Zoran Jevtović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

PERIODIKA

POLITIČKO KOMUNICIRANЈE I NOVE STRATEGIJE PR-a NA DRUŠTVENIM MREŽAMA U SRBIJI

Nagli rast globalnih medijskih kanala, informacija i instrumenata javne komunikacije koje je omogućio internet, transformisao je prirodu i sadržaje političkog komuniciranja, približivši običnog građanina procesima identifikovanja i konstruisanja slika o realnosti u kojima obitavaju. Autori polaze od pretpostavke da zahvaljujući društvenim mrežama u našoj zemlji raste broj aktera koji artikulisanjem ideja i problema postaju vidljivi u javnom prostoru, ali i da okoštali državni aparat suočen sa mogućnostima novih tehnologija postepeno gubi deo monopolske moći koji se skrivao u hijerarhijski nadziranim tradicionalnim medijima. Istraživanje ukazuje kako se sa internetom kopernikanski menja okvir nametanja tema i medijskog diskursa, tako da većina političkih partija i njihovih lidera društvene mreže koriste kao političku platformu za plasiranje svojih ideja i aktuelnih reagovanja. Rezultati pokazuju i kako se sa uvećanjem broja konekcija i korisnika povećava uticaj političkog marketinga i PR kampanja, kao i da dinamični, intenzivni i emotivni nastupi sve češće vode politički nekorektnom govoru i obračunavanju sa ideološkim neistomišljenicima. Nove komunikacione strategije teže osvajanju publiciteta i permanentnoj proizvodnji komunikacione moći, što znači da se politička volja iz državnih institucija i ustanova, delom izmešta i u digitalne koridore narativne simboličke podrške.

PERIODIKA

EVROPSKA UNIJA NA NASLOVNIM STRANAMA DNEVNIH NOVINA U SRBIJI

Analizom sadržaja naslovnih strana osam dnevnih novina u Srbiji, koje su izlazile u kontinuitetu tokom prve polovine 2017. godine (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Alo i Srpski telegraf), autori istražuju karakte­ristične komunikološke pristupe izveštavanja o temama vezanim za Evropsku uniju. Polazeći od pretpostavke da mediji već oblikovanjem naslovnih strana usmeravaju informativnu agendu jednog društva, traga se za konceptualnim obrascima uokviravanja tekstova u kojima se nalaze teme vezane za Evropsku uniju, ali i načinima interpretacije od strane ozbiljne i tabloidne štampe. Rezultati pokazuju da se Evropska unija na naslovnim stranama najčešće spominje u vezi Kosova i Metohije, odnosno kroz Briselski sporazum, odnose Beograda i Prištine, a da egzistiraju i druge teme, poput evropskih integracija Srbije, Bregzita, uticaja EU u regionu, međunarodnih odnosa, migrantske krize itd. Interpretativna matrica u značajnoj meri prati stavove vladajuće elite, a rezultati pokazuju površnu, tendencioznu, senzacionalističku i jednostranu sliku tabloida sa jedne strane i pokušaje ozbiljne štampe da na temeljniji i odgovorniji način pristupe temama u kojima se spominje EU.

PERIODIKA

JAVNO MNENJE I DEMOKRATSKI DEFICIT U DOBU MULTIMEDIJA

Fokus je na istraživanju delovanja novih medija i tektonskim poremećajima unutar strukture novinarskih žanrova, posebno vesti. Tradicionalna koncepcija autoritativnih medija postepeno se urušava, karakter društvenih elita i vršenja vla­sti takođe se menja, ugrožavajući građansku funkciju novinarstva. Novi oblici komunikacije upravljaju stvarnošću: realna poruka se menja slikom, kritička dubina estetizovanom površinom, a argumentacija i istraživački nemiri povlače pred slatkorečivim političkim uveravanjima, zabavom i senzacijama. Ograničena pažnja publike zasićuje se neograničenim količinama informacija, dok usmeravanje sadržaja u multimedijima pod pritiskom digitalne metrike i naklonosti publike proizvodi ekonomski promet i ideološki uticaj, nezavisno od javnog interesa. Moć upravljanja se seli ka stvaranju i prezentacii događaja i informacija, građenju društvenih veza i lažne homogenosti kao maglovitih ideala jednakosti i zadovoljstva. Digitalna revolucija menja etičku, političku i komunikološku praksu, otvarajući novu paradigmu u bitkama za upravljanjem javnim mnenjem!

PERIODIKA

ETIČNOST DNEVNE ŠTAMPE U SRBIJI

Autor etiku novinarstva posmatra kao kompleksno područje koje pored novinarskih i uređivačkih poslova obuhvata i ostale učesnike u procesima javnog komuniciranja koji su u prilici da saopšte svoja mišljenja, ideje i programe kako bi uticali na druge. Fokus je na analizi sadržaja vodećih novina u nacionalnom informacionom prostoru i identifikovanju etičkog obrasca kojim se uspostavljaju odnosi između činjenica, moralnih dilema i etičkih vrednosti, ali i strukturalnih socioloških i ekonomskih odnosa koji određuju promene u masmedijskom i političkom polju. U industrijskoj proizvodnji vesti istraživačko novinarstvo nema perspektivu, dok se interpretacija činjenica sve češće vrši u skladu sa očekivanjima moćnih oglašivača, političkih elita, pr-službi, interesnih grupa i nevidljivih centara moći. Analizom sadržaja dnevnih novina u Srbiji primećujemo da u kontekstu društvenih i političkih pitanja željeni pluralizam mišljenja izostaje. Dobro novinarstvo nikada nisu ugrožavale tehnologije koje su ga pratile, već nekvalitetno (apologetsko) izveštavanje, spremno da zara

