Vladimir V. Prvulović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za međunarodnu ekonomiju, Megatrend univerzitet, Beograd.

PERIODIKA

KRIZA EVROPSKE UNIJE: UNUTRAŠNJA I SPOLJNOPOLITIČKA DIMENZIJA - Evropskoj Uniji je potrebna terapija

U vreme kada Republika Srbija čini ogromne napore da, sa jedne strane, ispuni sve postavljene kriterijume (Kopenhagenske i druge) Evropske unije i otvori, a zatim i zatvori 35 pregovaračkih poglavlja, kao uslova za prijem u EU (orijentaciono 2025. godine), Evropska unija prolazi kroz turbulentni period razvoja, sa izazovima novih unutrašnjih podela i grupisanja, sa krizom institucija i sa smanjenim uticajem u globalnim geopolitičkim odnosima u globalizovanom svetu. Da li će se Evropska unija (posle izlaska Velike Britanije 2019. godine) i rešavanja kriznih pitanja odnosa prema nezaustavljivom talasu izbeglica, ekonomske krize u nekoliko zemalja, kao i pokušaja secesije Katalonije, pregrupisati u tri kruga zemalja ili dovesti u pitanje opstanak ove velike ekonomske i političke integracije sa oko pola mijlijarde stanovnika? O konkretnim problemima Evropske unije i njenih najvažnijih institucija govori se u ovom prilogu, sa navođenjem brojnih slabosti i nedorečenosti pozicioniranja EU u međunarodnim odnosima, oportunizma u odlučivanju i stavljanja EU u službu obezbeđivanja globalne geopolitičke dominacije SAD i NATO, kao sredstva za realizaciju takve politike.

PERIODIKA

POZICIJA MALIH I SREDNJIH ZEMALJA U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM ODNOSIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA REPUBLIKU SRBIJU

Koja je pozicija malih i srednjih zemalja, kakva je naša, u globalizaciji međunarodnih odnosa? Da li je savezništvo i stavljanje pod „kišobran“ velikih jedini put za zaštitu nacionalnih interesa? Kakva je sudbina tzv. marionetskih režima u istoriji i danas? Ima li prostora za nezavisnu poziciju i zaštitu sopstvenih nacionalnih interesa malih zemalja u konstatovanoj globalizaciji međunarodnih odnosa? Da li je rešenje izolacija od procesa globalizacije ili uključivanje u te procese u sopstvenom ekonomskom i političkom interesu? Kakva su iskustva drugih malih i srednjih zemalja? Pozicija Srbije u savremenim međunarodnim odnosima.

PERIODIKA

POTREBA ZA NOVIM PROFILOM KADROVA U SRPSKOJ EKONOMSKOJ DIPLOMATIJI

Rasprave o tome da li su nam potrebni ekonomski diplomate u najvažnijim svetskim privrednim centrima ukazuje da, nažalost, kod nas još uvek nije shvaćena prava uloga i značaj ekonomske diplomatije za privredni oporavak i nastup naše privrede u sve­tu. Razvijene zemlje su to odavno shvatile i ekonomska diplomatija pruža veliki doprinos promociji njihovih privreda i zaštiti nacionalnih ekonomskih interesa. S obzirom na to da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo javni konkurs za prvih 28 naših ekonomskih diplomata u svetskim centrima, postavlja se pitanje: kakvi su nam kadrovi potrebni za te funkcije? Koje sposobnosti mora da poseduje moderni ekonomski di­plomata? Koje kriterijume treba poštovati prilikom izbora tih kadrova? Kako objektivno meriti njihov stvarni doprinos? Kakva su iskustva drugih, razvijenih zemalja na tom planu?

PERIODIKA

INVESTICIONI POTENCIJAL SRPSKE DIJASPORE ZA ULAGANJA U NAŠU PRIVREDU - REALNOST ILI ILUZIJA

Doznake su za Srbiju najvažniji izvor inostranog kapitala, ali se dijaspori i prilivu doznaka posvećuje malo pažnje. U ra­du razmatramo različite karakteristike srpske dijaspore, moguće motive za slanje doznaka i načine za kanalisanje doznaka u produktivne svrhe. S obzirom na veliku razjedinjenost srpske dijaspore, kao i loša iskustva sa ulaganjem u razvoj matične države, ne tre­ba očekivati velike efekte od poziva na pomoć i na patriotizam. Efikasan pristup srpskoj dijaspori podrazumeva razvoj novih odnosa i nove ponude za ulaganje u maticu.

PERIODIKA

OD SJAJA DO OČAJA: KRIZA DRŽAVE I POUKE IZ GRČKOG I IRSKOG SLUČAJA

Ekonomska kriza iz 2008. godine se sa finansijskog tržišta prelila na različite segmente privrede i društva. Tokom protekle godine mutirala je u krizu javnih finansija pojedinih evropskih zemalja, u prvom redu Grčke i Irske. U radu razmatramo uzroke krize, posledice krize i antikrizne mere na nacionalnom i međunarodnom nivou. Cilj rada je da se sagledaju zajednički faktori razvoja krize i da se razmotri da li su oni specifični za određene države i ekonomska okruženja ili je reč o iskustvima koja mogu da posluže kao generalno upozorenje savremenim državama, pa i Srbiji.

PERIODIKA

BANKARSTVO: UZROK ILI BRANA OD FINANSIJSKIH KRIZA

U jeku najnovijih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, posle propasti nekoliko velikih finansijskih konglo­merata, aktuelizuje se staro pitanje o podvajanju komercijalnog i investicionog bankarstva. Pokazalo se da su zahuktali egzotični poslovi sa hartijama od vrednosti bili glavni pokretač finansijskog kraha i, s tim u vezi, kao rešenje nameće se razdvajanje investicionih i komercijalnih bankarskih poslova. Glavni argument je da se ne sme dozvoliti da novac poreskih obveznika ponovo leči probleme banaka u privatnom vlasništvu, probleme prouzrokovane lošim procenama i odlukama ambicioznih menadžera. Ukazuje se na činjenicu da krivce za krizu treba prevashodno tražiti u sebičnoj ljudskoj prirodi, a ne u određenim evolutivnim sistemima (kao što je razvijeno finansijsko tržište). Rad se u prvom delu fokusira na razvoj univerzalnog bankarstva. Dalje su ukazuje na prednosti i manjkavosti ovog koncepta, da bi se u poslednjem delu sumirali okviri novih oštrih regulatornih propisa i preporuka u ovom segmentu finansijskog tržišta. To je odgovor na realne ekonomske gubitke, s jedne, i na pritisak javnosti, s druge strane.

ç