Željko Nikač

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.

PERIODIKA

INTERNA KONTROLA RADA POLICIJE U SRBIJI: POLITIČKO-PRAVNI AKSPEKTI

Istraživanje polazi od teze da je unutrašnja kontrola rada policije izuzetno značajna zbog kompleksnosti policijskih poslova, koji ponekad pružaju mogućnost povrede ljudskih prava i ograničenje građanskih sloboda. Cilj istraživanja je da se ispita koji su to mehanizmi unutrašnje kontrole, koja je njihova efikasnost u praksi, kao i da se ukaže na internu kontrolu koja treba da obezbedi ograničenje apsolutne vlasti, zakonitost u radu i jednakost građana pred zakonom i daju pojedini predlozi za unapređenje interne kontrole. U radu su metodološki istraženi i analizirani egzaktni pokazatelji primene mehanizama interne kontrole rada policije u Republici Srbiji u sedmogodišnjem periodu (2012–2018). Rezultati istraživanja pokazuju različite trendove u primeni mehanizama interne kontrole u posmatranom periodu. Zaključuje se da su mehanizmi interne kontrole dovoljni ali da ima mesta unapređenju. To se naročito odnosi na potpunu depolitizaciju organizacije i rada policije, pa s tim u vezi i procesa interne kontrole rada policije i njenih pripadnika.

PERIODIKA

PRAVNI I INSTITUCIONALNI MEHANIZMI EKSTERNE KONTROLE RADA POLICIJE

Istraživanje polazi od osnovne pretpostavke da je kontrola rada policije izuzetno značajna zbog osetljivosti poslova koje ovaj organ za primenu zakona obavlja, mogućnosti povrede ljudskih prava i građanskih sloboda. Cilj istraživanja je da se ukaže na nadzor koji treba da obezbedi ograničenje apsolutne vlasti, zakonitost u radu i jednakost građana pred zakonom. Vidovi eksterne kontrole policije su parlamentarna, kontrola izvršne vlasti, pravosudna, kontrola pokrajine i lokalne samouprave, nezavisnih institucija i javnosti. U radu su metodološki istraženi i analizirani egzaktni pokazatelji primene mehanizama kontrole rada policije u Republici Srbiji. Prema rezultatima istraživanja pojedini državni organi u potpunosti koriste mehanizme kontrole i adekvatno ih evidentiraju, dok ih drugi ne koriste u dovoljnoj meri ili evidentiraju neadekvatno. U zaključnim razmatranjima je izneto da postoje zadovoljavajući pravni i institucionalni mehanizmi za eksternu kontrolu policije, ali je neophodno poboljšati primenu zakona u duhu jednakosti građana pred zakonom.

PERIODIKA

ZAŠTITA NACIONALNIH INTERESA REPUBLIKE SRBIJE U PROCESU MEĐUNARODNIH INTEGRACIJA

Dostizanje i zaštita nacionalnih interesa se, tradicinalno, vezuje za stanje bezbednosti države i nacije: nacionalna bezbednost upravo podrazumeva nesmetano dostizanje, uživanje i razvoj nacionalnih vrednosti i izvesnost realizovanja nacionalnih interesa, odsustvo pretnji po nacionalne vrednosti i interese, kao i odsustvo straha da će biti ugroženi. Od sposobnosti drža­ve da pravilno utvrdi i efikasno realizuje nacionalne interese, zavisi i stepen bezbednosti društva, države i međunarodne zajednice. Politika sprovođenja nacionalnih interesa je složena i u disperziji između realnih nacionalnih potreba, interesa društvenih, političkih i neformalnih (interesnih i lobističkih) grupa, nacionalne moći, stanja nacionalne i međunarodne bezbednosti, nacionalnog i međunarodnog prava, spoljne politike dru­gih država i politike međunarodnih organizacija. Uz to, u propagiranju nacionalnih interesa državnici nekada nisu objektivni, a česte promene režima u tranzicijskim državama neretko uslovljavaju i drastičnu promenu agende nacionalnih interesa. Najzad, oprečnost stavova u pogledu deklarisanja i načina dostizanja nacionalnih interesa može da podstakne konflikte nacionalnih i međunarodnih razmera, posebno u društvima sa nerazvijenom tolerancijom, bezbednosnom i političkom kulturom, i u kojima i ne postoji kontinuitet u vođenju nacionalne politike. U tako turbulentnim okolnostima nije jednostavno definisati i dostići nacionalne prioritete, a time ni osigurati nacionalnu bezbednost. U takvoj situaciji se nalazi i Republika Srbija, kao zemlja u tranziciji koja teži međunarodnim integracijama.

PERIODIKA

KAPACITETI LOKALNE SAMOUPRAVE U PREVENTIVNOJ ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Lokalna samouprava mora biti osposobljena za preventivnu zaštitu životne sredine, jer se ugrožavanje životne sredine upravo i dešava na njenoj teritoriji, bez obzira da li posledice nastupaju u lokalnim, nacionalnim ili globalnim razmerama. Predmet rada obuhvata sagledavanje i razmatranje nadležnosti lokalne samouprave u preventivnoj zaštiti životne sredine i u analizi njene osposobljenosti za sprovođenje u praksi zakonskih preventivnih normi u ovoj oblasti. Cilj ovog rada jeste analiza kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje zakonskih odredbi u preventivnoj zaštiti životne sredine i ocena potrebe jačanja kapaciteta lokalne samouprave. Da bi se došlo do relevantnih saznanja, metodološki pristup je usmeren u dva pravca. Prvi, koji se zasniva na analizi najbitnijih zakonskih propisa koji određuju nadležnost jedinica lokalne samouprave u preventivnoj zaštiti životne sredine. Drugi pravac se odnosi na istraživanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave da preko svojih organa efikasno sprovode zakonske preventivne norme o zaštiti životne sredine. Ovaj pristup se zasniva na analizi, komparaciji i oceni odgovarajućih delova teksta u pojedinim strateškim dokumentima i u godišnjim izveštajima o stanju životne sredine, kao i u korišćenju drugih relevantnih izvora.

 

ç