PERIODIKA

POLITIČKO KOMUNICIRANJE U DNEVNOJ ŠTAMPI SRBIJE

Polazeći od stava da je otvorena politička komunikacija suštinski elemenat savremene politike, autori istražuju simboličku razmenu argumenata, činjenica i informacija između predstavnika srpske države i opozicije, posebno proučavajući ulogu dnevne štampe i njen značaj u kreiranju političke kulture. Fokus je na uočavanju diskursivnosti sadržaja, pri čemu se kvan­titativnom i kvalitativnom analizom uočava okoštalost procesa političkog opštenja, jednosmernog i propagandnog, od vrha nadole, odnosno od vlasti ka građanima. Novi oblici naracije otkrivaju dominantan sadržaj: tekst se menja estetizovanom slikom, kritička dubina narcisoidnom površinom, a čvrsta argumentacija i novinarska istraživanja povlače pred marketinškim uveravanjima, jeftinom zabavom i tabloidizacijom. Dnevna štampa u Srbiji se dobrovoljno posipa zlatnom prašinom PR službi i agencija, posredujući stvarnost u kojoj žive moćne elite i bogati oglašivači, ali ne i obični građani, osiromašeni i zagledani u budućnost. Otuda i sve evidentniji pad novinskih tiraža; umesto “Argusovog oka” javnosti štampa sve više postaje oglasna tabla političkih partija i prikrivenih tajkuna, poligon za blaćenje i diskreditovanje političkih rivala. Referentni politički okvir kreira se iza kulisa javnosti, pa se može konstatovati da je srpsko društvo još uvek udaljeno od participatornog modela demokratije, sa sveobuhvatnim učešćem građana koji procesima slobodno formiranog mišljenja i volje menjaju zajednicu radi opšteg dobra.

PERIODIKA

KOMUNIKACIONI SUVERENITET U DOBU GLOBALNIH MEDIJA

U savremenim geopolitičkim procesima bitno se rekonstruišu pojmovi političkog, ekonomskog, bezbednosnog, pravnog i kulturnog suvereniteta, čime se menja ikoncept međunarodnih odnosa. Globalne komunikacione tehnologije proizvodeći meku moć dekomponuju unutrašnji suverenitet država, koje gubeći upravljanje i kontrolu nad simboličko-pojmovnom praksom ostaju prepuštene samodestrukciji i spoljnoj propagandnoj agresiji. Veština oblikovanja, kreiranja, distribucije i nadzora nad informacijama obezbeđuje sofisticirano upravljanje svešću drugih, pa drža­va koja ne brani sopstveni komunikacioni prostor lako postaje plen sa prepariranim javnim mišljenjem. Nagla zainteresovanost globalnih medija (američkog Si-eN-eNa, ruskog medijskog servisa Sputnjik i arapske Al Džazire) za aktivnijom ulogom na prostorima Balkana ukazuje nam na stratešku važnost ovih prostora, ali i najavu postratne rekonstrukcije kojom suverenitet ovdašnjih država treba dalje sužavati. Komunikaciona moć podrazumeva upravljanje svim drugim oblicima moći, što znači da demokratska država bez nje ne postoji. Istovremeno, gašenjem brojnih javnih servisa, uključujući i vodeću nacionalnu informativnu agenciju snaga srpskih medija se smanjuje? Mali narodi odrasli na mitovima o epskim bitkama i herojstvu sporo uočavaju da je pravovremena informacija jača od zaglušujućeg huka oružja. U novom geopolitičkom ambijentu mnogo je efikasnije porobiti svest, nego razoriti i osvojiti teritoriju!

PERIODIKA

KONSTRUKCIJA I DEKONSTRUKCIJA IDENTITETA I MEĐUNARODNE INTEGRACIJE

U radu će biti razmatrani istorijski tokovi konstrukcije nacionalnih identiteta u vremenima njihovog intenzivnog nastanka i konsolidacije kao faktora integracije moderne nacionalne države. Takođe biće razmatran i aktuelni kontekst i procesi razgradnje srpskog nacionalnog identiteta kao ultimativnog uslova za evrointegracije Srbije. U radu će se takođe analizirati i dvostruki standardi međunarodne zajednice u podršci izgradnje sintetičkih nacija na prostoru bivše Jugoslavije.

PERIODIKA

ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA U PROMOCIJI SAJBER TERORIZMA

Postepena selidba publike tradicionalnih medija na društvene mreže uslovila je i preoblikovanje terorističkih aktivnosti, koje su otvorenost sajber zajednice iskoristile za ubrzanje, promociju i širenje ekstremističkih ideja. Pored regrutovanja novih članova i interne komunikacije unutar terorističkih organizacija, društvene mreže sa tehnološki sve savršenijim platformama (Facebook, Twitter, Instagram, You Tube) dobile su i važnu ulogu u prikupljanju finansijskih priloga, organizovanju logistike, produkciji sopstvenog publiciteta i usmeravanju eksterne komunikacije ka ciljnim javnostima. Menjajući publiku internet menja i terorizam, koji više nije samo reakcija organizovanih terorističkih grupa, već sve češće inezadovoljnih pojedinaca. Praksa pokazuje kako onlajn podsticanje mržnje razvija oflajn nasilje sa sve većim brojem žrtava, pri čemu decentralizovana struktura mrežnog komuniciranja otežava nadzor i kontrolu emitovanih informacija. U slučajevima kada država uspešno obara terorističke sajtove teroristi kreiraju nove, strateški se povlačeći u još dublje i teže pristupačne prostore „tamnog interneta“. Istovremeno, destruktivne akcije medijskim slikama ciljaju na kreiranje kolektivnog straha i panike, pa sajber podrška dobija zadatak samopromocije terorističkih aktera.

ç