Vladan Jončić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

OGRANIČENJA MEĐUNARODNOPRAVNE ZAŠTITE KULTURNIH DOBARA U ORUŽANIM SUKOBIMA

Međunarodno pravo oružanih sukoba kao skup pravnih pra­vila koja se primenjuju u situacijama oružanih sukoba, usmereno je ka iznalaženju kompromisa između stalne vojne potrebe i humanitarnih načela. Cilj rata je da se protivnik porazi što brže i što efikasnije. Cilj humanih načela i principa je da se uništavanja koja su direktna posledica tog sukoba svedu na najmanju meru i koliko toliko humanizuju, odnosno ublaže, ako je moguće i koliko je moguće. Sila koja se primenjuje u oružanim sukobima i koja je stvarno neophodna radi postizanja konačnog cilja zbog koga se sukobu i pribeglo mora da bude kontrolisana i razumna cilju koji se postavlja. Često se u oružanim sukobima što namerno što nenamerno u opštem ratnom metažu uništavaju ne samo ljudski resursi, nego i njegova kulturna dobra, koja predstavljaju materijalna svedočanstva doprinosa jednog naroda ukupnoj svetskoj civilizaciji. Iz razloga vojne potrebe ograničena je međunarodnopravna zaštita kulturnih dobara,odnosno, postoji derogacija zaštite kultunih dobara zasnovnana na načelima humanitarnog prava i opštih načela ljudskih prava. Neophodno je da se uvidi realnost oružanih sukoba koja podrazumeva da tokom njih kultur­na dobra ipak bivaju meta napada i uništenja. Potrebno je utvrditi kada, pod kojim uslovima, po čijem naređenju i uz kakve mere predostrožnosti je dozvoljen napad na kulturna dobro.

PERIODIKA

OPŠTI PROBLEMI U ZAŠTITI CIVILA U ORUŽANIM SUKOBIMA I ISKUSTVA SRBIJE

Iskustva Republike Srbije po pitanju primene međunarodnog prava oružanih sukoba su velika. Stradanje Srbije u medijskom ratu u kome je pravo na korišćenje međunarodnopravno dozvoljenih promena statusa civila i boraca zloupotrebljeno vojnom intervencijom u vidu agresije i dobar je primer za druge male zemlje u njihovim koracima u pravcu međunarodnih integracija. Međunarodno humanitarno pravo je kroz međunarodne konvencije utvrdilo zaštitu civilai i napravilo razliku između civila i boraca. Dopunski protokoli na Ženevske konvencije iz 1977. go­dine omogućili su da učesnici oružanih sukoba mogu naizmenično da menjaju status. Takva odredba je u praksi otvorila mogućnost za zloupotrebu tih normi. Ovaj problem se nameće i u savremenim procesima međunarodnih integracija. Otvaraju se ovim sumnje da međuanarodne integracije ne znače automatski i boljitak za male države. Nameće se pitanje da li su one tako napredne kako na prvi pogled izgledaju?

PERIODIKA

PRAVNI SMISAO ORUŽANIH SUKOBA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

U doktrini međunarodnog prava je krajem 19. i početkom 20. veka izvršena je podela oružanih sukoba na međunarodne i unutrašnje. Svrha je bila da se norme međunarodnog prava (pre svega ratnog prava) isključivo primenjuju u međunarodnim ratovima. Čvrsto utemeljeno shvatanje u doktrini državnog suvereniteta nije dozvoljavalo da se norme međunarodnog prava primenjuju u unutrašnjim pobunama i građanskim ratovima. Tokom 20. veka međunarodno pravo, pre svega međunarodno humanitarno pravo, proširilo je delimično polje dejstva i na unutrašnje sukobe. Osnovna teza u ovom članku je da se prikaže trenutno stanje u teoriji i praktičnoj primeni međunarodnog prava oružanih sukoba u međunarodnim i nemeđunarodnim oružanim sukobima i problemi sa njihovom primenom, kao i uticaj ove podele na evropske integracije. Pitanje da li ova podela ima značaj za dalje integracije i međusobne odnos evropskih država. Rezultati istraživanja pokazuju da ova podela, iako ima tendenciju gubljenja, ima značaj. To posebno dolazi do izražaja u toku procesa integracija u Evropi i novih nagoveštaja međukontinentalnih povezivanja država (evroazijska saradnja država). Sa druge strane procesi integracija nose i rizik da se realizuje namera o dobrim odnosima u integrisanim zajednicama. Slučajevi kao što je razbijanje SFR Jugoslavije, nasilna secesijom Kosmeta od R. Srbije i građanski rat u Ukrajini ukazuju na opasnost od grešaka u postupcima procesa integracija u Evropi.

PERIODIKA

DOPRINOS RATNIH PRAVILA KNEŽEVINE SRBIJE CIVILIZACIJSKIM INTEGRACIJAMA U EVROPI

Savremen razvoj Međunarodnog ratnog i humanitarnog prava započet je krajem 19. veka. U tom periodu nastupa dug evolutivni proces razvoja i osavremenjavanja međunarodnog prava zajedno sa procesom civilizacijskih integracija. Sve do polovine 19. veka međunarodno pravo je imalo dug istorijski razvoj pravnih pravila zasnovanih prvensteno na običajnom pravu. Na ubrzani razvoj međunarodnog ratnog i humanitarnog prava i na početak savremenih civilizacijskih integracija u Evropi u 19. veku uticalo je više faktora. Na prvom mestu je to bio opšti naučno – tehnološki i ekonomski progres. Sledeći faktor bio je razvoj novih vrsta oružja. Zajedno sa njim razvoj taktike izvođenja ratnih operacija i kao posledica uticaja pomenutih činilaca nastupila je kodifikacija međunarodnog prava, a posebno međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. U ovim događajima znatnu ulogu imala je Kneževina Srbija. Kneževina Srbija u to vreme među prvim državama prihvatila i ratifikovala međunarodne ugovore iz oblasti međunarodnog prava. Srbija je donela „Ratna pravila po međunarodnom pravu“ 1877. godine i tako se svrstala u red naprednih država po ovom pitanju. Redaktori Pravilnika su norme Ratnih pravila uskladili sa naprednim rešenjima iz drugih međunarodnih dokumenata, ugradili ta napredna rešenja i razvili ih u podjedinostima. Može se zaključiti je Pravilnik svojom temeljitošću i potpunošću, za ono vreme, postavio kriterijume za pisanje takvih pravila. Teško je proceniti u kojoj meri je Pravilnik Kneževine Srbije imao uticaj na međunarodno pravo. Međutim, korektno je istaći da su Ratna pravila bez obzira što su doneta u jednoj maloj državi, kao što je bila tadašnja Kneževina Srbija, pokazao put implementacije i iskazao napredna rešenja u pravcu integracije pravnih sistema u oblasti međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. Stručnjaci iz ove oblasti mnogo godina kasnije uzimali su za primer savremenosti ovaj Pravilnik. Mala Srbija ovim Pravilnikom je stala u red naprednih i miroljubivih država i doprinela utiranju puta razvoja međunarodnog prava u dva prvaca. U pravcu civilizacijskog povezivanja država i nacionalnih prava i u pravcu uspostavljanja novih instituta međunarodnog humanitarnog prava.

ç