Željko M. Budimir

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Banja Luka.

PERIODIKA

JUGOSLAVIJA: NEIZNUĐENI PROJEKAT SRPSKE ELITE

Sedam nedelja pre nego što je januara 1919. sazvana konferencija u Versaju nastala je jugoslovenska država. Ovaj članak ukazuje da nijedna od sila-pobednica nije bitno uticala na takav ishod (bilo u pozitivnom ili u negativnom smislu), niti je imala političku volju da to učini. Geopolitička logika novostvorene države kao eventualne brane novom prodoru Miteleurope ka Jadranu uklapala se ex post facto u težnje pojedinih, pre svega britanskih, planera posleratnog poretka. Anahrono je i istorijski netačno, međutim, zaključiti da naknadno odobravanje svršenog čina od 1. decembra od strane Saveznika ukazuje i na njihov prethodni angažman da vladu Kraljevine Srbije ohrabre – a kamoli prinude – da krene putem ujedinjenja. Naprotiv, sve do završnice rata opredeljenje srpske vlade za „veliko” rešenje predstavljalo je za sile Antante neželjen remetilački faktor. Taj projekat u krajnje kritičnim trenucima na bojištima nosio je potencijal usložnjavanja odnosa sa Italijom i sprečavanje separatnog mira sa Dvojnom monarhijom, koji je dolaskom cara Karla na presto novembra 1916. delovao realno. Autori zaključuju da je ujedinjenje sprovedeno pre svega voljom regenta Aleksandra i uskog kruga srpskih političara. Oni su se za taj čin opredelili bez mandata naroda u čije su ime donosili presudne odluke, bez ozbiljnog konsultovanja sa saveznicima i bez strateški valjanog odmeravanja dugoročne cene i benefita takvog poteza. Zajednička država bila je neiznuđeno htenje srpske političke elite.

PERIODIKA

U POTRAZI ZA OSLONIM TAČKAMA POLITIKE POSTMODERNIZMA

Prikaz knjige: Emil Vlajki, Uvod u politiku postmodernizma, Fakultet za političke i društvene nauke Banja Luka, Banja Luka, 2006, str. 253.

PERIODIKA

SUOČAVANJE SA EKONOMSKIM SLOMOM

Prikaz knjige: Maks Ote, Slom dolazi, Romanov, Banja Luka, 2009.

PERIODIKA

PRIRODNI RESURSI I STANOVNIŠTVO - KLJUČNI RAZVOJNI I GEOPOLITIČKI HENDIKEPI POSTMODERNE EVROPE

Postmoderni globalni procesi prete da suoče Evropu sa dugoročnim zaostajanjem. Najakutniji problem je deficit prirodnih resursa, u prvom redu energenata. Uvozna zavisnost od nafte i gasa iz Rusije odrediće i evropsku geopolitičku budućtost. Trase naftovoda i gasovoda postavu predmet geopolitičkog sučeljavanja i instrument za ostvarivanje geopolitičkih interesa. Geopolitičke implikacije imaće i demografski procesi u Evropi. Nizak prirodni priraštaj i starenje autohtonog evropskog stanovništva, stvorilo je „demografsku prazninu“ za priliv mahom islamskih doseljenika. Budući da se integrisanje imigranata pokazalo neuspešnim, etnička struktura Evrope sve više će se menjati u korist muslimana, a time i geopolitička uloga Evrope.

PERIODIKA

MAKROREGIONALNO GEOPOLITIČKO STRUKTURISANJE SVETA: AKTUELNOST MAKINDEROVE HARTLEND KONCEPCIJE

Hartlend teorija je klasično geopolitičko učenje koje je formulisao Britanac Helford Makinder pre više od jednog veka. Ova geopolitička teorija spada u najznačajnija geopolitička učenja uopšte, čija je aktuelnost konstan­ta više od stotinu godina. Osnovna struktura doktrine kopnene moći data je u Makinderovom učenju, koje je presudno uticalo na spoljnopolitički pristup pomorskih država prema evroazijskim državama, a naročito na definisanje odnosa između Velike Britanije i SAD prema Rusiji. Ključne konstante anglo-američkog geopolitičkog i geostrategijskog mišljenja su u velikoj meri zaveštanje doktrine kopnene moći X. Makindera. Makinder je u svom geopolitičkom opusu proročki najavio glavne geopolitičke i geostrategijske izazove pomorskoj moći u 20. i 21. veku. Hartlend teorija je u geopolitičkoj analizi referentna tačka od Nikolasa Spajkmana pa do Roberta Kaplana.

ç