesnih radnji koje preduzimaju državni organi i sudovi. Zatim, izneta je studija stvarnog slučaja korupcije koji još uvek nije rešen u potpunoj nadležnosti, niti je dobio institucionalizovani odgovor na kriminal ili odgovarajuću primenu standarda Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC), direktno ili prilikom donošenja konačne odluke o pokretanju krivičnog postupka u predme­tu uopšte ili inicijalizirajući krivčini postupak na samom početku, a da postupak još nije započet. Ugrožen je integritet opštinske vlasti i borba protiv korupcije je percipirana u toku prethodnog postupka koji bi mogao biti narušen od sumnjičenih i pravnih lica koja su upletena u korupciju, ili su u vezi sa njom. Koordinacija i aktivnosti za borbu pro­tiv korupcije je komplikovan proces koji je zasnovan na principima UNCAC i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog krimina­la (UNTOC). U savremenom krivičnom postupku jednak značaj je dat principu zakonititosti i principu legitimnosti. Imali smo u vidu da je taj legitimitet za pravednost predviđen kao jednakost stranaka pred zakonom i da je nasleđe modernog evropskog Krivičnog postupka. Ideja pravednog i pravičnog suđenja stoji na suprotnoj strani od ideja koje podržavaju ostvarenja namera za sebičnu realizaciju sopstvenih interesa, koji ako nisu artikulisani po zakonu, ponekad mogu da generišu korupciju. Pravda zamišljena kao jednakost, mogućnost i volja za borbu protiv korupcije predstavljaljući pravilo, standard i opštu smernicu za rešavanje slučajeva korupcije.

PERIODIKA

USTAVNI POLOŽAJ REPUBLIKE SRPSKE

U ovom radu autori su se pozabavili analizom ustavnog položaja Republike Srpske spram centralnih organa u Sarajevu. Ne prejudicirajući ocenu, autori primenom dogmatsko-normativističkog, ciljnog, uporednog, razvojnog i metoda analize sadržaja normi koje regulišu osnovne okvire političke vlasti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, najpre analiziraju osnovne ustavne i političko-institucionalne temelje BiH i Republike Srpske, potom istražuju postupke i akta o prenošenju nadležnosti sa Republike Srpske na centralne organe u Sarajevu, i na kraju daju konačnu ocenu i sud o karakteru ustavnog položaja Republi­ke Srpske, izbegavajući pri tome da za predmet svog istraživanja uzmu državno uređenje RS-a (jer bi se time promašila namera istraživanja), ali i BiH (jer bi se time prejudicirao zaključak o karakteru složene državolike tvorevine kakva je BiH). Značaj istraživačkog poduhvata ogleda se u davanju suda kako o ustavnom položaju entiteta na osnovu Parisko-dejtonskog mirovnog sporazuma (te oko ustavnog karaktera i prirode dejtonske BiH) tako i oko trenutnih odnosa političke vlasti Republike Srpske i BiH. Iz ovoga se može propratiti razvojni put Republike Srpske i BiH, te predvideti tendencije njihovih međusobnih relacija u budućnosti, kako bi se preventivno onemogućili neki novi sukobi, ali i ugrožavanje nacionalnog interesa srpskog naroda u ovom delu Balkana.

PERIODIKA

BOSNA I HERCEGOVINA I CRNA GORA - (NE)ODRŽIVE MULTINACIONALNE TVOREVINE

U ovom naučnom radu autor se pozabavio multietničkim i multinacionalnim tvorevinama koje sebi stavljaju u izgled konstituisanje građanskog koncepta države-nacije, i problemima sa kojim se po tom pitanju susreću dve nedovršene državolike tvorevine: Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Predmet istraživanja je (ne)mogućnost konstituisanja Bosne i Hercegovine i Crne Gore na principima građanske države. Značaj istraživanja ogleda se u ukazivanju na (ne)mogućnost njihovog konstituisanja u stabilne državne tvorevine nacionalno-građanskog tipa, u ukazivanju na položaj srpskog naroda u ovim državnim tvorevinama, te u pokušaju da se obezbedi regionalna stabilnost na Zapadnom Balkanu kroz pokušaje rasvetljavanja i ovog problema. Problemsko pitanje tragalo bi za zapitanošću: kako omogućiti stabilizaciju multetničkih i multinacionalnih tvorevina kakve su BiH i Crna Gora, a da pri tome ove tvorevine ne budu smetnja za ostvarivanje nacionalnih prava srpskog naroda u njima? Metodi koji su u ra­du primenjeni su: analitički metod, metod posmatranja, analiza sadržaja, metod generalizacije, uporedni metod i sl. Ovaj rad će se, dakle, pozabaviti Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom kao multietničkim i multinacionalnim državama, i mogućnostima njihovog konstituisanja na principima modernih, efikasnih građanskih država, a da se iz toga izbegnu složenosti državnog ustrojstva i stabilizacije političkog legitimiteta.

PERIODIKA

POLITIČKO REŠENЈE SLUČAJA PREVLAKA

Ovaj naučni rad za predmet istraživanja ima iznalaženje političkog rešenja za slučaj Prevlaka. Poluostrvo Prevlaka čini, zapravo, zemljouz (istog imena) koji se produžava u poluostrvo-rt Oštra (ili Oštro) na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, na njegovoj krajnjoj, jugozapadnoj strani. Izduženo poluostrvo-rt je sporna teritorija Republike Crne Gore i Republike Hrvatske, i od velikog je značaja za kontrolu čitavog Bokokotorskog zaliva, jedinog fjorda u pojasu Mediterana. Teritorijalni značaj koji sporno područje ima po Republiku Hrvatsku, i bezbednosni značaj koji ima za Republiku Crnu Goru dodatno se usložnjava značajem koji ovaj prostor ima za Republiku Srpsku (BiH) na koju se posredno i neposredno naslanja, ali i za Republiku Srbiju zbog brojne srpske populacije u opštini Herceg Novi, i neposrednog sudelovanja Srbije (kao konstituenta SRJ i SCG) u pregovorima oko Prevlake. Istraživanje zahvata period od raspada SFRJ (1991) do danas. Autori su istraživanju fenomena prišli multidisciplinarno (međuna rodni odnosi, međunarodno javno pravo, mirovne studije), uz korišćenje raznorodnыh metoda (uporedni metod, studija slučaja, statistički metod, analiza sadržaja...) kako bi došli do predloga mera za rešenje slučaja.

ç