Владимир Ђукановић
ПРАВЦИ ДЕЛОВАЊА ОБАВЕШТАЈНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ НА БАЛКАНУ
Рад показује методе деловања турског обавештајног апарата на простору западног Балкана кроз који можемо јасно сагледати правце деловање турске спољне политике ка овом простору. Рад се детаљно бави разрадом свих метода и прецизно показује на који начин се кроз обавештајни рад остварују циљеви идеолога „неоосманизма” Ахмета Давутоглуа дефинисан у његовом делу „Стратегијска дубина”. Рад приказује деловање организације турског министарства спољних послова „ТИКА” (Организација за међународну сарадњу и развој) која под плаштом хуманитарног рада суштински обавља обавештајну активност и придобијање људи исламске вероисповести који живе у другим балканским земљама. Такође, рад се темељно бави снажним утицајем турског обавештајног сектора у сфери филма и културе и колики је његов утицај на покушај ревизије историје везане за Отоманску империју и њено владање на просторима балканских држава.
ОБАВЕШТАЈНИ РАД ТУРСКИХ СЛУЖБИ НА ПРОСТОРУ „ЗАПАДНОГ БАЛКАНА“
Овај рад бави се деловањем обавештајног апарата Турске Републике у циљу остваривања утицаја Турске, преко обавештајног сектора, на друштвене, политичке и економске прилике у балканским земљама. У раду је најпре изложена структура турског обавештајног сектора, односно функционисање рада његових управних институција (Национални координацијски обавештајни савет, МИТ) и координисање рада његових различитих обавештајних јединица. У контексту бављења турским интересима на Балкану, аутор је, полазећи од актуелних одређења појма обавештајне службе разграничио државе које у раду својих обавештајних служби доследно поштују Повељу ОУН, држећи се општих норми међународног права од оних земаља које у својој обавештајној делатности прелазе дате норме, те руковођене циљевима оснаживања властитих интереса урушавају системе држава у безбедносном окружењу, угрожавајући њихове виталне интересе. Тумачењем главних исказа турских званичника, аутор је закључио и у наставку текста доследно аргументовао своју тезу да се у погледу хегемонистичког приступа земљама Балкана Турска Република може јасно сврстати у другу категорију земаља. То, по аутору, посебно долази до изражаја у односу према Србији, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији и Македонији. Оваква хегемонистичка концепција савремене спољне политике Турске названа „неоосманизам“ (Танасковић) третира Балкан као стратешки важан простор јер се управо он налази у средишту замишљеног простора на којем би наследници Отоманског царства требало да шире свој утицај. Приоритетни турски утицај на Балкану означен је као ЗЕТРА, којим би се географски спојили Сарајево и Истанбул, преко области у разним државама које насељава муслиманско становништво. Поред наведених политичких интереса, у овом раду представљене су и друге хегемонистичке амбиције Турске у односу према Балкану, разврстане у четири правца деловања њеног обавештајног сектора. Уз већ изложени политички смер деловања, посредством помагања и јачања политичких руководстава балканских држава и квази држава које су у пријатељским односима са Турском (Албанија, тзв. Косово и Федерација у БиХ) на снази је и врбовање припадника муслиманске дијаспоре са простора Балкана у Турској за деловање у корист МИТ. Веома је важан и утицај у сфери економије, посебно тамо где муслиманско становништво чини већину. Ништа мање важно није ни стварање простора за афирмацију културног садржаја који нуди Турска у балканским земљама, путем којег се утиче на мењање представа о владавини Отоманске империје. Наводећи бројне примере за сваки од наведених смерова деловања турског обавештајног сектора, аутор је акценат ставио на податке везане за дејствовање у Србији. Све у раду изложене тезе, аргументи и бројне чињенице наводе на закључак да Турска више и не скрива своје хегемонистичке амбиције према одређеним просторима међу којима је Балкан главна тачка, те да је као респектабилна војна и привредна сила апсолутно у могућности да путем своје обавештајне мреже утиче на друштвене а посебно економске токове балканских земаља.
