Višnja Stančić

Iskustvo

Institut za političke studije

Edukacija

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Doktorant

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2008

Višnja Stančić je istraživač saradnik u Institutu za političke studije, sekretar redakcije časopisa Nacionalni interes. U istraživanju se bavi modernim istorijom ideja i političkim ideologijama, naročito istorijom i teorijom liberalizma. Objavila nekoliko radova u domaćim naučnim časopisima i stranim zbornicima (Lucian Blaga University of Sibiu).

PERIODIKA

LIBERALIZAM I DEMOKRATIJA: SLIČNOSTI I RAZLIKE

U ovom radu se razmatra odnos između liberalizma i demokratije, političkih ideologija koje predstavljaju dve komponente danas tako intrigantnog pojma i prakse liberalne demokratije. Odnos liberali­zma i demokratije razmatra se kroz analizu njihovih međusobnih sličnosti i razlika. Najpre se ukazuje na ono što povezuje ova dva uređenja, a zatim na ono što ih razdvaja i što kao takvo predstavlja osnov za njihov potencijalni sukob. Cilj rada je da se na osnovu teorijskog razmatranja normativnih pojmova libe­ralizma i demokratije ukaže na mogućnost njihovog međusobnog suprotstavljanja. Dakle, u ovom radu od­nos između liberalizma i demokratije biva problematizovan osvetljavanjem konstitutivnih elemenata ovih dvaju učenja.

 

PERIODIKA

DEMOKRATIJA NA ZALASKU: AUTORITARNO-TOTALITARNA PRETNJA

Prikaz knjige: Zoran Vidojević, Demokratija na zalasku: autoritarno-totalitarna pretnja, Institut društvenih nauka, Beograd 2010.

 

PERIODIKA

POVEZANOST POLITIČKIH I EKONOMSKIH REFORMI U PROCESU TRANZICIJE - ISKUSTVO TRANZICIONIH ZEMALJA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

U ovom radu autori se najpre bave analizom fenome­na tranzicije sa posebnim osvrtom na tranzicioni proces u Srbiji od oktobarskih promena 2000. godi­ne do danas. Tranzicija, koja označava temeljne društveno-političke promene, predstavlja važan pojam političke teorije i prakse, a zbog svoje aktuelnosti i danas se nalazi u žiži interesovanja stručne i šire javnosti, ne prestajući da izaziva brojne pole­mike. Zatim se, na osnovu teorijskih razmatranja i mnoštva ekonomskih pokazatelja, kao i iskustva zemalja koje su prošle kroz tranziciju, daje negativna ocena dosadašnjeg toka tranzicije u našoj zemlji. U drugom delu rada autori se detaljnije bave ekonomskim reformama, kao i analizom iskustava različitih tranzicionih privreda. Na osnovu ovih teorijskih i empirijskih analiza, dolazi se do zaključka da su politička i ekonomska transformacija međusobno uslovljene. Metode korišćene u ovom radu jesu analitička, epistemološko-saznajna i komparativna me­toda, kao i metode ekonomskih i socioloških nauka, što je omogućilo multidisciplinarni pristup.

 

PERIODIKA

NEOLIBERALIZAM I POLITIKA USLOVLJAVANJA MMF-A

U ovom radu autori se najpre bave analizom pojma neoliberalizam, koji danas predstavlja preovlađujuću ekonomsko-političku doktrinu i sistem vredno­sti i kao takav predstavlja intrigantan pojam po­litičke teorije i prakse. Obrazlaže se nastanak i razvoj sistema neoliberalizma i pokazuje se u kojim elementima se razlikuje u odnosu na klasični liberalizam. Zatim se pokazuje da se sistem neoliberalnog kapitalizma, po mišljenju autora, pre svega sastoji u potčinjenosti politike i demokratskih institucija prvenstveno profitu. Ovakva neoliberalna strategija oličena je, između ostalog, u politici uslovljavanja MMF-a, pa se autori dalje bave razmatranjem ove politike, kao i davanjem kritičkih ocena njenih ciljeva i rezultata. Na osnovu ovih teorijskih analiza i mnoštva empirijskih indikatora autori ukazuju na postojanje krize legitimiteta demokratije, odnosno na suprotstavljenost politike korporativne države i ciljeva demokratske politike.

