Zoran M. Vesić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Konsultant na projektu Evropske unije Otvoreni zagrljaj.

PERIODIKA

POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA MENTALNIM POTEŠKOĆAMA

Dijagostifikovane mentalne ili intelektualne smetnje mogu voditi kao lišenju ili ograničenju poslovne sposobnosti. Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom se uređuje da su države potpisnice obavezane da priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet ravnopravno sa drugima u svim aspektima života i da su obavezane da preduzmu odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihove poslovne sposobnosti. Uporedni pravni sistemi pokazuju jaku tendenciju uključivanja osoba sa ograničenom poslovnom sposobnošću u redovne životne tokove, ali i isključivanja mogućnosti potpunog lišenja poslovne sposobnosti. Ovakav stav omogućuje održavanje radne sposobnosti i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a samim tim i socijalnu inkluziju. Da bi bila zaposlena, osoba treba da bude, u najmanju ruku, delimično poslovno sposobna. Kada se radi o oduzimanju i ponovnoj proceni, te vraćanju poslovne sposobnosti, kao uslova radne sposobnosti, nacionalna pravna regulativa se kreće prema savremenim trendovima. Praksa, međutim, sledi teoriju i pravnu regulativu sporim koracima. Da bi se omogućila ekonomska aktivnost osoba sa invaliditetom u Srbiji, potrebno je da se razmotri njihov pravni status: poslovna i radna sposobnost. Srbija je razvila pravni okvir za priznavanje prava osoba sa invaliditetom. Put ka potpunoj implementaciji ovog okvira u praksi je još uvek dug.

PERIODIKA

POLITIKE KOORDINISANIH STANDARDA SOCIJALNIH I ZDRAVSTVENIH USLUGA U ZAJEDNICI ZA OSOBE SA MENTALNIM I INTELEKTUALNIM POTEŠKOĆAMA

Nacionalni minimalni standardi definišu nivo kvaliteta zdravstvenih i socijalnih usluga koje se pružaju korisnicima. Oni predstavljaju koncept koji profesionalci u zdravstvenom i socijalnom sektoru treba da koriste kao apsolutni minimum kvaliteta usluga u cilju njihovog unapređenja. U radu je dat pregled tri nacionalna i standardnog okvira Evropske unije za usluge mentalnog zdravlja ili usluge socijalne zaštite, koje se ne pružaju isključivo u zajednici. Ovi standardi kvaliteta imaju neke zajedničke karakteristike: (1) stavljaju korisnika u centar i usmerene su na unapređenje kvaliteta usluga; (2) nisu obavezni; (3) izrađeni su na način da budu jasni opštoj javnosti, korisnicima, njihovim porodicama i starateljima; (4) dizajnirani su tako da se na osnovu njih mogu procenjivati usluge te da se na osnovu toga može vršiti njihovo plaćanje; (5) u skladu su sa nacionalnim politikama u ovoj oblasti i strategijama; (6) odnose se i na zaštitu mentalnog zdravlja i socijalne usluge; i (7) mogu da ih primenjuju svi akteri relevantni za pružanje usluga u ovim oblastima. Na kraju su prikazani funkcionalni standardi u socijalnom sistemu Republike Srbije, i ukazalo se na nedostatak koordinacije između ovih i standarda usluga u zdravstvenoj zaštiti, relevantnih za brigu o osobama sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama.

ç