Vesna Trifunović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Jagodini.

PERIODIKA

TRANZICIJA - PUT U ZAVISNA DRUŠTVA

Prikaz knjige: Ljubiša R. Mitrović, Tranzicija u periferni kapitalizam: ogledi iz sociologije globalnih i regionalnih promena, Institut za političke studije, Beograd, 2009.

PERIODIKA

KULTURNA POLITIKA I OBRAZOVANJE U SAVREMENOM DRUŠTVU

U radu se ukazuje na neophodnost povezanosti kulturne po­litike i obrazovanja u uslovima multikulturnog društva. Kompleksan proces reforme društva zahteva i transformaciju svih struktura obrazovnog sistema, a ona se uspešno može odvijati samo u uslovima saradnje i komplementarnih aktivnosti različitih segmenata formalnog obrazovanja. Pružanjem znanja o društvenoj strukturi, o društvenoj moći, o pravima, obavezama i odgovornostima pojedinaca u društvu, ali i u okviru školskog sistema, kao i izborom sadržaja iz kulture (nacionalne i drugih kultura), škola bi nadišla svoju tradicionalnu ulogu i prerasla u središte kulture. Ostvarivanjem koncepta promovisanja različitih kulturoloških sadržaja, koji dolaze iz sopstvene kulture, kao i drugih kultura, unutar institucionalizovanog obrazovanja, ostvaruje se afirmativan odnos prema nacionalnom i kulturnom identitetu, kao i multikulturalizmu i započinje proces njihovog usvajanja i čuvanja. Izborom i kontrolom kulturnih identiteta i vredno­sti, koji se predstavljaju unutar institucionalizovanog sistema obrazovanja, otvara se mogućnost da se putem obrazovanja razvija ili onemogućuje tolerancija među kulturama u jednoj državi ili između kultura različitih država.

PERIODIKA

SRPSKO DRUŠTVO I GLOBALIZACIJA: IZMEĐU KULTURNOG I POLITIČKOG IDENTITETA

Društva u tranziciji upućena su na traženje spoljašnje podrške za uspostavljanje unutrašnjeg reda. Ovim društvima je potrebno izvesno vreme za razvoj novih sopstvenih političkih struktura, a do tada ona su upućena na traženje spoljašnje podr­ške zarad unutrašnjeg stabilizovanja. U perspektivi novog svetskog poretka, kao i u prethodnim epohama, oslanjanje na podršku drugih ima svoju cenu koštanja: od društava koja se oslanjaju na druge se, često, zahteva da ne postupaju u skladu sa pretpostavkama sopstvenog postojanja. Polaganjem prevelikih nada u model zajednice država, poput Evropske Unije, i deetatizaciju privrede i prostora, kao procesa koji će dovesti do povezivanja na globalnom nivou, države/društva u tranziciji su neoprezno izgubile jedan deo svoje moći, što može biti uvod u proces njihovog raspadanja. Stvaranjem protektorata i tzv. mandatskih oblasti, kao posledice delovanja spoljašnjeg faktora na teritoriji država/društava u tranziciji, dolazi do razgrađivanja stabilne državnosti, čiji je izraz i gubljenje kulturne samosvojnosti. Osetljiva linija veze između globalnog državnog prosto­ra i njegovog dela koji ima karakter mandatske oblasti zahteva sveobuhvatno osiguranje, pre svega, snažnu kulturnu akciju koja će omogućiti zadržavanje kulturnog i verskog identiteta etničko-kulturnih grupa na celokupnoj teritoriji. Iz ugla Evropske povelje o pravima kulturna prava su na ovim teritorijama zagarantovana i utoliko više iznenađuje inicijativa nekih zemalja članica Evropske unije (jun, 2011) da se srpsko kulturno nasleđe, reč je o srednjovekovnim manastirima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, preotme iz riznice srpskog kulturnog nasleđa i, posredovanjem UNESKO proglasi za baštinu kulture kojoj ne pripada tzv. kosovske (albanske). Iznenađuje, istovremeno, nepostojanje kontinuirane globalne državne politike koja bi bila usmerena na predstavljanje i očuvanje srpskog kulturnog nasleđa sopstvenoj i svetskoj javnosti to bi bio snažan dopri­nos uspostavljanju unutrašnjeg reda u srpskom društvu.

PERIODIKA

MULTIKULTURALIZAM I OBRAZOVANJE: PROBLEM PLURALIZACIJE IDENTITETA

Monokulturno obrazovanje, čiji je zadatak formiranje snažnog osećaja pripadanja nacionalnoj kulturi, više ne odgovara „duhu vremena“ koje uobličavaju procesi modernizacije i liberalizacije. Logika ovih procesa dovela je do izraženih unutrašnjih razlika između kulturnih identiteta u savremenim društvima u njima ne postoji jedinstven kulturni identitet već raznovrsni, čak i suprotstavljeni identiteti. Da li onda pripadnici različitih kulturnih miljea koji predstavljaju kulturne različitosti, mogu da očekuju prihvatanje sopstvenih kulturnih identiteta unutar institucionalizovanog obrazovanja? Pretpostavlja se da je institucionalizovano obrazovanje jedan od najznačajnijih instrumenata homogenizovanja kulture i prenošenja kulturnih sadržaja i značenja novim generacijama, ali njegova uloga nije gušenje slobode pojedinca da izabere iden­titet već da omogući prevazilaženje granica između nosilaca različitih identiteta. Multikulturalno obrazovanje, obrazovanje otvoreno za kulturne različitosti i pluralizam može od stranaca da učini poznanike, ako ne i prijatelje.

ç