Zoran M. Aracki

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.

PERIODIKA

PROPAGANDNA MATRICA GLOBALNIH MEDIJA U HIBRIDNIM RATOVIMA

Kroz kvalitativnu analizu sadržaja karakterističnih priloga i naslova svetskih medija koji su izveštavali o NATO agresiji na Jugoslaviju, autori ukazuju na primenu složenog koncepta hibridnog ratovanja u kojem se dejstvom propagande uticalo na psihološku destibilizaciju stanovništva, širenje moralne panike i lojalnost državi. Stigmatizacijom Srba krivica za razbijanje države pripisivana je samo jednoj strani. Cilj je bio smanjenje mogućnosti za otpor stanovništva. Delovanjem na emocije podsticala se unutrašnja nestabilnost. Bombardovanjem nacionalne televizije, ali i sistema releja i predajnika težilo se uništenju komunikacionog suvereniteta, čime bi medijski rat nametnut od strane 18 država bio politički opravdan. Uz lukavo plasirano mišljenje da je Jugoslavija istorijski saveznik Rusije i zemlja komunističkog karaktera, izgrađivan je mit o srpskoj nepokornosti i fatalizmu s kojim se što pre valjalo obračunati. Suverenitet države prvo je rušen u medijima, a tek, kasnije bombardovanjem i oružanom agresijom. Ukrštanjem vojnih, bezbedonosnih, ekonomskih, diplomatskih i informativnih metoda i tehnika kreirana je strateška podloga za ratove pete generacije, u kojima globalno konstruisana manipulacija postaje legitimni deo konvencionalnog ratovanja. Cilj agresora je slomiti duh napadnutog naroda, stvarnost zameniti dehumanizujućim falsifikovanim slikama, a posledice realnosti pretočiti u uzroke angažovanja.

PERIODIKA

POLITIČKO KOMUNICIRANJE U DNEVNOJ ŠTAMPI SRBIJE

Polazeći od stava da je otvorena politička komunikacija suštinski elemenat savremene politike, autori istražuju simboličku razmenu argumenata, činjenica i informacija između predstavnika srpske države i opozicije, posebno proučavajući ulogu dnevne štampe i njen značaj u kreiranju političke kulture. Fokus je na uočavanju diskursivnosti sadržaja, pri čemu se kvan­titativnom i kvalitativnom analizom uočava okoštalost procesa političkog opštenja, jednosmernog i propagandnog, od vrha nadole, odnosno od vlasti ka građanima. Novi oblici naracije otkrivaju dominantan sadržaj: tekst se menja estetizovanom slikom, kritička dubina narcisoidnom površinom, a čvrsta argumentacija i novinarska istraživanja povlače pred marketinškim uveravanjima, jeftinom zabavom i tabloidizacijom. Dnevna štampa u Srbiji se dobrovoljno posipa zlatnom prašinom PR službi i agencija, posredujući stvarnost u kojoj žive moćne elite i bogati oglašivači, ali ne i obični građani, osiromašeni i zagledani u budućnost. Otuda i sve evidentniji pad novinskih tiraža; umesto “Argusovog oka” javnosti štampa sve više postaje oglasna tabla političkih partija i prikrivenih tajkuna, poligon za blaćenje i diskreditovanje političkih rivala. Referentni politički okvir kreira se iza kulisa javnosti, pa se može konstatovati da je srpsko društvo još uvek udaljeno od participatornog modela demokratije, sa sveobuhvatnim učešćem građana koji procesima slobodno formiranog mišljenja i volje menjaju zajednicu radi opšteg dobra.

ç