Zdravko Skakavac

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Beograd

PERIODIKA

„FIŠING“ ‒ IZAZOV U ZAŠTITI BEZBEDNOSTI PODATAKA KORISNIKA INTERNETA

Cilj istraživanja u radu je analiza jednog od oblika visokotehnološkog kriminala, koji nosi naziv fišing („pecanje“). Istraživanjem je utvrđeno da je broj fišing prevara širom sveta u porastu iz godine u godinu, sa velikim štetama. Oblici i načini izvršenja ovog vida prevare evoluirali su tokom vremena i postali sve sofisticiraniji i samim tim, teži za otkrivanje. Pokazalo se da su fišing napadima pogođeni ne samo građani, već i privredni subjekti i važne državne institucije. U radu su prikazani primeri fišing napada u svetu i u Republici Srbiji. Analiza je pokazala da je Republika Srbija sve više ugrožena usled fišing napada i da ne postoji lex specialis kojim je uređeno ovo pitanje. Utvrđeno je da je neophodno preduzeti brojne preventivne mere za sprečavanje krađe privatnih podataka i drugih značajnih informacija. To podrazumeva povećan oprez kod otvaranja mejlova, pažljivo čitanje njihovog sadržaja, izbegavanje „klika“ na sumnjive linkove čime se aktiviraju maliciozni softveri, povećan oprez kod elektronske trgovine i korišćenja kreditnih kartica i druge mere. U radu je ukazano na potrebu donošenja posebnog zakona koji bi uredio oblast fišing prevare, kao i pooštravanje kaznene politike. U radu su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

PERIODIKA

SKANDAL „KEMBRIDŽ ANALITIKA“ – NOVI IZAZOV U ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI?

U ovom radu je analizirana afera u vezi sa kompanijama Fejsbuk i Kembridž analitika, u svetlu nove Uredbe EU u oblasti zaštite podataka (GDPR). Analiza je pokazala da postoji velika potreba za efikasnijom zaštitom ličnih podataka korisnika na internetu. Takođe, analiza je pokazala na koji način su vršene zloupotrebe ličnih podataka. S obzirom da se nova Uredba može primenjivati i van granica Evropske unije, u vezi sa njenom eksteritorijalnom primenom ukazano je na nekoliko ključnih problema. Prvo, utvrđeno je da u praksi postoje teškoće u vezi sa sprovođenjem Uredbe. Drugo, analiza je pokazala da se u slučaju eksteritorijalne primene Uredbe javlja problem sukoba jurisdikcija. Treće, nisu dovoljno razvijeni mehanizmi za rešavanje sukoba zakona između različitih država. Rešenje predstavlja zaključivanje bilateralnih međunarodnih ugovora između Evropske unije i trećih zemalja. Na ovaj način bi se omogućila primena Uredbe i u državama koje nisu članice Unije. U istraživanju su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

PERIODIKA

PRISTUPANJE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI – AKTUELNI BEZBEDNOSNI IZAZOVI, PRETNJE I RIZICI

Republika Srbija je već odavno započela proces pristupanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Međutim, na tom putu stoje brojni opterećujući faktori, izazovi, rizici, pa i pretnje. Da bi se taj proces doveo do kraja, neophodna je promišljena i dobro izbalansirana politika države, kojom će se prvazići sve prepreke koje na tom putu stoje. Strategijom nacionalne bezbednosti Srbije (u daljem tekstu: Strategija NB Srbije) iz 2009. godine utvrđeni su prioriteti nacionalne bvezbednosti u narednom periodu. U međuvremenu, u skladu sa svim bezbednosnim implikacijama na širem planu ukazala se i neminovna potreba da se postojeća Strategija reformiše. Na to je uticala aktuelna bezbednosna problematika u svetu, u regionu Zapadnog Balkana, a posebno aktuelni Bečki i Briselski pregovori i sporazumi između Srbije i samoproglašene tzv. države Kosovo. U tom smislu, aktuelna politika vojne neutralnosti i odnos Srbije sa NATO alijansom i Rusijom, veoma su bitni u procesu evrointegracija Srbije. Zbog toga su na nivou države pokrenute značajne aktivnosti na redefinisanju određenih prioriteta, kako bi se proces pristupanja EU priveo kraju u realno mogućem vremenu. Cilj ovog rada je upravo da se ukaže na brojne opterećujuće faktore, izazove, rizike i pretnje koji stoje na putu evrointegracija Srbije.

PERIODIKA

DOBROSUSEDSKI ODNOSI NA BALKANU KAO USLOV ZA PRISTUPANJE EVROPSKOJ UNIJI: PREPREKA ILI DOBRA PRAKSA?

Ovaj naučni rad pokazuje da se pitanje dobrosusedskih odnosa na Balkanu kao uslova za pridruživanje EU, mora posmatrati pre svega kroz pravnu dimenziju zasnovanu na postojećem legislativnom okviru EU kojim se uređuje sam tok i uslovi prijema u EU. U dosadašnjoj praksi zemalja Balkana, u ovom radu obrađenoj kroz četiri studije slučaja međusobnih sporova između zemalja kandidata i/ili zemalja članica (Hrvatske, Srbije, Crne Gore, BJR Makedonije i Grčke), vidi se da je često prijem u EU imao i političku dimenziju. Zaključak koji se u istraživanju nameće je da bi u budućem periodu EU, prilikom procesa pridruživanja zemalja suseda na Balkanu, trebalo strogo da insistira na izbegavanju bilo kakve političke dimenzije u rešavanju njihovih međusobnih sporova, što će i sam proces pridruživanja znatno unaprediti i olakšati.

ç