Zoran Avramović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

OD „JUGOSLOVENSKE ZABLUDE“ DO SRPSKE ISTINE

U radu se analizira poreklo jugoslovenske ideje i njen razvoj od 1918 do 1992 godine. U drugom delu se  ukazuje na šest razloga protiv i tri za srpsko prihvatanje jugoslovenstva. Razmatra se  i gubitničko srpsko iskustvo u jugoslovenskoj državi. U drugom delu analizira se povratak Srbije svojoj državnosti. Politika  prekida sa neravnopravnošću Srba u Jugoslaviji imala je podršku  u najvećem delu srpske  javnosti. Srpsku istinu o položaju srpskog naroda u SFRJ nijedna republička i nacionalna elita drugih nacija nije htela da prihvati. U  intelektualnim krugovima Dobrica Ćosić bio je predvodnik ideje o Jugoslaviji kao srpskoj zabludi a u političkoj vlasti Slobodan Milošević je preuzima 1987 godine.

PERIODIKA

(DEZ)INTEGRACIJA NACIJE U DEMOKRATIJI

Autor se bavi analizom činilaca integracije i dezintegracije nacije u demokratskom društvu. Podseća se na zapadnoevropsko i germansko (istočnoevropsko) shvatanja nacije. Prema prvom, posredstvom pripadanja državi naglašava se zajednica građana kao suštinsko obeležje nacije, a po drugom shvatanju u prvi plan se stavlja zajednica jezika, zajednička istorija, religija, kultura, teritorija, mitologija. Globalističke ideje o naciji prihvataju građanistička shvatanja u okviru nacije identifikovane nacionalne ideologije: anarhizam, komunizam, građanski liberalizam, globalizam. Ovome se dodaje i građanska demokratija kao sistem koji nacionalne vrednosti potiskuje, a afirmiše agresivni, tržišno-profitno orijentisani individualizam. Osnovne integrativne sile nacije su u kulturi jezik, vera, mitologija. Sistem obrazovanja takođe ima ogromnu ulogu u očuvanju kulture nacije.

PERIODIKA

MANIFESTNA I LATENTNA ULOGA DELA TEORIJSKE INTELEKTUALNE ELITE U SRBIJI (1990-2010)

U radu ce anlizira jedan deo intelektualne elite iz oblasti društvenih nauka sa stanovišta latentne i manifestne funkcije njihovih idejnih stavova o demokratiji u Republici Srbiji. U razdoblju od 1990. do 2010. godine, jedna u javnosti vidljivo prisutna struja teorijskog mišljenja kontinuirano je osporavala, u manjoj ili većoj meri demokratski karakter srpskog društva. Period vladavine SPS kritikovan je kao nacionalistički, u kome nije bi­lo demokratije. Posle oktobarskog prevrata 2000. godine, kritika deficita demokratije okreće se prema strankama bivšeg režima kao opasnim za demokratski razvoj Srbije. Kritičko-destruktivno delovanje ovog dela teorijske eli­te suočava nas sa dva pitanja: da li je njihova kritika de­ficita demokratije u Srbiji bila zasnovana na valjanim argumentima? Da li se iza te kritike pomaljaju neki drugi interesi i težnje za koje kritika treba da bude samo pa­ravan? U zaključnom delu se tvrdi da je ova intelektualna teorijska elita, svesno ili nesvesno, potkopavala osnovne nacionalne i državne interese Srbije u razdoblju dekompozicije SFRJ i strahovitih spoljnih pritisaka na Srbiju.