 

PERIODIKA

POJAM POZITIVNE I NEGATIVNE SLOBODE - ANTIČKO I MODERNO SHVATANJE SLOBODE

Autor se u ovom radu bavi pojmom slobode kao društvenim fenomenom, ne i filozofskim problemom slobodne volje (složićemo se sa Kantovom polaznom pretpostavkom da je čovek slobodno biće). Ovaj intrigantni pojam i jedan od najzloupotrebljenijih u društvenoj teoriji, relevantan je kako na planu vita contemplativa tako i na planu vita activa. Jasno je da ovde nije reč o čisto akademskom pitanju: ideja slobode oduvek je igrala ključnu ulogu ne samo u etičkoj teo­rii nego i u političkoj praksi, pa je izučavanje ovog problema od nesumnjivog značaja. Autor se najpre bavi razmatranjem antičkog i modernog shvatanja slobo­de, i na osnovu ovih analiza pokazuje u čemu se sastoji razlika između ovih koncepata. Zatim se razmatraju pojmovi pozitivne i negativne slobode, i dolazi se do zaključka da pozitivna i negativna sloboda, ukoliko se shvate kao apsolutni zahtevi, mogu doći u sukob. Pitanja koja se takođe razmatraju u ovom radu jesu: da li je sloboda intrinsična ili instrumentalna vrednost, kao i da li je država sredstvo ili cilj po sebi. Kada je reč o razmatranju slobode, pokazuje se da je metodološki individualizam jedini teorijski i metodološki legitiman pristup problemu slobode.

PERIODIKA

FILOZOFSKI TEMELJI LIBERALIZMA

U ovom radu autor se najpre bavi razmatranjem filozofskih pretpostavki liberalizma, odnosno nastojanjem liberalnih mislilaca da svoj zahtev za važenjem liberalnih principa i svoju privrženost liberalnim vrednostima zasnuju na univerzalnim argumentima. U okviru liberalne tradicije, koju odlikuje bogata istorijska raznovrsnost, izdvajaju se tri posebne struje u obrazlaganju liberalnih principa: učenje o prirodnim pravima, utilitaristička teorija i ugovorni pristup. U radu se dalje razmatraju specifične argumentacije ovih pristupa u ispitivanju sopstvenih temelja, kao i njihovi eventualni nedostaci. Drugi deo rada posvećen je ispitivanju odnosa liberalne teorije i prosvetiteljskog pokreta, odnosno vrednosti i postulata koje ove dve intelektualne tradicije dele. S obzirom na specifičnu koncepciju čoveka i istorije, na kojoj su ove dve tradicije utemeljene, razmatra se u kojoj meri se liberalizam kao dominantna politička teorija modernog doba oslanja na ideje ne manje uticajnog i značajnog pokreta Prosvetiteljstva.

PERIODIKA

Prikaz knjige: Jamil Jreisat, GLOBALISM AND COMPARATIVE PUBLIC ADMINISTRATION, Taylor & Frances Group, 2011.

Prikaz knjige: Jamil Jreisat, Globalism аnd Comparative Public Administration, Taylor & Frances Group, 2011.

PERIODIKA

MAKIJAVELI

Prikaz knjige: Kosta Čavoški, Makijaveli, Orpheus, Novi Sad, 2008.

PERIODIKA

LIBERALNA DEMOKRATIJA KAO OSTVARENJE SLOBODE

U ovom radu se analiziraju pojmovi liberalizma i demokratije koji predstavljaju komponente liberalne demokratije, društveno-političkog uređenja koje se smatra optimalnim okvirom za institucionalizaciju slobode. Liberalna demokratija ta­ko po mnogima predstavlja politički ideal koji je odneo prevagu nad ostalim političkim ideologijama, i kome, shodno tome, treba težiti. Zato se smatra relevantnim istraživanje o tome šta čini suštinu liberalne demokratije i na koji način, odnosno zahvaljujući kojim mehanizmima, ona uspeva da ostvari ovaj cilj. Najpre se razmatraju normativna određenja liberalizma i demokratije tako što se pokazuje u čemu se sastoje ova dva učenja , a zatim se poka­zuhe u kakvom sve odnosu mogu biti ova dva uređenja. Cilj rada je da se na osnovu ovih analiza pokaže zašto se liberalna demokratija može smatrati optimalnim pravno-političkim poretkom za ostvarenje slobode, i koje su to vrednosti i ideali ovakvog uređenja koji imaju rang civilizacijskih tekovina.

PERIODIKA

DEMOKRATIJA I RACIONALNOST

U ovom radu izložene su osnovne pretpostavke i rezultati teorije racionalnog izbora na individualnom i kolektivnom nivou, kao i inherentni problemi sa kojima se ova teorija suočava. Ukoliko demokratiju shvatimo kao proceduru (odnosno metod agregacije datih preferencija pojedinaca), koja treba da zadovolji određene uslove racionalnosti i etičnosti, pokazuje se da ne možemo da formulišemo takav metod grupnog izbora. Polazeći od ovakvog agregativnog koncepta demokratije, Kenet Erou (Kenneth Arrow) izvodi deduktivni dokaz o nemogućnosti demokratskog društvenog izbora. Zatim se ukazuje na određene teškoće sa kojima se suočava ovakav koncept demokratije, kao i mogući nači­ni da se one prevaziđu. Poslednji deo rada posvećen je konceptu deliberativne demokratije, koji se javlja kao odgovor na probleme agregativnog koncepta.

