Vladimir Đukanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd

PERIODIKA

PRAVCI DELOVANЈA OBAVEŠTAJNOG SEKTORA REPUBLIKE TURSKE NA BALKANU

Rad pokazuje metode delovanja turskog obaveštajnog aparata na prostoru zapadnog Balkana kroz koji možemo jasno sagledati pravce delovanje turske spoljne politike ka ovom prostoru. Rad se detaljno bavi razradom svih metoda i precizno pokazuje na koji način se kroz obaveštajni rad ostvaruju ciljevi ideologa „neoosmanizma” Ahmeta Davutoglua definisan u njegovom delu „Strategijska dubina”. Rad prikazuje delovanje organizacije turskog ministarstva spoljnih poslova „TIKA” (Organizacija za međunarodnu saradnju i razvoj) koja pod plaštom humanitarnog rada suštinski obavlja obaveštajnu aktivnost i pridobijanje ljudi islamske veroispovesti koji žive u drugim balkanskim zemljama. Takođe, rad se temeljno bavi snažnim uticajem turskog obaveštajnog sektora u sferi filma i kulture i koliki je njegov uticaj na pokušaj revizije istorije vezane za Otomansku imperiju i njeno vladanje na prostorima balkanskih država.

PERIODIKA

OBAVEŠTAJNI RAD TURSKIH SLUŽBI NA PROSTORU „ZAPADNOG BALKANA“

Ovaj rad bavi se delovanjem obaveštajnog aparata Turske Republike u cilju ostvarivanja uticaja Turske, preko obaveštajnog sektora, na društvene, političke i ekonomske prilike u balkanskim zemljama. U radu je najpre izložena struktura turskog obaveštajnog sektora, odnosno funkcionisanje rada njegovih upravnih institucija (Nacionalni koordinacijski obaveštajni savet, MIT) i koordinisanje rada njegovih različitih obaveštajnih jedinica. U kontekstu bavljenja turskim interesima na Balkanu, autor je, polazeći od aktuelnih određenja pojma obaveštajne službe razgraničio države koje u radu svojih obaveštajnih službi dosledno poštuju Povelju OUN, držeći se opštih normi međunarodnog prava od onih zemalja koje u svojoj obaveštajnoj delatnosti prelaze date norme, te rukovođene ciljevima osnaživanja vlastitih interesa urušavaju sisteme država u bezbednosnom okruženju, ugrožavajući njihove vitalne interese. Tumačenjem glavnih iskaza turskih zvaničnika, autor je zaključio i u nastavku teksta dosledno argumentovao svoju tezu da se u pogledu hegemonističkog pristupa zemljama Balkana Turska Republika može jasno svrstati u drugu kategoriju zemalja. To, po autoru, posebno dolazi do izražaja u odnosu prema Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Ovakva hegemonistička koncepcija savremene spoljne politike Turske nazvana „neoosmanizam“ (Tanasković) tretira Balkan kao strateški važan prostor jer se upravo on nalazi u središtu zamišljenog prostora na kojem bi naslednici Otomanskog carstva trebalo da šire svoj uticaj. Prioritetni turski uticaj na Balkanu označen je kao ZETRA, kojim bi se geografski spojili Sarajevo i Istanbul, preko oblasti u raznim državama koje naseljava muslimansko stanovništvo. Pored navedenih političkih interesa, u ovom radu predstavljene su i druge hegemonističke ambicije Turske u odnosu prema Balkanu, razvrstane u četiri pravca delovanja njenog obaveštajnog sektora. Uz već izloženi politički smer delovanja, posredstvom pomaganja i jačanja političkih rukovodstava balkanskih država i kvazi država koje su u prijateljskim odnosima sa Turskom (Albanija, tzv. Kosovo i Federacija u BiH) na snazi je i vrbovanje pripadnika muslimanske dijaspore sa prostora Balkana u Turskoj za delovanje u korist MIT. Veoma je važan i uticaj u sferi ekonomije, posebno tamo gde muslimansko stanovništvo čini većinu. Ništa manje važno nije ni stvaranje prostora za afirmaciju kulturnog sadržaja koji nudi Turska u balkanskim zemljama, putem kojeg se utiče na menjanje predstava o vladavini Otomanske imperije. Navodeći brojne primere za svaki od navedenih smerova delovanja turskog obaveštajnog sektora, autor je akcenat stavio na podatke vezane za dejstvovanje u Srbiji. Sve u radu izložene teze, argumenti i brojne činjenice navode na zaključak da Turska više i ne skriva svoje hegemonističke ambicije prema određenim prostorima među kojima je Balkan glavna tačka, te da je kao respektabilna vojna i privredna sila apsolutno u mogućnosti da putem svoje obaveštajne mreže utiče na društvene a posebno ekonomske tokove balkanskih zemalja.

ç