Zoran M. Vesić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Konsultant na projektu Evropske unije Otvoreni zagrljaj.

PERIODIKA

MEĐUGENERACIJSKA SOLIDARNOST U DOKUMENTIMA I AKTIVNOSTIMA EVROPSKE UNIJE

Predmet rada je međugeneracijska solidarnost, kao jedan od pristupa i principa koje Evropska unija razvija poslednjih dvadeset godina. Uvodni deo rada propraćen je kratkim prikazom regulacije prava starih na nivou Unije, a zatim razmatranjima razvoja koncepta međugeneracijske solidarnosti u EU. Naglasak je na „Evropskoj godini aktivnog starenja i međugeneracijske solidarnosti“, sa stanovišta aktivnosti koje su sprovođene tokom i nakon nje, u svrhu unapređenja međugeneracijske solidarnosti u društvima Unije. Osvrt na stavove populacije EU, indeks aktivnog staranja i pokazatelje međugeneracijske solidarnosti i pravičnosti, u funkciji je ukazivanja na stvarne domete ovog koncepta u EU. Cilj rada jeste prikaz i analiza nastanka, razvoja i efekata koncepta međugeneracijske solidarnosti u Uniji. Rad se zasniva na analizi komunitarnih ugovora i programskih dokumenata. Osnovni zaključci ukazuju na značaj paradigmi solidarnosti uopšteno, kao i na njihovu izloženost rizicima tokom perioda ekonomskih kriza i programa štednje. Stoga su zaključna razmatranja fokusirana na specifične izazove pred konceptom međugeneracijske solidarnosti.

PERIODIKA

POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA MENTALNIM POTEŠKOĆAMA

Dijagostifikovane mentalne ili intelektualne smetnje mogu voditi kao lišenju ili ograničenju poslovne sposobnosti. Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom se uređuje da su države potpisnice obavezane da priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet ravnopravno sa drugima u svim aspektima života i da su obavezane da preduzmu odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihove poslovne sposobnosti. Uporedni pravni sistemi pokazuju jaku tendenciju uključivanja osoba sa ograničenom poslovnom sposobnošću u redovne životne tokove, ali i isključivanja mogućnosti potpunog lišenja poslovne sposobnosti. Ovakav stav omogućuje održavanje radne sposobnosti i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a samim tim i socijalnu inkluziju. Da bi bila zaposlena, osoba treba da bude, u najmanju ruku, delimično poslovno sposobna. Kada se radi o oduzimanju i ponovnoj proceni, te vraćanju poslovne sposobnosti, kao uslova radne sposobnosti, nacionalna pravna regulativa se kreće prema savremenim trendovima. Praksa, međutim, sledi teoriju i pravnu regulativu sporim koracima. Da bi se omogućila ekonomska aktivnost osoba sa invaliditetom u Srbiji, potrebno je da se razmotri njihov pravni status: poslovna i radna sposobnost. Srbija je razvila pravni okvir za priznavanje prava osoba sa invaliditetom. Put ka potpunoj implementaciji ovog okvira u praksi je još uvek dug.

PERIODIKA

POLITIKE KOORDINISANIH STANDARDA SOCIJALNIH I ZDRAVSTVENIH USLUGA U ZAJEDNICI ZA OSOBE SA MENTALNIM I INTELEKTUALNIM POTEŠKOĆAMA

Nacionalni minimalni standardi definišu nivo kvaliteta zdravstvenih i socijalnih usluga koje se pružaju korisnicima. Oni predstavljaju koncept koji profesionalci u zdravstvenom i socijalnom sektoru treba da koriste kao apsolutni minimum kvaliteta usluga u cilju njihovog unapređenja. U radu je dat pregled tri nacionalna i standardnog okvira Evropske unije za usluge mentalnog zdravlja ili usluge socijalne zaštite, koje se ne pružaju isključivo u zajednici. Ovi standardi kvaliteta imaju neke zajedničke karakteristike: (1) stavljaju korisnika u centar i usmerene su na unapređenje kvaliteta usluga; (2) nisu obavezni; (3) izrađeni su na način da budu jasni opštoj javnosti, korisnicima, njihovim porodicama i starateljima; (4) dizajnirani su tako da se na osnovu njih mogu procenjivati usluge te da se na osnovu toga može vršiti njihovo plaćanje; (5) u skladu su sa nacionalnim politikama u ovoj oblasti i strategijama; (6) odnose se i na zaštitu mentalnog zdravlja i socijalne usluge; i (7) mogu da ih primenjuju svi akteri relevantni za pružanje usluga u ovim oblastima. Na kraju su prikazani funkcionalni standardi u socijalnom sistemu Republike Srbije, i ukazalo se na nedostatak koordinacije između ovih i standarda usluga u zdravstvenoj zaštiti, relevantnih za brigu o osobama sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama.

ç