PERIODIKA

ROLSOVA IDEJA JAVNOG UMA

U ovom radu autor se bavi Rolsovom idejom javnog uma, zatim primedbama iznetim u vezi sa ovim konceptom, kao i mogućim odgovorima na njih. Ukoliko pođemo od činjenice postojanja dubokih doktrinarnih podela u modernim demokratskim društvima, nameće se pitanje o tome kako osigurati osnovu za jedinstvo društva, odnosno kako postići saglasnost oko fundamentalnih pitanja koja se odnose na osnove političkog poretka. Drugim rečima: kako obezbediti stabilnost i kooperativnost u društvu čiji članovi nisu pripadnici iste vere, niti dele ista moralna uverenja? Prema Rolsu, upravo ovo predstavlja glavni problem demokratskih društava. U tom smislu, u radu će biti razmatran Rolsov projekat političkog liberalizma, koji predstavlja moguće rešenje pomenutog problema. U okviru ovoga, bice analizirani pojmovi racionalnosti i razložnosti, kao i koncept preklapajućeg konsenzusa. Napokon, u svetlu pomenutih razmatranja, bavićemo se pitanjem da li su, i mogu li biti, kompatibilne demokratija i sveobuhvatne doktrine, religijske i nereligijske.

PERIODIKA

Djordje Stojanović, Živojin Djurić, Anatomija savremene države (Anatomy of the Modern State), Institut za političke studije, Beograd, 2012.

Book review: Djordje Stojanović, Živojin Djurić, Anatomija savremene države (Anatomy of the Modern State), Institut za političke studije, Beograd, 2012.

PERIODIKA

ODNOS LEGITIMITETA I LEGALITETA: FILOZOFSKI I PRAVNI ASPEKT

Pojam legitimiteta jedan je od ključnih teorijskih problema kako filozofije politike, tako i filozofije prava, što ukazuje na to da koncept legitimiteta u sebi nužno sadrži filozofski i pravni aspekt, pa je tako potreban multidisciplinarni pristup kako bi se ovaj pojam temeljno istražio i razumeo. Sledstveno tome, pojam legitimiteta neodvojiv je od pojma legaliteta (i vice versa) i tiče se utemeljenosti, moralne opravdanosti i valjanosti pravnog i, šire posmatrano, političkog poretka. U najopštijem smislu pojam legitimiteta vezan je za problem opravdanja države sa moralnog stanovišta, što dalje implicira nužnu povezanost ovog pojma sa fenomenima moći, vlasti i države, sa jedne strane, i kategorijom ljudske slobode, morala i vrednosti, sa druge. U tekstu se analizira odnos između legitimiteta i legaliteta sa dva podjednako važna aspekta i daju se i neki upečatljivi primeri sukoba ova dva temeljna načela uz odgovarajuće zaključke.

PERIODIKA

LIBERALIZAM I KONZERVATIVIZAM: DVE ALTERNATIVNE POLITIČKE TEORIJE MODERNOG DOBA

U ovom radu autor će se baviti upoređivanjem konstitutivnih ideja liberalizma i konzervativizma na apstraktnom planu, koji predstavljaju političke teorije modernog doba. S obzirom na ovaj cilj istraživanja, najpre ćemo pokušati da odredimo identitet same konzervativne misli. Shodno tome, autor će izložiti i analizirati tri centralne doktrine konzervativizma koje se oslanjaju jedna na drugu: tradicionalizam, skepticizam i organicizam. U drugom delu rada autor će pokušati da pokaže u čemu se ogledaju ključne razlike između liberalnog i konzervativnog pogleda na svet. U tom cilju biće predstavljena melioristička filozofija istorije i specifična liberalna koncepcija čoveka kao progresivnog bića. Takođe, biće reči o shvatanju politike kao nauke o vladanju, odnosno o tome da li ona treba da bude zasnovana na iskustvu i tradiciji ili, pak, na apstraktnim političkim principima i idealima. U tom smislu, političke institucije mogu da se posmatraju kao rezultat racionalnog izbora, što predstavlja liberalno gledište, ili, pak, one predstavljaju rezultat tradicije i akumuliranog istorijskog iskustva jednog naroda, prema shvatanju konzervativaca. Najzad, u poslednjem delu rada, autor će pokušati da pokaže kako određene ideje konzervativizma mogu da posluže kao korekcija izvesnih slabosti liberalne teorije.

ç