Željko Bjelajac

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad

PERIODIKA

GLOBALNI TERORIZAM KAO EKSTREMAN OBLIK DEGRADACIJE LJUDSKIH PRAVA

Težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svih ljudi čini suštinu pojma ljudskih prava. Ona stavlja ljudsku ličnost u središte pažnje. Ljudska prava su nedeljiva i međuzavisna. Uticaj globalnog terorizma na sferu ljudskih prava može biti različit. Pre svega, teško da postoji i jedno međunarodno priznato ljudsko pravo na koje terorističko delo ne utiče. S druge strane, država prilikom reagovanja na terori stičke akte postojeća prava može ograničiti formalnim zakonskim aktivnostima, restriktivnim tumačenjem zakonskih odredbi, a strah i panika mogu uticati i na same institucije koje sprovode zakone. Zaključak je da se savremeni terorizam odražava višestruko na sferu ljudskih prava, što na direktan način, što indirektno. I sama borba protiv specifičnih terorističkih aktivnosti po sebi nosi nove rizike za tradicionalno shvaćene ljudske slobode i prava koje smo navikli da doživljavamo kao neotuđive elemente demokratije. S obzirom da se radi o složenoj materiji, u radu smo razmotrili pojam i prirodu ljudskih prava, kao i standarde na opštem i regionalnom evropskom nivou. Pored toga, osvrnuli smo se na neke opšte odrednice vezane za sam terorizam, kao i na osobenosti i značaj njegove povezanosti sa transnacionalnim organizovanim kriminalom.

 

PERIODIKA

TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA - ZLOČIN SAVREMENOG DOBA

Trgovina ljudima nije individualni fenomen koji ugrožava ograničen broj ljudi, već je fenomen koji ima duboke društvene i ekonomske implikacije, imajući u vidu činjenicu da mu pogoduju globalizacija i upotreba novih tehnologija. Trgovina ljudima pogađa gotovo sve: žene, muškarce, devojčice i dečake. Prisutna je na svakom kontinentu, svakom regionu sveta uz tendenciju permanentnog rasta. Vidovi eksploatacije iz kojih se akumulira velika dobit međusobno se razlikuju, ali svi podrazumevaju nasilnu eksploataciju i zloupotrebu ljudskih bića i njihovih prava. Oblici eksploatacije mogu imati širok dijapazon, od seksualne eksploatacije, eksploatacije radne snage, porobljavanja kao radnika u domaćinstvu, uključivanja u kriminal, prisilne vojne službe, ugovorenih brakova, itd. Nivo psihičkih i fizičkih oštećenja kod žrtava trgovine ljudima do te mere je izražen da ga je veoma teško iznova izbalansirati i osposobiti žrtve do odgovarajućeg telesnog i mentalnog zdravlja. Međutim, u ovom radu posebno apostrofiramo, jedan od najbrutalnijih zločina današnjice, trgovinu organima ljudskih bića, kao svojevrstan biznis na crnom tržištu organa, gde ukupna vrednost delova tela prosečnog odraslog čoveka dostiže na stotine hiljada evra. Pri tom, ukazujemo da naša svakidašnjica, na ovom stadijumu razvoja društva, obiluje nizom kontradiktornosti. Dakle, s jedne strane, imamo naučno-tehnološki i uopšte društveni napredak, do neslućenih razmera, a s druge strane, ima­mo najmonstruoznije zločine poput trgovine ljudima i trgovine njihovim organima, koji degradiraju dosadašnja civilizacijska dostignuća.

PERIODIKA

ULOGA I ZNAČAJ VANKRIVIČNIH SUBJEKATA U SAVREMENOJ POLITICI SUZBIJANJA KRIMINALITETA

U poslednje vreme kako u svetu tako i kod nas beleži se konstantan porast kriminaliteta. Ova pojava se donekle može opravdati snažnim društvenim promenama koje su zahvatile globalno društvo. U tom smislu, porast kriminaliteta svakako utiče na sigurnost i bezbednost svakog pojedinca, odnosno doprinosi osećaju nesigurnosti, straha, strepnje. Bezbednost je jedna od osnovnih ljudskih potreba i u hijerarhiji ljudskih potreba ona se nalazi na drugom mestu, odmah nakon fizioloških potreba (hrana, voda, vazduh). Kako je bezbednost jedna od osnovnih ljudskih potreba uz nju neodvojivo ide i unapređenje vrednosti pojedinca, nacija, a samim tim i afirmacija globalnih vrednosti koje moraju nesmetano da se razvijaju, ispoljavaju i unapređuju. Međutim, stope kriminaliteta u društvu ukazuju na ogromne razmere te je stoga neophodno preduzeti niz mera u cilju njegovog suzbijanja. Stoga u ovom radu autori će analizirati koja je uloga i značaj vankrivičnih subjekata u savremenoj politici suzbijanja kriminaliteta. Predmet ovog istraživanja je uloga medija, nauke, porodice i škola u savremenoj politici suzbijanja kriminaliteta.

 

ç