PERIODIKA

PROBLEMI MODERNIZACIJE OBRAZOVANJA U SRBIJI

U radu se najpre razmatra značenje pojma modernizacije obrazovanja. Ukazuje se na različite sadržaje modernizacije u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. U snažnoj kampanji za modernizaciju obrazovana u Republici Srbiji, olako se prešlo preko negativnih socijalnih posledica ovih procesa ili drugim rečima, izostala je refleksivna praksa promena. Podvlači se činjenica građanizacije društva i jačanje ego-orijentacije u Srbiji. Kritički se analizira odnos dominacije međunarodnih standarda i potiskivanje autonomije srpskog obrazovanja. Tvrdi se da „odliv mozgova” nije doprinos modernizaciji obrazovanja u Srbiji. Razmatra se učinak privatne svojine u obrazovanju na kvalitet i efikasnost. Uloga obrazovanja u novoj praksi tržišta rada i porast nezaposlenosti, kritički se razmatra sa stanovišta modernizacije. Odnos političkog i stručnog činioca u procesu donošenja obrazovnih odluka, kao i koncept obrazovne politike, takođe je predmet analize. U zaključku se tvrdi da mo­dernizacija obrazovanja nije samo unapređivanje ove društvene delatnosti već i promena koja ima i negativne efekte.

PERIODIKA

GLOBALIZACIJA I DEZINTEGRACIJA: KULTURNI, MEDIJSKI I OBRAZOVNI ASPEKTI

U radu se najpre ukazuje na pojmovnu razliku između globalizacije i globalizma. Globalizacija je jedan protivrečan proces savremenog društva a ideolozi globalizma se trude da ovaj proces predstave bezalternativnim. Globalisti se oslanjaju na ideju de­mokratke i slobodnog tržišta sa tvrdnjom da je to poredak koji rešava sve društvene probleme. Činjenica da je svet duboko socijalno i ekonomski podeljen, govori sama po sebi o osvajačkoj prirodi globalizma. Implicitni cilj ove ideologije je zapravo dezintegracija «nemodernizovanih» država, nacija i njihovih kultura, obrazovanja i medija, kako bi se otvorio socijalni pro­stor za ekspanziju kapitala i sistema vrednosti najbogatijih društava Zapada.

PERIODIKA

DEMOKRATSKI EKSPANZIONIZAM I PROBLEM SLOBODE

U radu se analiziraju savremeni procesi širenja (nametanja) od strane vodećih država zapada ali i međunarodnih organizacija. Idejno i političko pomeranje pažnje sa unutrašnje na međudržavno pitanje demokratije, sugerira pretpostavku da je prostor ideja, vrednosti, znanja o demokratiji zasićen i da valja početi sa njenom praktičnom univerzalizacijom. U prvom delu se razmatraju modaliteti demokratskog ekspanzionizma. Pored OUN i drugih međunarodnih organizacija u širenje demokratije svim sredstvima uključuju se vlade zapadnih država, mediji, nevladine organizacije, istaknute ličnosti. Razmatra se i uloga unutardržavnih poziva stranim državama da demokratizuju poredak i društvo. U trećem delu se analizira sloboda kao konstituens demo­kratke. Ali, šta se dešava sa slobodom kada stigne do vlastitog demokratskog ostvarenja? Ona čuva demokratiju ali je i pokreće na nešto novo? Da li je to novo u širenju demokratije preko vlastitih državnih granica? Ovo pitanje ostaje otvoreno.

PERIODIKA

PREDLOZI POLITIČKOG I DRUŠTVENOG OKVIRA ZA KOSOVSKI DIJALOG

Problem KiMje istorijski nasleđen ali posle NATO bombardovanja 1999. godine, dobija nova značenja, usmerenja i mogućna rešenja. Zapdnoevropski i američki diskurs o KiM je feat acomlipli. Srbija ne priznaje samoproglašeno otcepljenje uz pomoć vojne sile ali ne uvek sa dobrim odlukama. U radu se zastupa stav da ne treba prihvatami priču o «konačnom rešenju». Takođe problematizuje se upotreba pojma realnosti na KiM-u, koja dolazi iz inostranih političkih krugova. Srpski politički um mora da traga za unutrašnjim konsenzusom o KiM i da istovremeno odbaci odlučno odustajanja od KiM u srpskoj naciji. U strategiji borbe za KiM učestvuju, država, pravoslavna crkva, mediji, obrazovanje i patriotska inteligencija.

 

ç